Пређи на садржај

Јо-Јо Ма

С Википедије, слободне енциклопедије
Јо-Јо Ма
Yо-Yо Ма ин 2013
Јо-Јо Ма 2013. године
Име по рођењуYо-Yо Ма
Датум рођења(1955-10-07)7. октобар 1955.
Место рођењаПариз
 Француска
Држављанствофранцуско, америчко
Занимање
  • Музичар
  • учитељ
  • хуманитарац[1]
Активни период1961–садашњост
Веб-сајтyo-yoma.com

Јо-Јо Ма (рођен 7. октобра 1955) амерички је музичар.[2] Рођен у Паризу, он је провео своје школске године у Њујорку и био је чудо од детета, наступајући од четири и по године. Завршио је Џулијард школу и Харвард универзитет, а као солиста је наступао са оркестрима широм света. Он је снимио је више од 90 албума и добио 18 Греми награда.

Поред снимака стандардног класичног репертоара, снимио је и широку палету народне музике, попут америчке блуграс музике, традиционалне кинеске мелодије, танго аргентинског композитора Астора Пијазоле и бразилску музику. Он је сарађивао је са многим уметницима, укључујући џез певача Бобија Макферина, гитаристе Карлоса Сантану, Сергија Асада и његовог брата Одајра, као и са текстописцем и гитаристом Џејмсом Тејлором. Маов примарни инструмент је Монтагнанов виолончело, израђен 1733. године, са процењеном вредношћу од 2,5 милиона америчких долара.

Он је био Гласник мира Уједињених нација од 2006. године.[3] Добитник је Награде Глен Гулд 1999. године, Националне медаље за уметност 2001. године,[4] Председничке медаље за слободу 2011. године и Поларне награде за музику у 2012. године.[5]

Детињство, младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Јо-Јо Ма је рођен у Паризу 7. октобра 1955, у кинеској породици и имао је знатан музички одгој. Његова мајка, Марина Лу, била је певачица, а његов отац, Хиао-Тсиун Ма, био је виолиниста и професор музике на Националном универзитету Нанђинг (претходници данашњег Универзитета Нанђингу и Југоисточног универзитета). Његова сестра, Јеоу-Ченг Ма, је свирала виолину пре него што је стекла медицинску диплому и постала педијатар.[6] Породица се преселила у Њујорк када је Ма имао седам година.[7][8]

Од најранијих година Ма је свирао виолину, клавир и касније виолу, али се 1960. усталио на виолончелу, при узрасту од четири године. Ма се шали да је његов први избор био контрабас због велике величине, али је пристао на компромис и уместо њега узео виолончело. Надарени дечак је почео да наступа пред публиком у петој години и наступао је за председнике Двајта D. Ајзенхауера и Џона Ф. Кенедија када је имао седам година.[9][10] Са осам година појавио се на америчкој телевизији са сестром[11] на концерту који је водио Леонард Бернстајн. Године 1964, Исак Стерн представио их је у емисији The Tonight Show Starring Johnny Carson, при чему су они извели Сонату Самартини. Он је у почетку похађао је школу Тринити у Њујорку, а затим је био премештен у Професионалну дечију школу, у којој је матурирао у 15. години.[12] Појавио се као солиста са оркестром Харвард Радклиф у извођењу Варијације рококо Чајковског.

Ма је студирао у Џулијард школи са 19 година код Леонарда Роса и похађао је Колумбија универзитет, али студије није завршио. Касније се уписао на Харвард колеџ. Пре уласка на Харвард, Ма је свирао у оркестру Марлборо фестивала под диригентском палицом челисте и диригента Пабла Касалса. Ма је провео четири лета на Музичком фестивалу у Марлбору након што је упознао и заљубио се у Џил Хорнор, студенткињу Маунт Хољок колеџа, која је учествовала у организацији фестивала током његовог прво лета проведеног на тој локацији, 1972.[13]

I пре тога, Ма је био познат и свирао је са многим водећим светским оркестрима. Такође је свирао коморну музику, често са пијанистом Емануелом Аксом, са којим је био блиски пријатељ из њиховог заједничког периода на Џулијарду. Ма је дипломирао на Харварду 1976.[14] Године 1991, добио је почасни докторат са Харварда.[15]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Ма наступа у Белој кући за америчког председника Роналда Регана, принцезу Мичико и престолонаследника Јапана Акихита и Ненси Реган, октобар 1987.

Године 1997, Ма је била представљен на саундтраку Џона Вилијамса за холивудски филм Севен Yеарс ин Тибет. Године 2000, чуо се на саундтраку за Цроуцхинг Тигер, Хидден Драгон, као и Мастер анд Цоммандер: Тхе Фар Сиде оф тхе Wорлд иy 2003. Поново је сарађивао са Вилијамсом на музици за филм Мемоирс оф а Геисха из 2005. године. Такође је радио са италијанским композитором Енијем Мориконом и снимио Мориконове композиције из трилогије Долларс, укључујући Тхе Гоод, тхе Бад анд тхе Углy, као и Онце Упон а Тиме ин Америца, Тхе Миссион, и Тхе Унтоуцхаблес. Снимио је преко 90 албума, од којих су 19 добитници Греми награде. Добио је награду за изврсност од њујоршког Међународног центра.

Поред своје плодне музичке каријере, Ма је 1999. године сарађивао са пејзажним архитектама на дизајну баште инспирисане Бахом. Позната као Музичка башта, интерпретира Бахову свиту бр. 1 у Г-дуру за виолончело без пратње (БWВ 1007), где су делови баште дизајнирани да одговарају плесним покретима свите.[16] Торонто је са ентузијазмом прихватио дизајн, првобитно планиран за Бостон, а касније је изграђен у насељу Харборфронт (Торонто).[17]

Тадашњи генерални секретар УН Кофи Анан је именовао Ма за амбасадора мира у јануару 2006. године.[18] Он је један од оснивача утицајног кинеско-америчког Комитета 100, који се бави проблематиком Американаца кинеског порекла.[19]

Председник Барак Обама је 3. новембра 2009. именовао Ма да служи у Председничком комитету за уметност и хуманистичке науке.[20] Његова музика је представљена у документарном филму Јеwс анд Басебалл: Ан Америцан Лове Сторy из 2010. године, у коме је наратор добитник Оскара Дастин Хофман.[21][22][23] Председник Обама је 2010. најавио да ће Мау одати председничку медаљу слободе, коју је Ма добио у фебруару 2011. године.[24]

Године 2010, Ма је именован за креативног консултанта Џадсон и Џојс Грин Чикашког симфонијског оркестра. Покренуо је Партнерство иницијативе грађанских музичара у сарадњи са музичким директором оркестра, Рикардом Мутијем.[25] Такође 2010, појавио се на соло албуму гитаристе Карлоса Сантане, Гуитар Хеавен: Тхе Греатест Гуитар Цлассицс оф Алл Тиме, свирајући заједно са Сантаном и певачицом Индија Ари на класику Битлса, Wхиле Мy Гуитар Гентлy Wеепс.

Године 2015, Ма је наступио са кантаутором и гитаристом Џејмсом Тејлором на три нумере Тејлоровог албума који је био на врху листе Бефоре Тхис Wорлд: Yоу Анд I Агаин. Године 2019, Ма је руководио оркестром на годишњем фестивалу Музичке културе младих Гуангдонга. Њега представља независна компанија за управљање уметницима Опус 3 Артистс.[26] Ма је допринео добротворном одавању признања албуму Тхе Металлица Блацклист, објављеном у септембру 2021, тако што је подржао Мајли Сајрус на обради песме Металике „Нотхинг Елсе Маттерс“.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Косман, Јосхуа (новембар 2005). „35 Wхо Маде а Дифференце: Yо-Yо Ма”. Смитхсониан Магазине. Приступљено 29. 7. 2016. 
  2. ^ Хатцх, Роберт; Хатцх, Wиллиам (2005). Тхе Херо ПројецтНеопходна слободна регистрација. МцГраw-Хилл Профессионал. стр. 82. ИСБН 0-07-144904-3. Приступљено 8. 9. 2007. „yо yо ма натуралисед цитизен.” 
  3. ^ „Yо-Yо Ма”. Унитед Натионс Мессенгерс оф Пеаце. Унитед Натионс. Архивирано из оригинала 18. 9. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016. 
  4. ^ Натионал Медал оф Артс Архивирано 2011-07-21 на сајту Wayback Machine, National Endowment for the Arts.
  5. ^ „President Obama Names Presidential Medal of Freedom Recipients” (Саопштење). Washington, D.C.: The White House. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. 
  6. ^ Pong, D. (2009). „Yo-Yo Ma”. Encyclopedia of Modern China. Charles Scribner's Sons/Gale, Cengage Learning. ISBN 978-0-684-31566-9. 
  7. ^ Tassel, Janet. „Yo-Yo Ma's Journeys”. Harvard Magazine (March–April 2000). Приступљено 7. 3. 2016. 
  8. ^ Covington, Richard. „Yo-Yo Ma's Other Passion”. Smithsonian Magazine (June 2002). Приступљено 7. 3. 2016. 
  9. ^ Salzman, Mark (2001). Classic Yo-Yo (Медијске белешке). Yo-Yo Ma. Sony. 089667. Архивирано из оригинала 4. 2. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2008. 
  10. ^ „1”. Faces of America. Сезона 1. Епизода 1. 10. 2. 2010. PBS. 
  11. ^ Pang, Amelia (2001), "This Is New York: The Untold Story of Dr. Yeou-Cheng Ma, Violin Prodigy and Medical Doctor", New York City Life 
  12. ^ Whiting, Jim "Yo-Yo Ma: A Biography" p.39
  13. ^ Weatherly, Myra (2007). Yo-Yo Ma: Internationally Acclaimed CellistНеопходна слободна регистрација. Minneapolis, MN: Compass Point Books. стр. 49–50. ISBN 0-7565-1879-2. 
  14. ^ „Yo Yo Ma named U.N. peace ambassador”. USA Today. Associated Press. 14. 1. 2006. Приступљено 10. 4. 2007. 
  15. ^ „Yo-Yo Ma”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 8. 4. 2007. 
  16. ^ „Harbourfront Centre - Toronto Music Garden”. Harbourfrontcentre.com. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 20. 6. 2020. 
  17. ^ „Toronto Music Garden”. Toronto.ca. Приступљено 20. 6. 2020. 
  18. ^ „Yo-Yo Ma becomes UN peace ambassador”. Canadian Broadcasting Corporation. 14. 1. 2006. Приступљено 12. 2. 2007. 
  19. ^ „Mission & History – Committee of 100”. Committee100.org. Приступљено 30. 11. 2015. 
  20. ^ „President Obama appoints Yo-Yo Ma to the Presidents Committee on the Arts and Humanities”. The White House. Архивирано из оригинала 7. 11. 2009. г. Приступљено 8. 12. 2009. 
  21. ^ Turan, Kenneth (19. 11. 2010). „Movie review: 'Jews and Baseball: An American Love Story'”. Los Angeles Times. Приступљено 7. 12. 2021. 
  22. ^ „Film”. Jewsandbaseball.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  23. ^ Barancik, Scott (7. 7. 2010). „New film explores our love affair with baseball”. Jewish Baseball News. Приступљено 12. 12. 2010. 
  24. ^ „President Obama Names Presidential Medal of Freedom Recipients”. whitehouse.gov. 17. 11. 2010. Приступљено 20. 6. 2020 — преко National Archives. 
  25. ^ „The Negaunee Music Institute of the Chicago Symphony Orchestra”. Cso.org. Архивирано из оригинала 28. 04. 2012. г. Приступљено 30. 11. 2015. 
  26. ^ Sjostrom, Jan. „New Four Arts music, film programmer 'lives his work'”. Palmbeachdailynews.com. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2017. 
  27. ^ He, Richard S. (2021-09-10). „Every Metallica Blacklist cover ranked from worst to best”. loudersound (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-24. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Јо-Јо Ма na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јо-Јо_Ма&oldid=28529164”