Пређи на садржај

Јевсевије Кесаријски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевсевије Кесаријски

Јевсевије Кесаријски или Јевсевије Памфил (грч. Εὐσέβιος τῆς Καισαρείας; након 26030. мај 339), епископ родне Кесарије, црквени историчар, егзегета и полемичар.[1] За собом је оставио велики број дела од којих се нарочито истичу два историографска наслова — Црквена историја (од Христовог времена до Константинове победе над Лицинијем 324. године) и Живот Константинов.[2]

Основне чињенице

[уреди | уреди извор]

Био је први хришћански историчар, ерудита, апологета, филолог; сабрао је сва документа и податке који се тичу догађаја и хришћанских установа, писаца и мученика прве Цркве. У Црквеној историји сакупио је не само најважнији историјски материјал о првобитном хришћанству, него је преписао и одломке текстова, коментара и аката од велике вредности за реконструкцију постапостолске традиције. У Хроници или Хронолошким канонима синтетички излаже стабло са датумима из свештене и профане историје. Јевсевије Кесаријски је формулисао своју личну концепцију о историји света и Цркве, афирмишући у процесу историје педагогику Божију која увек потврђује победничку Цркву. У тај процес победничке Цркве уписује се и победа цара Константина, коме је сачинио биографију у спису Живот Константинов. Царска личност и институције нису ништа друго до земаљски одсјај божанске суверености. Сарадник Памфилов (библиотекар у Кесарији), ученик Оригенов, он подржава у почетку Арија, али после Никеје постаје следбеник Православних. У Јеванђељској припреми открива патримонијум нехришћанских религија.

О Црквеној историји

[уреди | уреди извор]

Црквена историја је написана 315. године и даје најранија писана сведочанства о Константиновом обраћењу у хришћанство. Живот Константинов Јевсевије је завршио уочи своје смрти 339. г. Због појединих, како језичких тако и историографских одступања од ранијег дела, ово дело је под лупом историчара који верују да је настало између друге половине IV и почетка V века од непознатог аутора.[3]

Оспоравање аутентичности

[уреди | уреди извор]

Први аутори који су дали грубу хронологију древности били су Јевсевије Памфил и свети Јероним, који се традиционално смештају у IV век. Међутим, њихови су текстови пронађени тек у касном средњем веку. Основу хронологије Јевсевије је дао у Историји времена од почетка света до Никејског сабора (такозвана Хроника). Грчки оригинал сада постоји само у одломцима и допуњује се слободним латинским преводом Блаженог Јеронима. Чудно је да је Никифор Калиста у XIV веку предузео „покушај да напише нову историју прва три века, али није могао да уради ништа више, већ да понови оно што је рекао Јевсевије“.

Пошто је Јевсевијев рад био објављен тек 1544. тј. после Никифора, умесно је поставити питање: није ли данас позната „Јевсевијева верзија“ заснована на раду Никифора Калиста? Бикерман тим поводом основано примећује: „Хришћански историчари су световну хронографију ставили у службу свете историје… Компилација Јеронима, који је ’слободно препричавао Јевсевија’, постала је основа хронолошких знања на Западу. Јосиф Скалигер, оснивач савремене хронологије као науке, покушао је да реконструише цео Јевсевијев рад… Јевсевијева датирања (оснивача хронологије), која су у рукописима често погрешно преношена, данас су од мале користи…“

Ипак, данас нема много научника који систематски оспоравају аутентичност овог списа. Напротив, већина прихвата да је овај спис аутентичан, поготову због тога што његова анализа показује теолошка стремљења која се и иначе везују за Јевсевија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Barnes 1981, стр. 94, 278.
  2. ^ Српски превод са пропратном студијом о Јевсевију: Продић 2013a.
  3. ^ Српски превод: Продић 2013b.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Barnes, Timothy D. (1981). Constantine and Eusebius. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-16530-4. 
  • Drake, H. A. (2002). Constantine and the bishops the policy of intolerance. Baltimore: Johns Hopkins Press. ISBN 978-0-8018-7104-7. 
  • Eusebius (1999). Life of Constantine. Averil Cameron and Stuart G. Hall, trans. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-814924-8. 
  • Kofsky, Aryeh (2000). Eusebius of Caesarea against paganism. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-11642-9. 
  • Lawlor, Hugh Jackson (1912). Eusebiana: essays on the Ecclesiastical history of Eusebius, bishop of Caesarea. Oxford: Clarendon Press. 
  • Levine, Lee I. (1975). Caesarea under Roman rule. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-04013-7. 
  • Louth, Andrew (2004). „Eusebius and the Birth of Church History”. Ур.: Young, Frances; Ayres, Lewis; Louth, Andrew. The Cambridge history of early Christian literature. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 266–274. ISBN 978-0-521-46083-5. 
  • Momigliano, Arnaldo (1989). On pagans, Jews, and Christians. Middletown, CT: Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6218-0. 
  • Newman, John Henry (1890). The Arians of the Fourth Century (7th изд.). London: Longmans, Green and Co. 
  • Sabrina Inowlocki & Claudio Zamagni (eds), Reconsidering Eusebius: Collected papers on literary, historical, and theological issues (Leiden, Brill, 2011) (Vigiliae Christianae, Supplements, 107).
  • Wallace-Hadrill, D. S. (1960). Eusebius of Caesarea. London: A. R. Mowbray. 
  • Attridge, Harold W.; Hata, Gohei, ур. (1992). Eusebius, Christianity, and Judaism. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-2361-8. 
  • Chesnut, Glenn F. (1986). The first Christian histories: Eusebius, Socrates, Sozomen, Theodoret, and Evagrius (2nd изд.). Macon, GA: Mercer University Press. ISBN 978-0-86554-164-1. 
  • Drake, H. A. (1976). In praise of Constantine : a historical study and new translation of Eusebius' Tricennial orations. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-09535-9. 
  • Eusebius (1984). The History of the Church from Christ to Constantine. G.A. Williamson, trans. New York: Dorset Press. ISBN 978-0-88029-022-7. 
  • Grant, Robert M. (1980). Eusebius as Church Historian. Oxford: Clarendon Pr. ISBN 978-0-19-826441-5. 
  • Valois, Henri de (1833). „Annotations on the Life and Writings of Eusebius Pamphilus”. The Ecclesiastical History of Eusebius Pamphilus. S. E. Parker, trans. Philadelphia: Davis. 
  • Продић, Слободан (2013a). Јевсевије Памфил, Живот Константинов. Шибеник: Истина. 
  • Продић, Слободан (2013b). Јевсевије Памфил, Црквена историја. Шибеник: Истина. 
  • Historia Ecclesiastica (Church History) first seven books ca. 300, eighth and ninth book ca. 313, tenth book ca. 315, epilogue ca. 325.
  • Migne, J.P., ed. Eusebiou tou Pamphilou, episkopou tes en Palaistine Kaisareias ta euriskomena panta (in Greek). Patrologia Graeca 19–24. Paris, 1857. Online at Khazar Skeptik and Documenta Catholica Omnia. Accessed 4 November 2009.
  • McGiffert, Arthur Cushman, trans. Church History. From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 1. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1890. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent and CCEL. Accessed 28 September 2009.
  • Williamson, G.A., trans. (1989). Church History. London: Penguin. .
  • Contra Hieroclem (Against Hierocles).
  • Onomasticon (On the Place-Names in Holy Scripture).
  • Klostermann, E., ed. Eusebius' Werke 3.1 (Die griechischen christlichen Schrifsteller der ersten (drei) Jahrhunderte 11.1. Leipzig and Berlin, 1904). Online at the Internet Archive. Accessed 29 January 2010.
  • Wolf, Umhau, trans. The Onomasticon of Eusebius Pamphili: Compared with the version of Jerome and annotated. Washington, D.C.: Catholic University of America Press, 1971. Online at Tertullian. Accessed 29 January 2010.
  • Taylor, Joan E., ур. (2003). Palestine in the Fourth Century. The Onomasticon by Eusebius of Caesarea,. Превод: Greville Freeman-Grenville, and indexed by Rupert Chapman III. Jerusalem: Carta. .
  • De Martyribus Palestinae (On the Martyrs of Palestine).
  • McGiffert, Arthur Cushman, trans. Martyrs of Palestine. From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 1. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1890. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent and CCEL. Accessed June 9, 2009.
  • Cureton, William, trans. (1861). History of the Martyrs in Palestine by Eusebius of Caesarea, Discovered in a Very Antient Syriac Manuscript. London: Williams & Norgate. . Online at Tertullian. Accessed September 28, 2009.
  • Praeparatio Evangelica (Preparation for the Gospel).
  • Demonstratio Evangelica (Demonstration of the Gospel).
  • Theophania (Theophany).
  • Laudes Constantini (In Praise of Constantine) 335.
  • Migne, J.P., ed. Eusebiou tou Pamphilou, episkopou tes en Palaistine Kaisareias ta euriskomena panta (in Greek). Patrologia Graeca 19–24. Paris, 1857. Online at Khazar Skeptik. Accessed 4 November 2009.
  • Richardson, Ernest Cushing, trans. Oration in Praise of Constantine. From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 1. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1890. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent. Accessed 19 October 2009.
  • Vita Constantini (The Life of the Blessed Emperor Constantine) ca. 336–39.
  • Migne, J.P., ed. Eusebiou tou Pamphilou, episkopou tes en Palaistine Kaisareias ta euriskomena panta (in Greek). Patrologia Graeca 19–24. Paris, 1857. Online at Khazar Skeptik. Accessed 4 November 2009.
  • Richardson, Ernest Cushing, trans. Life of Constantine. From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 1. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1890. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent. Accessed 9 June 2009.
  • Cameron, Averil and Stuart Hall, trans. (1999). Life of Constantine. New York: Oxford University Press. .
  • Salmond, S.D.F., trans. From Ante-Nicene Fathers, Vol. 6. Edited by Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1886. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent. Accessed 31 January 2010.
  • Chronicon (Chronicle) ca. 380.
  • Fotheringham, John Knight, ed. (1905). The Bodleian Manuscript of Jerome's Version of the Chronicle of Eusebius. Oxford: Clarendon. . Online at the Internet Archive. Accessed 8 October 2009.
  • Pearse, Roger, et al., trans. The Chronicle of St. Jerome, in Early Church Fathers: Additional Texts. Tertullian, 2005. Online at Tertullian. Accessed 14 August 2009.
  • de Viris Illustribus (On Illustrious Men) 392.
  • Herding, W., ed. De Viris Illustribus (in Latin). Leipzig: Teubner, 1879. Online at Internet Archive. Accessed 6 October 2009.
  • Liber de viris inlustribus (in Latin). Texte und Untersuchungen 14. Leipzig, 1896.
  • Richardson, Ernest Cushing, trans. De Viris Illustribus (On Illustrious Men). From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 3. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1892. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent. Accessed 15 August 2009.
  • Epistulae (Letters).
  • Fremantle, W.H., G. Lewis and W.G. Martley, trans. Letters. From Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series, Vol. 6. Edited by Philip Schaff and Henry Wace. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co., 1893. Revised and edited for New Advent by Kevin Knight. Online at New Advent and CCEL. Accessed 19 October 2009.
  • Origen. De Principiis (On First Principles).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]