Пређи на садржај

Жижна даљина

С Википедије, слободне енциклопедије
Жижа F и жижна даљина f сабирна и конвексно сочиво те удубљеног и испупченог огледала.
Сабирно, испупчено, конвексно или конвергентно оптичко сочиво.
Растресно, удубљено, конкавно или дивергентно оптичко сочиво.

Жижна даљина, фокална даљина, жаришна дуљина или жижна удаљеност (ознака f) је удаљеност између средишта леће и жиже,[1] зависи од облика сочива и о материје од које је сочиво направљено:[2][3]

где су r1 и r2 полупречници закривљености сочива (негативни ако је површина сочива конкавна, бесконачни ако је површина сочива равна), n1 индекс преламања оптичког средства у којем се лећа налази, n2 индекс преламања оптичког средства од којег је сочиво начињено. Жижна даљина сабирних (конвергентних) сочива је позитивна, а жижна удаљеност растресних (дивергентних) сочива је негативна.

За танко сочиво у ваздуху главна тачка оптичког система смештена је приближно у средини сочива, а за удубљено или испупчено огледало ова се тачка налази на његовом темену. Удаљеност до жиже одређује се у смеру зрака након лома или рефлексије па је за сабирно сочиво и удубљено огледало позитивна, док је за растресно сочиво и испупчено огледало негативна.[4]

Жижа[уреди | уреди извор]

Жижа или фокус (ознака F) у геометријској оптици[5][3] је тачка кроз коју пролазе сви зраци светлости што падају на неки оптички систем паралелно са оптичком осом тог система. Притом се код сабирних (конвергентних) система зраци стварно секу у жижи, док се код растресних (дивергентних) система зраци распршују а секу се само њихови продужеци у смеру супротном од смера ширења. Удаљеност од жиже до оптичког средишта система назива се жижна даљина или фокална даљина. Код оптичког сочива, односно система сочива постоје увек по две жиже смештене симетрично са обе стране сочива на оптичкој оси.[6]

Врсте оптичких сочива[уреди | уреди извор]

Оптичко сочиво је провидно стакло омеђено са две заобљене површине. Таква површина која раздваја два медија различитог индекса лома,[7][8][9] на пример ваздуха и стакла, зове се диоптријска површина или диоптар.[10][11][12] Правац који спаја средишта закривљености обе површине зове се оптичка оса сочива. Сочиво које је у средини дебље него на рубу зове се испупчено или конвексно сочиво, а сочиво која је у средини тање него на рубу, зове се удубљено или конкавно сочиво.

Испупчено или конвексно сочиво може бити биконвексно када су му обе површине испупчене, планконвексно када је једна страна равна, а друга испупчена и конкавноконвексно ако је једна страна удубљена, а друга испупчена. Удубљено или конкавно сочиво може бити биконкавно ако су обе његове површине удубљене, планконкавно ако је једна површина равна, а друга удубљена, конвексноконкавно када је једна страна испупчена, а друга удубљена.

Зрак светлости који пролази кроз сочиво ломи се два пута, то јест на првој и другој сферној површини. Зрак који иде уздуж оптичке осе сочива пролази кроз сочиво неломљен, јер је средњи део сочива планпаралелна плоча. Зраци Сунца или било којег удаљеног извора светлости скупиће се након лома кроз конвексно сочиво у једној тачки иза сочива која се зове жижа или фокус. Због тога се конвексно сочиво зове и сочиво сабирача. То се може потврдити ако се сабирно сочиво окрене према Сунцу. Паралелни Сунчеви зраци састаће се након лома у сочиву у жижи, па се ту може на пример запалити шибица. Излазе ли зраци из жиже сочива они ће се ломити тако да излазе паралелно с оптичком осом.

Код лома кроз конкавно сочиво паралелни зраци се рашире на све стране као да долазе из једне тачке, жиже. Зато се конкавно сочиво зове и сочиво расипача. Обрнуто, зраци који су уперени према стражњој жижи конкавног сочива излазе након лома паралелно са оптичком осом.

Начин на који сочиво ломи зраке светлости може се протумачити тако да се узме као да је сочиво састављено од малих призама. Призма ломи зраке светлости према дебљем крају. Оптичко средиште сочива је тачка која се налази на оси сочива, и то код симетричног биконвексног и биконкавног сочива у средишњој равни, а код планконвексног и планконкавног сочива у темену закривљене плоче. Дакле, средиште сочива је тачка унутар сочива у којој се ниједан зрак не ломи. Зрак светлости која пролази косо кроз оптичко средиште неће се отклонити, јер је тај део сочива планпаралелна плоча. Тај се зрак зове главни зрак.

Симетрично биконвексно и биконкавно сочиво има две жиже које леже симетрично с обзиром на оптичко средиште. Удаљеност f жиже (фокуса) од оптичког средишта зове се жижна даљина. Жижна даљина зависи од индекса преламања материјала од кога је сочиво направљено, и од полупречника закривљености. Што је већи индекс преламања, а мањи полупречник закривљености, то је мања жижна даљина.

Важно је својство конвексног сочива да се сноп зрака који излази из неке тачке састаје након лома поново у једној тачки. Помакне ли се светла тачка по луку у другу тачку и њена слика ће се помакнути у другу тачку.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стандард Мицросцопy Терминологy”. Университy оф Миннесота Цхарацтеризатион Фацилитy wебсите. Архивирано из оригинала 2008-03-02. г. Приступљено 2006-04-21. 
  2. ^ Хецхт, Еугене (2002). Оптицс (4тх изд.). Аддисон Wеслеy. стр. 168. ИСБН 978-0805385663. 
  3. ^ а б Греивенкамп, Јохн Е. (2004). Фиелд Гуиде то Геометрицал Оптицс. СПИЕ Пресс. стр. 6—9. ИСБН 978-0-8194-5294-8. 
  4. ^ Сочиво, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2017.
  5. ^ Артхур Сцхустер, Ан Интродуцтион то тхе Тхеорy оф Оптицс, Лондон: Едwард Арнолд, 1904 онлине.
  6. ^ Жариште (фокус), [2] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2017.
  7. ^ Yоунг, Тхомас (1807). А цоурсе оф лецтурес он натурал пхилосопхy анд тхе мецханицал артс. Ј. Јохнсон. стр. 413. 
  8. ^ Бреwстер, Давид (1815). „Он тхе струцтуре оф доублy рефрацтинг црyсталс”. Пхилосопхицал Магазине. 45 (202): 126. дои:10.1080/14786441508638398. Архивирано из оригинала 2017-02-22. г. 
  9. ^ Херсцхел, Јохн Ф.W. (1828). Он тхе Тхеорy оф Лигхт. стр. 368. Архивирано из оригинала 2015-11-24. г. 
  10. ^ Росентхал, Ј. Wиллиам (1996). Спецтацлес анд Отхер Висион Аидс: А Хисторy анд Гуиде то Цоллецтинг. Норман. стр. 32. ИСБН 9780930405717. 
  11. ^ Цоллинс, Едwард Треацхер (1929). Тхе хисторy & традитионс оф тхе Моорфиелдс Еyе Хоспитал: оне хундред yеарс оф опхтхалмиц дисцоверy & девелопмент. Лондон: Х.К. Леwис. стр. 116. 
  12. ^ Моноyер, Ф. (1872). „Сур л'интродуцтион ду сyстèме мéтриqуе данс ле нумéротаге дес веррес де лунеттес ет сур ле цхоиx д'уне унитé де рéфрацтион”. Анналес д'Оцулистиqуес (на језику: француски). Парис. 68: 101. 
  13. ^ Велимир Круз: "Техничка физика за техничке школе", "Школска књига" Загреб, 1969.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]