Жак Дипен
Žak Dipen | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. mart 1927. |
Место рођења | Priva, Francuska |
Датум смрти | 27. oktobar 2012. (85 god.) |
Место смрти | Pariz, Francuska |
Žak Dipen (fr. Jacques Dupin) је француски песник и ликовни критичар, рођен 1927. године у Привасу (Ардеша), преминуо 27. октобра 2012. у Паризу.
Прве текстове је објавио у часопису Empedocle, који је уређивао Рене Шар. Од 1956. уређује издавачку делатност галерије Maeght и присно сарађује са уметницима међу којима су најзначајнији Ђоан Миро, Алберто Ђакомети и Антони Тапиес. Прву збирку песама, Cendrier de voyage (Путничка пепељара) објављује 1950. за издавачку кућу Г.L.M. Након тога ће објавити низ плакета, које ће бити пропраћене радовима уметника и које ће касније укључити у збирку Gravir (Прекорачити, 1963) објављену за издавачку кућу Галимар.
Након збирки Embrasure (Отвор у зиду, 1969) и Dehors (Изван, 1975), као и збирке елиптичних проза која најављује каснији преокрет у изразу, Une apparence de soupirail (Привид прозорчића, 1982), отићи ће из Галимара. То ће коинцидирати и са извесном променом и еволуцијом песниковог концепта. Од 1986. Дипен ће, махом за издавачку кућу П.О.L, објавити низ збирки, међу којима се издвајају Contumace (Одсуство, 1986), Echancré (Разрезан, 1991), Ecart (Отклон, 2000) и најскорија Coudrier (Леска, 2006).
Био је један од оснивача часописа Ephémère, покренутог 1966, који су такође уређивали Ив Бонфоа, Андре Ди Буше, Луј-Рене де Форе и Гаетан Пикон, а касније ће се редакцији прикључити Мишел Лерис и Паул Целан.
Године 1988. добио је француску Националну награду за поезију.
Дела
[уреди | уреди извор]- Поезија
- Cendrier du voyage (Путничка пепељара), ГЛМ, Париз, 1950
- Art poétique, (Песничка уметност), ПАБ, Алес, 1956
- Les Brisants, (Хриди), ГЛМ, Париз, 1958
- L'Épervier, (Кобац), ГЛМ, Париз, 1960
- Gravir, (Прекорачити), Gallimard, Париз, 1963
- L'embrasure, (Отвор у зиду) Gallimard, Париз, 1969
- Dehors, (Изван) Gallimard, Париз, 1975
- Ballast, (Баласт) Le Collet de Buffle, Париз, 1976
- Histoire de la lumière, (Прича о светлости), L'Ire des Vents, Париз, 1978
- De nul lieu et du Japon, (О ниједном месту и о Јапану), Éditions Fata Morgana, Монпеље, 1981 ; реизд. Farrago, Тур, 2001
- Le Désœuvrement, (Доколица), Orange Export Ltd, Малакоф, 1982
- Une Apparence de soupirail, (Привид прозорчића), Gallimard, Париз, 1982
- De singes et de mouches, (О мајмунима и мувама), Éditions Fata Morgana, Монпеље, 1983
- Les Mères, (Мајке), Фата Моргана, Монпеље, 1986
- Contumace, (Одсуство), ПОЛ, Париз, 1986
- Chansons troglodytes, (Троглодитске песме), Éditions Fata Morgana, Монпеље, 1989
- Rien encore, tout déjà, (Још увек ништа, већ све), Éditions Fata Morgana, Монпеље, 1991
- Echancré, (Разрезан), ПОЛ, Париз, 1991
- Eclisse, (Уметак), Spectres familiers, Марсеј, 1992
- Le grésil, (Суградица), ПОЛ, Париз, 1996
- Ecart, (Отклон), ПОЛ, Париз, 2000
- Coudrier (Леска), ПОЛ, Париз, 2006
- Есеји о савременој уметности
- Joan Miro, Flammarion, Париз, 1961 (Проширено издање: 1993)
- Miro sculpteur, (Миро као вајар), Полиграфа, collection Fotoscop, 1972
- Textes pour une approche sur Alberto Giacometti, (Текстови за један приступ Алберту Ђакометију), Maeght éditeur, Париз, 1962
- L'espace autrement dit, (Друкчије исказан простор), Editions Galilée, Париз, 1982
- Matière du souffle (sur Antoni Tàpies), (Материја даха, о Антонију Тапиесу), Fourbis, Париз, 1994
- Chillida, terres et gravitations, (Чилида, земље и гравитације), Galerie Lelong, Cahiers d'art contemporain, Париз, 1995
- Alberto Giacometti, (Алберто Ђакомети), Farrago, Тур, 1999
- Demande d'emploi, Marcel Duchamp, Joan Miro, (Захтев за запослење), L'Echoppe, Париз, 2002
- Matière d'infini (Antoni Tàpies), (Материја бескраја), Farrago, Тур, 2005.
- Par quelque biais vers quelque bord,(Изокола ка некој обали), П.О.L., Париз, 2009
- Есеји о поезији
- M'introduire dans ton histoire, (Да се унесем у твоју причу), ПОЛ, Париз, 2007.
- Театар
- L'Éboulement, (Одрон), Éditions Galilée, coll. « Théâtre/rupture », Pariz, 1977