Пређи на садржај

Шугар Реј Леонард

С Википедије, слободне енциклопедије
Шугар Реј Леонард
Леонард ин 1998
Леонард 1998. године
Пуно имеСугар Раy Леонард
Име по рођењуРеј Чарлс Леонард[1]
Датум рођења(1956-05-17)17. мај 1956.[1]
Место рођењаВилмингтон (Северна Каролина)[1]
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањебоксер
Висина5 фт 10 ин[2]

Реј Чарлс Леонард (рођен 17. маја 1956), најбоље познат као „Шугар” Реј Леонард, бивши је амерички професионални боксер, мотивациони говорник и повремено глумац. Често сматран једним од највећих боксера свих времена, он се такмичио од 1977. до 1997. године, освајајући светске титуле у пет тежинских категорија; линеални шампионат у три тежинске категорије;[3] као и неспорни титулу велтер категорије.[4] Леонард је био део „Чудесне четворке”,[5] групе боксера који су се борили међусобно током 1980-их, а састојали су се од њега, Роберто Дурана, Томаса Хернса и Марвин Хаглера.

„Сјајна четворка” је створила талас популарности у нижим тежинским категоријама, што је бокс одржавало релевантним у доба након Мухамеда Алија, током којег је Леонард победио будуће колеге у Међународној боксерској дворани славних Хеарнса, Дурана, Хаглера и Вилфреда Бенитеза.[6][7] Леонард је такође био први боксер који је зарадио више од 100 милиона долара, а 1980-их је прозван „боксером деценије”.[8] Часопис Ринг прозвао га је борцем године за 1979. и 1981, док га је Америчко удружење боксерских писаца (БВАА) именовало борцем године 1976, 1979. и 1981. Године 2002, Леонарда је Ринг прогласио за деветог највећег борца у последњих 80 година;[9] BoxRec га сврстава на 27. место највећих боксера свих времена.[10]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Леонард, пето од седморо деце Цицерона и Гете Леонард, рођен је у Вилмингтону, Северна Каролина.[1] Име је добио по Реју Чарлсу, омиљеном певачу његове мајке.[11] Породица се преселила у Вашингтон, када му је било три године, и трајно су се настанили у Палмер Парку, Мериленд кад му је било десет година. Његов отац је радио као ноћни менаџер супермаркета, а мајка као медицинска сестра. Похађао је средњу школу Паркдејл. Леонард је био стидљиво дете. Осим времена када се умало утопио у потоку током поплаве у Сит Плезанту у Мериленду, његово детињство је било без преседана. Пуно је остајао код куће, читајући стрипове и играјући се са својим псом. Његова мајка је изјавила: „Никад није превише причао. Никад нисмо могли рећи о чему размишља. Али никада нисам имала проблема с њим. Никад нисам морала да одем у школу због њега.”[12]

Аматерска каријера

[уреди | уреди извор]

Леонард је почео да се бави боксом у рекреативном центру Палмер Парк 1969. године. Његов старији брат Роџер први је почео да боксује. Роџер је помогао у покретању боксерског програма, позивајући директора центра, Олија Данлапа, да формира тим. Дејв Џејкобс, бивши боксер, и Џанкс Мортон су се добровољно пријавили као боксерски тренери. Роџер је освојио неколико трофеја и правио се важан пред Рејом, што га је подстакло да започне да боксује.

Године 1972. Леонард је боксовао у четвртфиналу перо категорије националног ААУ турнира, изгубивши одлуком од Џерома Артиса. То је био његов први пораз. Касније те године боксовао је на Источном олимпијском такмичењу. Правила су захтевала да боксер мора да има седамнаест година да би боксао у међународној конкуренцији, тако да је Леонард са само шеснаест година лагао о својим годинама.[13]‍:п. 1 Он се пласирао до полуфинала у лакој категорији, изгубивши оспораваном одлуком од Грега Вејлија, који је био толико претучен да му није било дозвољено да настави са турниром, и више никада није боксовао.[14]

Сарџ Џонсон, помоћник тренера олимпијског боксерског тима САД, рекао је Дејву Џејкобсу: „Тај клинац којег имаш је сладак као шећер“. Надимак се задржао. Међутим, с обзиром на његов стил и име, вероватно је било само питање времена када ће људи почети да га зову Шугар Реј, по човеку који многи сматрају најбољим боксером свих времена, Шугар Реју Робинсону.[13]‍:7–8

Године 1973, Леонард је освојио Национално првенство Златних рукавица у лакој категорији, али је изгубио од Ренди Шилдса у финалу у лакој категорији Националног ААУ турнира. Следеће године, Леонард је освојио Националне Златне рукавице и Национално првенство ААУ у лакој категорији. Леонард је претрпео последња два пораза као аматер 1974. Он је изгубио спорном одлуком од Анатолија Камнева у Москви, након чега је Камнев предао победнички трофеј Леонарду. У Пољској, локални борац Јан Квач добио је дисквалификациону победу над Леонардом након што је три пута у нокаутиран у првој рунди, али је судија пресудио да је Леонард ударио након звона.[15]

Леонард је освојио Националне Златне рукавице и Национално првенство ААУ у полутешкој категорији 1974. Следеће године је поново освојио национално првенство ААУ у полутешкој категорији, као и првенство у полутешкој категорији на Пан америчким играма.

Године 1976, Леонард је ушао у олимпијски тим САД као представник у полутешкој категорији. Тим је такође укључивао Лиона и Мајкла Спинкса, Хауард Дејвиса млађег, Леа Рендолфа, Чарлса Мунија и Џона Тејта. Многи сматрају да је амерички тим из 1976. најбољи боксерски тим у историји Олимпијских игара.[16] Леонард је победио у своја прва четири олимпијска меча резултатом 5-0. У полуфиналу се суочио са Казимежом Шћербом и победио је резултатом 5–0.

У финалу, Леонард је боксовао великог кубанског уметника нокаута Андреса Алдаму, који је постигао пет узастопних нокаута за пласман у финале. Леонард је у првој рунди извео неколико добрих левих убачаја. У другој је оборио Алдама ударом левице у браду. Касно у финалној рунди, поново је повредио Алдаму, што му је донело стојећу осмицу од стране судије. Са само неколико секунди до краја борбе, једна Леонардова комбинација је произвела одбројавање до осам. Леонард је награђен одлуком 5-0 и златном олимпијском медаљом. Након тога, Леонард је објавио: „Завршио сам... Борио сам се у својој последњој борби. Моје путовање је завршено, мој сан је испуњен. Сада желим да идем у школу.” Он је добио је стипендију за Универзитет Мериленд, поклон од грађана Гленардена, Мериленд.[17] Планирао је да студира пословну администрацију и комуникације.[13]‍:42–43 Завршио је своју аматерску каријеру са рекордом од 165–5 и 75 нокаута.[18]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
  • 1973. Национални шампион у лакој категорији Златних рукавица, победивши Хилмера Кентија
  • 1973. вицешампион националног ААУ првенства у полутешкој категорији, изгубивши од Рандија Шилдса
  • 1974. Национални шампион у полутешкој категорији Златних рукавица, победивши Џефа Лемејра
  • 1974. Национални ААУ шампион у полутешкој категорији, победивши Пола Шерија
  • 1974. Освајач златне медаље на првенству Северне Америке 1974, победивши Роберта Прула
  • 1975. Национални ААУ шампион у полутешкој категорији, победивши Милтона Суарда
  • 1975. Освајач златне медаље на првенству Северне Америке 1975, победивши Мишела Бриера
  • 1975. Освајач златне медаље на Панамеричким играма 1975. у полутешкој категорији, победивши Виктора Корону
  • 1976. Освајач златне медаље на олимпијским играма у полутешкој категорији 1976, победивши Андреса Алдаму
Олимпијски резултати

Промена плана

[уреди | уреди извор]

Хуанита Вилкинсон, Леонардова девојка из средње школе, рекла му је да је трудна у лето 1973. Они су одлучили су да имају бебу, али је брак био одложен до Олимпијаде 1976. Леонард је наставио да следи свој олимпијски сан, док су она и беба, Реј Чарлс Леонард млађи, живели са њеним родитељима. Када је Леонард боксовао на Олимпијским играма, имао је слику Вилкинсонове залепљену за своју чарапу.

Непосредно пре Олимпијских игара, Вилкинсонова је поднела захтев за примање 156 долара месечно у име алиментације из округа Принц Џорџа, Мериленд. Именовала је Леонарда као оца, и канцеларија окружног државног тужиоца поднела је грађанску тужбу против Леонарда да утврди очинство и добије исплату издржавања за дете. Леонард је сазнао за тужбу неколико дана по повратку кући са Олимпијаде. Наслов у Вашингтон Стару је гласио: „Шугар Рај Леонард именован у Одељењу за социјалну помоћ”.[13]‍:33–34, 43

Вилкинсон је отишла на Олимпијске игре да гледа како Леонард боксује, али му није рекла за тужбу и никада му није тражила новац. „Није ми се дало да се замарам свим тим компликацијама тражећи од њега било какав новац за подршку“, она је изјавила. Леонард је обећао да ће издржавати свог сина, чак и ако мора да одустане од планова да похађа колеџ.[20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Сугар Раy Леонард”. спортс-референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  2. ^ Схоwтиме Цхампионсхип Боxинг тале оф тхе тапе приор то тхе Террy Норрис фигхт.
  3. ^ „Тхе Линеал Боxинг Wорлд Цхампионс”. Цyбер Боxинг Зоне. 
  4. ^ „Мухаммад Али, Сугар Раy Робинсон анд Сугар Раy Леонард леад тхе wаy”. СкyСпортс.цом. 18. 8. 2005. Приступљено 2. 4. 2018. 
  5. ^ Росс (21. 1. 2015). „Тхе Фабулоус Фоур – Хаглер, Хеарнс, Дуран, анд Леонард”. РоссБоxинг.цом. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  6. ^ „Сугар Раy wас ринг артист”. Спортс.еспн.го.цом. 11. 7. 2006. Приступљено 4. 11. 2011. 
  7. ^ „ЕСПН 50 Греатест Боxерс оф Алл Тиме”. Спортс.еспн.го.цом. 5. 11. 1994. Приступљено 4. 11. 2011. 
  8. ^ „Марк Гроссингер Етесс Аwард”. Боxрец.цом. Приступљено 4. 11. 2011. 
  9. ^ Еиселе, Андреw. „Ринг Магазине'с 80 Бест Фигхтерс оф тхе Ласт 80 Yеарс”. Абоут.цом. Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2019. 
  10. ^ „Ратингс”. Боxрец.цом. Приступљено 2. 11. 2018. 
  11. ^ Леонард, Сугар Раy (2012). Тхе Биг Фигхт: Мy Лифе Ин анд Оут оф тхе Ринг. стр. 5. ИСБН 9780452298040. 
  12. ^ Нацк, Wиллиам (26. 11. 1979). „Сугар Суре Ис Сwеет”. Спортс Иллустратед. Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 17. 7. 2011. 
  13. ^ а б в г Топерофф, Сам. Сугар Раy Леонард анд Отхер Нобле WарриорсНеопходна слободна регистрација. ИСБН 978-0-07-065003-9. 
  14. ^ Мусицк, Пхил (17. 6. 1980). „Еx-Фое Сеес а Биг Wин фор Леонард”. Питтсбургх Пост-Газетте. Приступљено 4. 11. 2011 — преко неwс.гоогле.цом. 
  15. ^ Флоод, Гаy (ур.). „Раy Цхарлес ЛЕОНАРД”. геоцитиес.wс. 
  16. ^ Иоле, Кевин (2008-08-20). „Оне УСА Боxинг теам стандс абове тхе рест бy Кевин Иоле”. Yахоо! Спортс. Приступљено 2021-12-07. 
  17. ^ Путнам, Пат (1976-08-09). „Ох Бротхерс—Тхеy Пут Пунцх Инто Ит”. Спортс Иллустратед. Приступљено 2021-12-07. 
  18. ^ Сугар Раy Леонард Аматеур Рецорд ат тхе БоxингРецордс. Ласт упдатед : Марцх 1, 2006.
  19. ^ „Сугар Раy Леонард”. Цyбер Боxинг Зоне. 1956-05-17. Приступљено 2011-11-04. 
  20. ^ „Сугар Раy Адмитс то 'Литтле Раy'”. Сарасота Хералд-Трибуне. 6. 8. 1976. Приступљено 2. 4. 2018 — преко неwс.гоогле.цом. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Шугар Реј Леонард на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šugar_Rej_Leonard&oldid=28526688”