Жељезнички саобраћај

Мапа светске железничке мреже

Жељезнички саобраћај је средство за превоз путника и робе возилима на точковима која се крећу по шинама и налазе се на пругама. За разлику од друмског превоза, где се возила крећу по припремљеној равној подлози, шинска возила (возни парк) су дирекционо вођена колосецима по којима се крећу. Колосеци се обично састоје од челичних шина, инсталираних на праговима постављеним на подлози, по којима се крећу жељезничка возила, обично опремљена металним точковима. Могуће су и друге варијације, као што су плочасте стазе. Овде се шине причвршћују на бетонску основу која се наслања на припремљену подлогу.

Ацела Експрес воз велике брзине пролази кроз Олд Сејбрук станицу на свом путу ка Бостону, Масачусетс.

ИЦМ воз Холандске железнице

Британски воз класе Б02 између Лондона и Единбурга у Уједињеном Краљевству

Две канадске дизел локомотиве теретног воза у Норфолк-Садерн железници, у близини Коламбуса у Охају у Сједињеним Државама

Возни парк у систему железничког саобраћаја генерално наилази на нижи отпор трења у односу на цестовна возила, тако да се путнички и теретни вагони могу спојити у дуге возове. Операције изводи железничка компанија која обезбеђује превоз између железничких станица или пруже услуге преноса терета. Погонску снагу обезбеђују локомотиве које или црпе електричну енергију из система железничке електрификације или производе сопствену погонску снагу, обично дизел моторима. Већина колосека је опремљена системом сигнализације. Железнице су релативно безбедан систем копненог транспорта у поређењу са другим облицима превоза. Железнички саобраћај пружа висок ниво путничког и теретног искоришћења, и енергетске ефикасности, али је често мање флексибилан и захтева веће улагање капитала од друмског превоза, када је узимају се у обзир нижи нивои промета.

Најстарије познате железнице на људски и животињски погон потичу из 6. века п. н. е. из Коринта у Грчкој. Железнички саобраћај је затим почео да се јавља од средине 16. века у Немачкој, у виду успињача и вагона са коњску вучу. Савремени железнички саобраћај започео је британским развојем парних локомотива почетком 19. века. Тако је железнички систем у Великој Британији најстарији на свету. Компанија Роберт Стивенсон енд компани под управом Џорџа Стивенсона и његовог сина Роберта је пустила у погон Локомоцију бр. 1, прву парну локомотиву која је превозила путнике на јавној железничкој прузи, од Стоктона до Дарлингтона 1825. године. Џорџ Стивенсон је такође саградио прву јавну међуградску железничку линију на свету на којој су кориштене парне локомотиве, Ливерпул и Манчестер железницу, која је отворена 1830. године. Помоћу парних машина могле су се конструисати магистралне железнице, које су биле кључна компонента индустријске револуције. Такође, железница је смањила трошкове теретног транспорта и омогућила мање губитке робе у поређењу са воденим превозом, који се суочавао са повременим потонућима бродова. Прелаз са канала на железницу омогућио је развој „националних тржишта” на којима су цене веома мало варирале од града до града. Ширење жељезничке мреже и употреба жељезничког реда вожње довели су до стандардизације времена (жељезничко време) у Британији на основу Гринвичког средњег времена. Пре тога је локално време у главним градовима и местима варирало у односу на ГМТ. Проналазак и развој железнице у Великој Британији био је један од најважнијих технолошких изума 19. века. Прва светска подземна железница, Метрополитанска железница (део Лондонског подземља), отворена је 1863. године.

Током 1880-их уведени су електрификовани возови, што је довело до електрификације трамвајских путева и система брзог транзита. Почевши од 1940-их, неелектрификоване железнице у већини земаља су почеле да своје парне локомотиве замењују дизел-електричним локомотивама, и тај процес је био готово довршен до 2000-их. Током 1960-тих година 20. века у Јапану, а касније и у неким другим земљама, уведени су електрификовани железнички системи за велике брзине. Многе земље су у процесу замене дизел локомотива електричним локомотивама, углавном због бриге о животној средини, а приметан пример је Швајцарска, која је у потпуности електрификовала своју мрежу. Испробани су и други облици вођеног копненог превоза изван традиционалних жељезничких дефиниција, као што су монотрачни или маглев, али они имају ограничену употребу.

Након периода опадања након Другог светског рата услед конкуренције аутомобила и авиона, железнички саобраћај је током последњих деценија оживео због загушења путева и све већих цена горива, као и због утицаја влада које улажу у железницу као средство за смањење емисије CO₂ у контексту забринутости због глобалног загревања.

Историја

Главни чланак: Историја железничког транспорта

Историја железничког транспорта је започета у 6. веку п. н. е. у античкој Грчкој. Она се може поделити на неколико дискретних периода који су дефинисани главним средствима коришћеним за пренос материјала и видом покретне снаге.

Системи у античком периоду

Постоји евиденција која указује на постојање поплочане стазе (Диолкос) дуге 6 до 8,5 км, којом су се превозили бродови преко Коринтског превоја у Грчкој од око 600. године пре нове ере. Возила на точковима које су повукли људи и животиње кретала су се по уторима у кречњаку, што је пружало вид колосека, спречавајући вагоне да напусте предвиђену стазу. Диолкос је био у употреби више од 650 година, барем до 1. века нове ере. Касније су исто тако изграђене поплочане стазе у римском Египту.

Литература

• Леwис, M. Ј. Т. (2001). „Раилwаyс ин тхе Греек анд Роман wорлд” (ПДФ). Ур.: Гуy, А.; Реес, Ј. Еарлy Раилwаyс. А Селецтион оф Паперс фром тхе Фирст Интернатионал Еарлy Раилwаyс Цонференце. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 7. 2011. г. 
• Лее, Цхарлес Е. (1943). Тхе Еволутион оф Раилwаyс (2 изд.). Лондон: Раилwаy Газетте. ОЦЛЦ 1591369. 
• Јонес, Марк (2012). Ланцасхире Раилwаyс – Тхе Хисторy оф Стеам. Неwбурy: Цоунтрyсиде Боокс. ИСБН 978-1-84674-298-9. 
• Портер, Петер (1914). Ландмаркс оф тхе Ниагара Фронтиер. Тхе Аутхор. ИСБН 978-0-665-78347-0. 
• Ваугхан, А. (1997). Раилwаyмен, Политицс анд Монеy. Лондон: Јохн Мурраy. ИСБН 978-0-7195-5746-0. 
• Ландес, Давид. С. (1969). Тхе Унбоунд Прометхеус: Тецхнологицал Цханге анд Индустриал Девелопмент ин Wестерн Еуропе фром 1750 то тхе Пресент. Цамбридге, Неw Yорк: Пресс Сyндицате оф тхе Университy оф Цамбридге. ИСБН 978-0-521-09418-4. 
• Wеллс, Давид А. (1891). Рецент Ецономиц Цхангес анд Тхеир Еффецт он Продуцтион анд Дистрибутион оф Wеалтх анд Wелл-Беинг оф Социетy. Неw Yорк: D. Апплетон анд Цо. ИСБН 978-0-543-72474-8. 
• Грüблер, Арнулф (1990). Тхе Рисе анд Фалл оф Инфраструцтурес: Дyнамицс оф Еволутион анд Тецхнологицал Цханге ин Транспорт (ПДФ). Хеиделберг анд Неw Yорк: Пхyсица-Верлаг. Архивирано из оригинала (ПДФ) 1. 3. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2017. 
• Фогел, Роберт W. (1964). Раилроадс анд Америцан Ецономиц Гроwтх: Ессаyс ин Ецонометриц Хисторy. Балтиморе анд Лондон: Тхе Јохнс Хопкинс Пресс. ИСБН 978-0-8018-1148-7. 
• Росенберг, Натхан (1982). Инсиде тхе Блацк Боx: Тецхнологy анд Ецономицс. Цамбридге, Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-27367-1. 
• Цамерон, Рондо Е (1961). Франце анд тхе Ецономиц Девелопмент оф Еуропе, 1800–1914: Цонqуестс оф Пеаце анд Сеедс оф Wар. стр. 304–227. цоверс Франце, Спаин Руссиа анд отхерс.
• Цоатсwортх, Јохн Х. (1979). „Индиспенсабле Раилроадс ин а Бацкwард Ецономy: Тхе Цасе оф Меxицо”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 39 (4): 939—960. ЈСТОР 2120337. С2ЦИД 153803795. дои:10.1017/С0022050700098685. 
• Фремдлинг, Раинер (1977). „Раилроадс анд Герман Ецономиц Гроwтх: А Леадинг Сецтор Аналyсис wитх а Цомпарисон то тхе Унитед Статес анд Греат Бритаин”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 37 (3): 583—604. ЈСТОР 2119597. С2ЦИД 155002570. дои:10.1017/С0022050700095395. 
• Хадфиелд, C. анд Скемптон, А. W. Wиллиам Јессоп, Енгинеер (Неwтон Аббот 1979)
• Јенкс, Леланд Х. (1944). „Раилроадс ас ан Ецономиц Форце ин Америцан Девелопмент”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 4 (1): 1—20. ЈСТОР 2113700. С2ЦИД 154883188. дои:10.1017/С002205070008400X. 
• Кеyс, C. M. (август 1914). „Редраwинг Тхе Раилроад Мап оф тхе Wорлд”. Тхе Wорлд'с Wорк: А Хисторy оф Оур Тиме. XLIV (2): 414—425.  Инцлудес мапс оф мајор раил линес он алл цонтинентс ц. 1914
• Леwис, M Ј Т (1970). „Еарлy Wооден Раилwаyс”. Лондон, Енгланд: Роутледге Кееган Паул. .
• Леwис, M. Ј. Т., „"Раилwаyс ин тхе Греек анд Роман wорлд"” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 07. 2011. г. , ин Гуy, А. / Реес, Ј. (едс), Еарлy Раилwаyс. А Селецтион оф Паперс фром тхе Фирст Интернатионал Еарлy Раилwаyс Цонференце (2001), пп. 8–19 (10–15)
• Миса, Тхомас Ј (1995). А Натион оф Стеел: Тхе Макинг оф Модерн Америца, 1865–1925.  цхаптер 1 'Доминанце оф Раилс' онлине
• Неw, Ј Р. (2004). „400 yеарс оф Енглисх раилwаyс – Хунтингдон Беаумонт анд тхе еарлy yеарс”. Бацктрацк. 18 (11): 660 то 665. .
• Ноцк, О. С. ед. Енцyцлопедиа оф Раилwаyс (Лондон, 1977), wорлдwиде цовераге, хеавилy иллустратед
• О’Бриен, Патрицк. Раилwаyс анд тхе Ецономиц Девелопмент оф Wестерн Еуропе, 1830–1914 (1983)
• О'Бриен, Патрицк. Тхе Неw Ецономиц Хисторy оф тхе Раилwаyс (Роутледге, 2014)
• Омрани, Бијан Омрани, Бијан (2010). Асиа Оверланд: Талес оф Травел он тхе Транс-Сибериан & Силк Роад. Одyссеy. ИСБН 962-217-811-1. . Асиа Оверланд: Талес оф Травел он тхе Транс-Сибериан анд Силк Роад Одyссеy Публицатионс, 2010
• Отте, Тхомас Г. анд Кеитх Неилсон, едс (2012). Раилwаyс анд Интернатионал Политицс: Патхс оф Емпире, 1848–1945. Роутледге. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)ЦС1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) 11 ессаyс бy леадинг сцхоларс
• Рилеy, C. Ј (2002). Тхе Енцyцлопедиа оф Траинс & Лоцомотивес. .
• Саваге, Цхристопхер анд Т. C. Баркер. Ецономиц Хисторy оф Транспорт ин Бритаин (Роутледге, 2012)
• Сцхивелбусцх, Wолфганг (2014). Тхе раилwаy јоурнеy: тхе индустриализатион оф тиме анд спаце ин тхе нинетеентх центурy. Университy оф Цалифорниа Пресс. 
• Скелтон, Осцар D. (1916). Тхе Раилwаy Буилдерс. Гласгоw, Броок, & Цомпанy, Торонто. 
• Стовер, Јохн. Америцан Раилwаyс (2нд ед 1997)
• Цларке, Тхомас Цуртис (јун 1888). „Тхе Буилдинг оф а Раилwаy”. Сцрибнер'с Магазине. III (6): 642—670.  Инцлудес нумероус ц. 1880 диаграмс анд иллустратионс.
• Јацк Симмонс анд Гордон Биддле (едиторс). Тхе Оxфорд Цомпанион то Бритисх Раилwаy Хисторy: Фром 1603 то тхе 1990с (2нд ед 1999)
• Стовер, Јохн (2001). Тхе Роутледге Хисторицал Атлас оф тхе Америцан Раилроадс. 
• Суммерхилл, Wиллиам Р. (2005). „Биг Социал Савингс ин а Смалл Лаггард Ецономy: Раилроад-Лед Гроwтх ин Бразил”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 65 (1): 72—102. ЈСТОР 3875043. С2ЦИД 154439121. дои:10.1017/С0022050705050035. 

Историографија

• Хурд II, Јохн анд Иан Ј. Керр, едс. Индиа'с раилwаy хисторy: а ресеарцх хандбоок (Брилл, 2012)
• Лее, Роберт (2013). „А Фрацтиоус Федератион: Паттернс ин Аустралиан Раилwаy Хисториограпхy.”. Мобилитy ин Хисторy. 4 (1): 149—158. .
• МцДоналд, Кате (2015). „Асyмметрицал Интегратион: Лессонс фром а Раилwаy Емпире.”. Тецхнологy анд Цултуре. 56 (1): 115—149. .
• Патхак, Дев Н (2012). „Мариан Агуиар, Трацкинг Модернитy: Индиа’с Раилwаy анд тхе Цултуре оф Мобилитy.”. Соутх Асиа: Јоурнал оф Соутх Асиан Студиес. 35 (4): 900—901. .
• Салерно, Елена (2014). „Тхе Хисториограпхy оф Раилwаyс ин Аргентина: Бетwеен Фореигн Инвестмент, Натионалисм анд Либералисм.”. Мобилитy ин Хисторy. 5 (1): 105—120. .

Спољашње везе

• Rail transport