Шејх Бахаи
![]() |
Шејх Бахаи | |
---|---|
![]() Портрет Шејх Бахаи-а | |
Лични подаци | |
Пуно име | Бахаʾ ал‐Дин Мухамед ибн Хусеин ал‐ʿАмили |
Датум рођења | 18. фебруар 1547. |
Место рођења | Џаба, Либан |
Датум смрти | 1. септембар 1621.73/74 год.) ( |
Место смрти | Исфахан, Иран |
Религија | Ислам |
Филозофски рад | |
Интересовања | математика, астрономија, архитектура, филозофија, теологија, логика, право |
Утицао на | Мула Садра |
Шејх Бахаи (персијски: شیخ بهایی) је рођен 18. фебруара 1547. године у селу Џаба у подручју Џебел Амил у данашњем Либану, а умро је 1. септембра 1621. године у Исфахану а тело му је сахрањено у Мешхеду. Његово пуно име је Бахаʾ ал‐Дин Мухамед ибн Хусеин ал‐ʿАмили (персијски: بهاءالدین محمد بن حسین عاملی ). Он је био познати математичар, правник, архитекта, филозоф, песник, изврстан познавалац исламских рационалних и теолошких наука. Отац му је умро 1576. године у Бахреину и тада је млади Мухамед на захтев краља Тахмаспа I отишао у Херат како би обављао функцију врховног верског поглавара и представника религијских традиционалних наука (шејхул-ислам).
У каснијим годинама постао је један од наставника Мула Садре.
Дела
[уреди | уреди извор]Шејх Бахаи је написао преко 100 расправа и дела о различитим темама на арапском и персијском језику.
У свом чувеном научном делу о математици Хуласа ал-хисаб [Сажети приказ аритметике] презентовао је основна и општа усмерења аритметичких и математичких питања. У многим филозофским питањима је потпуно иновативно употребљавао математичке принципе. Уз помоћ математичких и геометријских демонстрација и аргумената, рационално је оповргавао нека учења из ранијих периода, попут учења о бескрајности димензија, о постојању недељивог дела у материји, о индивидуалним атомима и о бескрајности ланца узрока и последица. Овај славни муслимански мислилац много је користио математичке основе и у јуридичким судовима, попут мерења запремине и тежине воде „кур” (тј. одређене количине воде потребне за то да се потпуно очисти нечистоћа у исламском јуридичком смислу) или сабирања фискалне количине верских прилога.
У енциклопедијском делу Кашкул сафавидски шејхул-ислам уз помоћ математичких и геометријских принципа израчунао је квадратни корен одређених бројева, као и висину различитих објеката које је градио а притом није користио уобичајени прибор за мерење.
Литература
[уреди | уреди извор]- Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 241–251.