Пређи на садржај

Генерал Моторс

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џенерал моторс)

Dženeral motors
TipJavna
SimbolNYSE: GM
S&P 100 komponenta
S&P 500 komponenta
IndustrijaAutomobilska industrija
Osnovana16. septembar 1908. god.; pre 115 godina (1908-09-16)[1] (originalna kompanija)
10. jul 2009. god.; pre 14 godina (2009-07-10) (današnja kompanija)
SedišteDetroit, Mičigen, Sjedinjene Države Renesansni centar
Broj lokacija396 postrojenja na šest kontinenata[2]
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
Proizvod(i)
ProizvodnjaПад 6.829.000 vozila (2020)[5][note 1]
UslugeFinansiranje vozila
PrihodПад US$122,485 milijarde (2020)[5]
ZaradaРаст US$6,634 milijarde (2020)[5]
Neto zaradaПад US$6,427 milijarde (2020)[5]
AktivaРаст US$235,194 milijarde (2020)[5]
Akcijski kapitalРаст US$49,677 milijarde (2020)[5]
Zaposlenih155.000 (decembar 2020)[5]
Filijala
Podružnice
List
Vebsajtgm.com
Reference: [6]

General Motors Company (транскр. Dženeral motors kampani; skraćeno GM)[5] američki je proizvođač automobila sa sedištem u Detroitu.[7] Pozant je kao proizvođač četiri marke automobila — Chevrolet, GMC, Cadillac i Buick. Najveći je proizvođač automobila u Sjedinjenim Američkim Državama, a 77 godina uzastopno je bio i najveći na svetu dok ga tokom 2008. nije pretekla Toyota.[8][9]

Osnovan je 16. septembra 1908. kao holding za Buick, najvećeg proizvođača konjskih zaprega u to vreme. U prvoj polovini 20. veka General Motors je prerastao u automobilskog velikana kroz akvizicije. U drugoj polovini, General Motors je težio inovacijama i novim ponudama potrošačima, kao i saradnji sa Nasom na razvoju najranijih električnih vozila.[10][11] Današnji entitet je osnovan 2009. nakon reorganizacije preduzeća.[12]

Od 2024. General Motors zauzima 25. mesto po ukupnom prihodu na top-listi Fortune 500 i 50. mesto na top-listi Fortune Global 500.[13][14] Godine 2023. našao se na 70. mestu top-liste Forbes Global 2000.[15] Godine 2021. General Motors je objavio svoju nameru da okonča proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035, kao deo svog plana da postigne neutralnost ugljenika do 2040.[16]

Istorija[уреди | уреди извор]

Osnivanje i konsolidacija[уреди | уреди извор]

Do 1900. godine, Durant-Dort karidž kompanija Vilijama K. Duranta iz Flinta u Mičigenu, postala je najveći proizvođač vozila na konjski pogon u Sjedinjenim Državama.[17] Durant je bio nesklon automobilima, ali njegov kolega biznismen iz Flinta Džejms H. Vajting, vlasnik kompanije Flint vagon vorks, prodao mu je kompaniju Bjuik motor 1904. godine.[18] Durant je 1908. osnovao kompaniju Dženeral motors kao holding kompaniju, pozajmivši konvenciju o imenovanju od Dženeral elektrika.[19] GM-ova prva akvizicija bio je Bjuik, koji je Durant već posedovao, a zatim Olds motor vorks 12. novembra 1908. godine.[20] Pod Durantom, GM je nastavio da kupuje Kadilak, Elmor, Velč, Karterkar, Oukland (prethodnik Pontijaka), kompaniju Brza motorna vozila iz Pontijaka, Mičigana, i Rilijans motorna kola kompaniju iz Detroita, Mičigen (prethodnici GMC-a) godine. 1909. godine.

Durant je, uz odobrenje odbora, takođe pokušao da kupi Ford motor kompaniju, ali mu je bilo potrebno dodatnih 2 miliona dolara.[21] Durant je preterao sa GM-om u akvizicijama, te ga je upravni odbor smenio 1910. po nalogu bankara koji su podržali zajmove da bi GM održao posao.[18] Na akciju bankara delimično je uticala panika 1910–1911 koja je usledila nakon ranije primene Šermanovog antimonopolskog zakona iz 1890. Godine 1911, Čarls F. Ketering iz kompanije Dajtonska inženjerska laboratorija (DELCO) i Henri M. Liland izumeli su i patentirali prvi električni starter u Americi.[22]Š U novembru 1911. Durant je osnovao Ševrolet zajedno sa vozačem trkačkih automobila Luisom Ševroletom, koji je napustio kompaniju 1915. nakon neslaganja sa Durantom.[23]

Certifikat o akcijama kompanije Dženeral motors izdat 13. oktobra 1916. godine.

GM je ponovo osnovan u Detroitu 1916. godine kao Dženeral motors korporacija i postao javno preduzeće putem inicijalne javne ponude. Do 1917. godine, Ševrolet je postao dovoljno uspešan da je Durant, uz podršku Semjuela Maklaflina i Pjera S. du Ponta, ponovo stekao kontrolni udeo u GM-u. Iste godine, GM je kupio Samson traktor.[24] Ševrolet motor kompanija je konsolidovana u GM 2. maja 1918, a iste godine GM je kupio Junajted motors, dobavljača delova koji je osnovao Durant, a na čijem je čelu bio Alfred P. Sloun za 45 miliona dolara. Makloflin motor kar kompanija, koju je osnovao R. S. Makloflin, postala je Dženeral motors Kanada.[25][26][27] Godine 1919, GM je kupio kompaniju Gardian fridžerejtor, u vlasništvu Duranta, koja je preimenovana u Fridžidear. Takođe 1919. godine, osnovana je Dženeral motors akseptans korporacija (GMAC), koja obezbeđuje finansiranje kupaca u automobilskoj industriji.[28][18]

Godine 1920, du Pont je ponovo organizovao uklanjanje Duranta i zamenio ga Alfredom P. Slounom.[29] U vreme kada se GM u velikoj meri takmičio sa Ford motor kompanijom, Sloun je uspostavio godišnje promene modela, čineći modele iz prethodnih godina „datiranim” i stvorio tržište za polovne automobile.[30] Takođe je primenio strategiju određivanja cena koju danas koriste automobilske kompanije. Ova strategija određivanja cena je postavila za Ševrolet, Pontijak, Oldsmobil, Bjuik i Kadilak cene od najjeftinije do najskuplje, respektivno.[31]

Godine 1921, Tomas Midžli mlađi, inženjer za GM, otkrio je tetraetilolovo (olovni benzin) kao sredstvo protiv detonacija, a GM je patentirao jedinjenje jer etanol nije mogao da se patentira.[32] To je dovelo do razvoja motora sa većom kompresijom, što je rezultiralo većom snagom i efikasnošću. Javnost je kasnije saznala da je olovo sadržano u benzinu štetno za različite biološke organizme uključujući i ljude.[33] Dokazi pokazuju da su korporativni rukovodioci od samog početka razumeli zdravstvene implikacije tetraetilolova.[34] Kao inženjer za GM, Midžli je takođe razvio hlorofluorougljenike, koji su sada zabranjeni zbog njihovog doprinosa klimatskim promenama.[35]

Pod ohrabrenjem predsednika GM-a Alfreda P. Slouna mlađeg, GM je kupio Voksol motors za 2,5 miliona dolara 1925. godine.[36] Kompanija je takođe stekla učešće u proizvodnoj kompaniji Jelou kab iste godine, a njen predsednik, Džon D. Herc, pridružio se upravnom odboru GM-a; ostatak kompanije je kupljen 1943. godine.[18]

Rast i akvizicije[уреди | уреди извор]

Godine 1926, kompanija je predstavila brend Pontijak i uspostavila program osiguranja Dženeral motors grupe za pružanje životnog osiguranja svojim zaposlenima.[18] Sledeće godine, nakon uspeha modela Kadilak LaSal iz 1927. koji je dizajnirao Harli Erl, Sloun je stvorio „Odeljenje za umetnost i boje” GM-a i imenovao Erla za njegovog prvog direktora. Erl je bio prvi dizajner koji je postavljen na čelo velike američke korporacije. Erl je stvorio sistem dizajna automobila koji se i danas praktikuje.[37] Dvadesetčetvorogodišnjeg Bila Mičela je Erl regrutovao u dizajnerski tim u GM-u, a kasnije je imenovan za glavnog dizajnera Kadilaka. Nakon što se Earl penzionisao u decembru 1958. godine, Mičel je preuzeo dizajn automobila za GM.[38] Takođe 1926. godine, kompanija je kupila Fišer bodi, svog dobavljača karoserija za automobile..[39]

GM je kupio kompaniju Alison indžin[18][40] i počeo da razvija avionski motor sa tečnim hlađenjem od 1000 konjskih snaga 1929. godine.[18] Iste godine, GM je kupio 80% Opela, koji je u to vreme imao 37,5% tržišnog udela u Evropi, za 26 miliona dolara. Preostalih 20% je stečeno 1931. godine.[36]

Krajem 1920-ih, Čarls Ketering je započeo program za razvoj laganog dvotaktnog dizel motora za moguću upotrebu u automobilima.[41] Ubrzo nakon toga, GM je kupio Elektro-motiv kompaniju i Vinton indžin korporaciju, a 1941. je proširio oblast EMC-a na proizvodnju motora za lokomotive.[42]

Godine 1932, GM je kupio Pakard elektrik[18][43] (što ne treba mešati sa automobilskom kompanijom Pakard, koja se godinama kasnije spojila sa Studebejkerom). Sledeće godine, GM je stekao kontrolni udeo u Severnoameričkoj avijaciji i spojio ga sa korporacijom Generalna avijacijska proizvodnja.[44]

Radna snaga GM-a učestvovala je u formiranju sindikata Ujedinjenih automobilskih radnika 1935. godine, a 1936. godine UAW je organizovao Flint Sit-Don štrajk, koji je u početku obuhvatao dve ključne fabrike u Flintu, Mičigen, a kasnije se proširio na 6 drugih fabrika uključujući one u Džejnsvilu, Viskonsin i Fort Vejnu, Indijana. U Flintu je policija pokušala da uđe u fabriku da uhapsi štrajkače, što je dovelo do nasilja; u drugim gradovima postrojenja su mirno zatvorena. Štrajk je rešen 11. februara 1937, kada je GM priznao UAW kao ekskluzivnog predstavnika za pregovaranje svojih radnika i dao radnicima povišicu od 5% i dozvolu da održavaju govore u trpezariji.[45]

Volter E. Džomini i A.L. Bodžhold iz GM-a su 1937. godine izumeli Džominijev test za kaljivost ugljeničnog čelika, što je napredak u termičkoj obradi koji se i danas koristi kao ASTM A255.[46] GM je sledeće godine osnovao Detroit dizel.[47]

Godine 1939, kompanija je osnovala Motors osiguravajuću korporaciju i ušla na tržište osiguranja vozila.[28] Iste godine, GM je predstavio Hajdramatik, prvi pristupačan i uspešan automatski menjač, za Oldsmobil iz 1940. godine.[48][49]

Tokom Drugog svetskog rata, GM je proizveo ogromne količine naoružanja, vozila i aviona za saveznike iz Drugog svetskog rata. Godine 1940, GM-ov [[William S. Knudsen|Vilijam S. Knudsen služio je kao šef američke ratne produkcije predsednika Frenklina Ruzvelta, a do 1942. cela GM-ova proizvodnja je bila u službi ratne podrške.[50] GM-ov Voksol motors je proizveo seriju tenkova Čerčil za saveznike, što je bilo ključno u kampanji u Severnoj Africi.[18] Međutim, njegova Opel divizija, sa sedištem u Nemačkoj, snabdevala je Vermaht vozilima. Politički, Sloun, kao šef GM-a u to vreme, bio je vatreni protivnik Nju dila, koji je podsticao sindikate i javni prevoz. Sloun se divio i podržavao Adolfa Hitlera.[51] Nacistički šef za naoružanje Albert Šper je navodno 1977. rekao da Hitler „nikada ne bi razmišljao o invaziji Poljske” bez tehnologije sintetičkog goriva koju je obezbedio Dženeral motors. Američka vlada je kompenzovala GM sa 32 miliona dolara, jer su njegove nemačke fabrike bombardovale američke snage tokom rata.[52]

Od 28. januara 1953, Dvajt D. Ajzenhauer je imenovao Čarlsa Ervina Vilsona, tadašnjeg predsednika GM-a, za ministra odbrane Sjedinjenih Država.[18]

U decembru 1953, GM je kupio Juklid traks, proizvođača teške opreme za zemljane radove, uključujući kipere, utovarivače i strugače za traktore na točkovima, što je kasnije dovelo do brenda Tereks.[53][54]

Periodi inovacija[уреди | уреди извор]

Alfred F. Sloun se povukao sa mesta predsednika i nasledio ga je Albert Bredli u aprilu 1956. godine.[55]

Godine 1962, GM je predstavio prvi serijski automobil sa turbopunjačem na svetu u Oldsmobil Katlasovom Turbo-Džetfajeru.[18][56] Dve godine kasnije, kompanija je predstavila svoj logo i zaštitni „Znak izvrsnosti”na Svetskom sajmu u Njujorku 1964. godine. Kompanija je koristila tu oznaku kao svoj glavni korporativni identifikator do 2021. godine.[57]

GM je plasirao na tržište Elektrovan 1966. godine, prvi automobil sa vodoničnim gorivnim ćelijama ikada proizveden.[58] Iako gorivne ćelije postoje od ranih 1800-ih, GM je bio prvi koji je koristio gorivu ćeliju, koju je isporučio Junion karbid, za pogon točkova vozila sa budžetom vrednim više „miliona dolara“.[59][60][61]

Reklama za Ševrolet Novu iz 1969. sa reklamnim sloganom „Stavljajući vas na prvo mesto, nas održava na prvom mestu”

Tokom 1960-ih, GM je bio rani zagovornik V6 motora, ali je brzo izgubio interesovanje kako je popularnost visokoperformantnih automobila porasla. GM je demonstrirao vozila sa gasnim turbinama na kerozin, što je područje od interesa u celoj industriji, ali je napustio alternativnu konfiguraciju motora zbog naftne krize iz 1973. godine.[62]

U partnerstvu sa Boingom, GM-ova Delko odbrambena elektronska divizija dizajnirala je Lunarno vozilo, koji se kretalo po površini Meseca, 1971. godine.[63][64] Sledeće godine, GM je proizveo prvi sistem protiv blokiranja točkova na zadnjim točkovima za dva modela: Toronado i Eldorado.[65]

Godine 1973, Oldsmobile Toronado je bio prvi maloprodajni automobil koji je prodat sa vazdušnim jastukom za suvozača.[66][67]

Tomas Marfi je postao izvršni direktor kompanije, nasledivši Ričarda K. Gerstenberga u novembru 1974. godine.[68][69]

GM je ugradio svoje prve katalitičke konvertore u svoje modele iz 1975. godine.[70]

Od 1978. do 1985. GM je promovisao prednosti dizel motora i tehnologija za deaktivaciju cilindara. Međutim, imao je katastrofalne rezultate zbog loše izdržljivosti kod Oldsmobilovih dizelaša i problema sa voznim sposobnostima u Kadilakovim V8-6-4 motorima sa varijabilnim cilindrom.[71]

GM je prodao Fridžidear 1979. Iako je Fridžidear imao između 450 miliona i 500 miliona dolara godišnjeg prihoda, gubio je novac.[72]

Zgrada sedišta Dženeral motorsa, 1981

Robert Li iz GM-a je izumeo neodimijumski magnet, koji je proizveden brzim očvršćavanjem, 1984. godine.[73] Ovaj magnet se obično koristi u proizvodima kao što je hard disk računara. Iste godine, GM je kupio preduzeće Elektronski sistemi podataka za 2,5 milijardi dolara od Rosa Peroa kao deo strategije generalnog direktora Rodžera Smita da ostvari najmanje 10% svog godišnjeg svetskog prihoda iz neautomobilskih izvora.[74] GM je takođe nameravao da EDS vodi svoje knjigovodstvo, pomaže u kompjuterizaciji fabrika i integriše GM-ove računarske sisteme. Transakcija je učinila Rosa Peroa najvećim akcionarom GM-a; međutim, neslaganja sa Rodžerom Smitom navela su kompaniju da kupi sve akcije Rosa Peroa za 750 miliona dolara 1986. godine.[75]

U nastavku svojih planova za diversifikaciju, GMAC je formirao GMAC morgidž i kupio Kolonijal morgidž, kao i servisni ogranak Norvest morgidž 1985. godine. Ova akvizicija je uključivala hipotekarni portfelj od 11 milijardi dolara.[76] Iste godine, GM je kupio kompaniju Hjuz erkraft za 5 milijardi dolara u gotovini i akcijama, i spojio je sa Delko elektronikom.[77] Sledeće godine, GM je kupio 59,7% Lotus karsa, britanskog proizvođača sportskih automobila visokih performansi.[78]

Godine 1987, u saradnji sa Aerovajronmentom, GM je napravio Sanrejser, koji je pobedio na inauguracionom Svetskom solarnom izazovu i predstavljao je primer napredne tehnologije. Veliki deo tehnologije iz Sanrejsera našao se u Impakt prototipu električnog vozila (koji je takođe napravio Aerovajronment) i bio je prethodnik Dženeral motorsa EV1.[79]

Godine 1988, GM je kupio 15% udela u Aerovajronmentu.[80]

Godine 1989, GM je kupio polovinu poslovanja sa automobilima preduzeća Sab automobil za 600 miliona dolara.[81]

Prodaja imovine[уреди | уреди извор]

U avgustu 1990. Robert Stempel je postao izvršni direktor kompanije, nasledivši Rodžera Smita.[82] GM je značajno smanjio proizvodnju i pretrpeo gubitke te godine zbog recesije ranih 1990-ih.[83]

Godine 1990, GM je debitovao sa konceptom Dženeral motors EV1 (Impakt), električno vozilo na baterije, na sajmu automobila u LA. Bio je to prvi automobil sa nultom emisijom štetnih gasova na tržištu u SAD u više od tri decenije. Impakt je proizveden kao EV1 za modelsku godinu 1996 i bio je dostupan samo uz zakup od određenih dilera u Kaliforniji i Arizoni. U periodu 1999–2002, GM je obustavio proizvodnju vozila i počeo da ne obnavlja ugovore o zakupu, razočaravajući mnoge ljude, navodno zato što program ne bi bio isplativ i što bi kanibalizirao postojeće poslovanje. Sva EV1 vozila su na kraju vraćena Dženeral motorsu, a osim oko 40 koja su donirana muzejima sa deaktiviranim električnim pogonima, sva su uništena. Dokumentarni film Ko je ubio električni automobil? sadrži priču o EV1.[84]

U novembru 1992, Džon F. Smit mlađi je postao izvršni direktor kompanije.[85]

Godine 1993, GM je prodao Lotus automobile Bugatiju.[86]

Godine 1996, u povratku na svoje automobilske osnove, GM je završio korporativno odvajanje Elektronskih sistema podataka.[87][88]

Godine 1997, GM je prodao vojne poslove kompanije Hjuz erkraft kompaniji Rejtion za 9,5 milijardi dolara u akcijama i preuzimanje duga.[89][90][91][92]

U februaru 2000. Rik Vagoner je imenovan za generalnog direktora, nasledivši Smita.[93][94] Sledećeg meseca, GM je dao 5,1% svojih običnih akcija, vrednih 2,4 milijarde dolara, da bi stekao 20% udela u Fijatu.[95]

U decembru 2000. GM je najavio da će početi da gasi Oldsmobil. Brend je na kraju ukinut 2004. godine, sedam godina nakon što je postao prvi američki brend automobila koji je napunio 100 godina.[96]

U maju 2004. GM je isporučio prva hibridna vozila pune veličine, kamione Ševrolet Silverado/GMC Siera od 1/2 tone.[97] Ovi blagi hibridi nisu koristili električnu energiju za pogon, kao kasniji dizajni GM-a. Kasnije, kompanija je debitovala sa još jednom hibridnom tehnologijom, razvijenom zajedno sa DajmlerKrajslerom i BMV-om, u dizel-električnom hibridnom pogonu koji proizvodi Alison transmisija za tranzitne autobuse.[98] Nastavljajući da cilja na tržište dizel-hibrida, hibridno konceptno vozilo sa dizel motorom Opel astra je predstavljeno u januaru 2005. godine.[99] Kasnije te godine, GM je prodao svoje odeljenje za elektro-motivne dizel lokomotive firmama privatnog kapitala Berkšir partneri i Grinbrajar ekviti grupa.[100][101]

GM je platio 2 milijarde dolara da prekine svoje veze sa Fijatom 2005. godine, raskinuvši veze sa kompanijom zbog sve više nesaglasnijih stavova.[102]

GM je počeo da dodaje svoj amblem „Znak izvrsnosti“ na sva nova vozila proizvedena i prodata u Severnoj Americi sredinom 2005. godine. Međutim, nakon reorganizacije 2009. godine, kompanija više nije dodavala logo, navodeći da bi naglasak na njena četiri osnovna odeljenja umanjio značaj GM logotipa.[103][104]

Godine 2005, Edvard T. Velburn je unapređen na novostvorenu poziciju potpredsednika GM globalni dizajn, čime je postao prvi Afroamerikanac koji je vodio globalnu organizaciju za dizajn automobila i Afroamerikanac najvišeg ranga u američkoj automobilskoj industriji u to vreme. Dana 1. jula 2016, on se povukao iz Dženeral motorsa posle 44 godine. Zamenio ga je Majkl Simko.[105][106]

Godine 2006, GM je uveo jarko žutu kapu za gorivo na svoja vozila kako bi podsetio vozače da automobili mogu da rade koristeći E85 etanolno gorivo.[107] Takođe su predstavili još jedno hibridno vozilo te godine, Saturn vue grin lajn.[108]

U 2008. godini, Dženeral motors se obavezao da će polovinu svojih proizvodnih pogona projektovati tako da budu bez deponija, recikliranjem ili ponovnom upotrebom otpada u procesu proizvodnje.[109] Nastavljajući svoj ekološki svesni razvoj, GM je počeo da nudi dvomodalni hibridni sistem u Ševrolet tahu, GMC jukonu, Kadilak eskaladu i pikap kamionima.[110]

Krajem 2008. godine, najveća krovna solarna instalacija na svetu postavljena je u GM-ovom proizvodnom pogonu u Saragosi. Solarna instalacija u Saragosi ima oko 2.000.000 kvadratnih stopa (190.000 m2) krova u fabrici i sadrži oko 85.000 solarnih panela. Instalacija je kreirana, u vlasništvu i pod upravom preduzeća Veolija životna sredina i vidovita energija, koje zakupljuje krovni prostor od GM-a.[111][112][113]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Prodaja kompanije Dženeral motors i povezanih kompanija, a ne njen stvarni obim proizvodnje.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Department of State, Division of Corporations (General Information Name Search)”. State of Delaware. 11. 8. 2009. стр. File#=4718317. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2015. 
  2. ^ „About General Motors”. General Motors. 2018. Архивирано из оригинала 25. 8. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  3. ^ „Mary Barra | GM Corporate Officer”. General Motors. јун 2017. Архивирано из оригинала 24. 8. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  4. ^ LaReau, Jamie L (12. 8. 2020). „General Motors CFO Dhivya Suryadevara resigns; John Stapleton named acting GM CFO”. MSN. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2020. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж „General Motors Company 2020 Annual Report (Form 10-K)”. U.S. Securities and Exchange Commission. 10. 2. 2021. Приступљено 15. 5. 2021. 
  6. ^ „Form 10-K Annual Report Pursuant to Section 13 or 15(d) of the Securities Exchange Act of 1934 for the Fiscal Year Ended December 31, 2012 Commission File Number 001-34960 General Motors Company”. General Motors. 15. 2. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  7. ^ „General Motors | History, Deals, & Facts”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  8. ^ Bunkley, Nick (21. 1. 2009). „Toyota Ahead of G.M. in 2008 Sales”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  9. ^ „U.S. light vehicle market share by automotive manufacturers”. Statista. 
  10. ^ „GM Heritage | General Motors”. www.gm.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. 
  11. ^ „William Durant creates General Motors”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  12. ^ Bigman, Dan. „How General Motors Was Really Saved: The Untold True Story Of The Most Important Bankruptcy In U.S. History”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  13. ^ „General Motors | 2023 Fortune Global 500”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. 
  14. ^ „Fortune 500: General Motors”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2023. г. 
  15. ^ „The Global 2000 2023”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-01-29. г. Приступљено 2024-02-07. 
  16. ^ Boudette, Neal E.; Davenport, Coral (28. 1. 2021). „G.M. Will Sell Only Zero-Emission Vehicles by 2035”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  17. ^ Wynn, Neil A. (16. 7. 2009). The A to Z from the Great War to the Great Depression (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6330-9. 
  18. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Story of General Motors” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 8. 1. 2022. г. 
  19. ^ „The history of General Motors”. The Guardian (на језику: енглески). 30. 4. 2009. Приступљено 2. 5. 2022. 
  20. ^ „The end of the road for Oldsmobile”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  21. ^ „Durant almost landed Ford, but couldn't come up with $2 million”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 14. 9. 2008. 
  22. ^ „Cadillac's Electric Self Starter Turns 100”. media.gm.com (на језику: енглески). 15. 2. 2012. Приступљено 2. 5. 2022. 
  23. ^ „Louis Chevrolet | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  24. ^ United States Senate Committee on the Judiciary (1955). A Study of the Antitrust Laws: General Motors Corporation. United States Government Printing Office. 
  25. ^ Lassa, Todd (15. 9. 2008). „Happy 100th Birthday, General Motors”. Motor Trend. 
  26. ^ „GM buys Chevrolet”. History TV network. 
  27. ^ „General Motors Finances; Plan for Absorbing Chevrolet Company Indicated”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 24. 2. 1918. 
  28. ^ а б Warren, Elizabeth (2011). „Unique Treatment of General Motors Acceptance Corp. (GMAC) Under the TARP”. DIANE Publishing. ISBN 978-1-4379-3080-1. 
  29. ^ „Alfred P. Sloan, Jr.”. automotivehalloffame.org. Приступљено 2. 5. 2022. 
  30. ^ „Annual model change was the result of affluence, technology, advertising”. Automotive News (на језику: енглески). 25. 8. 2008. Приступљено 2. 5. 2022. 
  31. ^ English, Paul F. (2011). Safety Performance in a Lean Environment. United Kingdom: CRC Press. стр. 3. ISBN 9781439821138. 
  32. ^ „Thomas Midgley, Jr. | American chemical engineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  33. ^ Kitman, Jamie (2. 3. 2000). „The Secret History of Lead”. The Nation. Архивирано из оригинала 10. 5. 2014. г. 
  34. ^ Eschner, Kat (9. 12. 2016). „Leaded Gas Was a Known Poison the Day It Was Invented”. Smithsonian. 
  35. ^ Eschner, Kat (18. 5. 2017). „One Man Invented Two of the Deadliest Substances of the 20th Century”. Smithsonian. 
  36. ^ а б Snavely, Brent (6. 3. 2017). „A look at the history of Opel and Vauxhall, the European brands GM is selling”. Detroit Free Press. 
  37. ^ Gartman, David (1994). „Harley Earl and the Art and Color Section: The Birth of Styling at General Motors”. Design Issues. 10 (2): 3—26. JSTOR 1511626. doi:10.2307/1511626 — преко JSTOR. 
  38. ^ „Bill Mitchell's design vision shaped 5 decades of GM vehicles”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 31. 10. 2011. 
  39. ^ Coase, R. H. (април 2000). „The Acquisition of Fisher Body By General Motors”. The Journal of Law and Economics (на језику: енглески). 43 (1): 15—32. ISSN 0022-2186. S2CID 154712364. doi:10.1086/467446. 
  40. ^ „Motors Acquires Allison Company; Sloan's Announcement Says the Work on Aviation Engines Will Be "Intensified." Diesel Development Seen Race to Perfect Type Said to Be Indicated--$1,000,000 Expansion Plan Recently Made Public. To Expand Operations. $1,000,000 Airplane Contract.”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 25. 5. 1929. 
  41. ^ Senefsky, Bill (1. 3. 2006). „General Motors' Diesel History - Baselines”. Motor Trend. 
  42. ^ Gold, Aaron (7. 2. 2017). „General Motors Once Built Locomotives — Really Good Ones”. Autotrader.com. 
  43. ^ „Packard Electric Sold; Shareholders Ratify Deal With General Motors by Stock Trade”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 7. 4. 1932. 
  44. ^ „Planes, trains were also part of GM's grand plan”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 14. 9. 2008. 
  45. ^ „Sit-down strike begins in Flint”. History TV network. 
  46. ^ „ASTM A255-10: Standard Test Methods for Determining Hardenability of Steel”. ASTM International. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. 
  47. ^ Owings, Lauren (16. 6. 2021). „Leading the way for over 83 years”. DTE Energy. 
  48. ^ Martin, Murilee (6. 4. 2021). „Selling the First Successful Automatic Transmission: GM's Hydra-Matic”. AutoWeek. 
  49. ^ Strohl, Daniel (16. 5. 2014). „Oldsmobile's Hydra-Matic, first mass-produced fully automatic transmission, turns 75”. Hemmings Motor News. 
  50. ^ Kollewe, Julia (30. 4. 2009). „The history of General Motors”. The Guardian. 
  51. ^ Black, Edwin (6. 12. 2006). „Hitler's carmaker”. The Jerusalem Post. 
  52. ^ Dobbs, Michael (30. 11. 1998). „Ford and GM Scrutinized for Alleged Nazi Collaboration”. The Washington Post. 
  53. ^ „General Motors Moves to Enter Field of Off-Road Heavy Trucks; Offers an Exchange of Stock to the Holders of Shares of Euclid Machinery Co.”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 8. 8. 1953. 
  54. ^ Berry, Tom (4. 2. 2014). „The Tangled Web of Euclid and Terex Truck History”. Construction Equipment. 
  55. ^ „Sloan, 80, Retires as G.M. Chairman; Principals in General Motors Shift”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 3. 4. 1956. 
  56. ^ Furchgott, Roy (26. 8. 2021). „How G.M.'s First Turbo Engines Crashed and Burned”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  57. ^ Fink, Greg (8. 1. 2021). „General Motors Redesigns Its Iconic "GM" Logo for the EV Era”. Motor Trend. 
  58. ^ Léon, Aline (2008). Hydrogen Technology: Mobile and Portable Applications. Springer Science+Business Media. стр. 287. ISBN 9783540699255. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. 
  59. ^ „1966 GM Electrovan - First Hydrogen Fuel Cell Vehicle”. Hydrogencarsnow.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. 
  60. ^ Truett, Richard (16. 9. 2002). „Fuel cell expert takes the long view”. Automotive News. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. 
  61. ^ „GM executive says hydrogen-powered cars could be on road in several test markets in 6 years”. Mercury News. Associated Press. 15. 6. 2007. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. 
  62. ^ „America's First Turbine Car”. Conklin Systems. 21. 11. 1952. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. 
  63. ^ Rechtin, Mark (14. 9. 2008). „GM's most widely traveled 1971 model was built for the moon”. Automotive News. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. 
  64. ^ Valdes-Dapena, Peter (17. 6. 2021). „The 1970s moon buggies are still up there. GM and Lockheed Martin want to make new ones”. CNN. 
  65. ^ Petrany, Mate (24. 8. 2018). „Anti-Lock Brakes, The First Technology to Help You Avoid a Crash, Turn 40”. Road & Track. 
  66. ^ Bellis, Mary (9. 8. 2019). „Automotive Airbag History and Invention”. Dotdash. Архивирано из оригинала 14. 7. 2017. г. 
  67. ^ „G. M. to Offer Air Bags as Option on Some '74 Cars”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 2. 8. 1973. 
  68. ^ Peters, Jeremy W. (19. 1. 2006). „Thomas Murphy, 90, Leader of G.M. in 1970's Prosperity, Dies”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  69. ^ „Richard C. Gerstenberg, 92, G.M. Official”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Associated Press. 26. 7. 2002. 
  70. ^ „GM fought safety, emissions rules, but then invented ways to comply”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 14. 9. 2008. 
  71. ^ Sass, Rob (18. 5. 2008). „G.M.'s Dreadful Engines Gave Diesels a Bad Name”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  72. ^ Stuart, Reginald (1. 2. 1979). „G.M. to Sell Frigidaire To White Consolidated”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  73. ^ Lee, Robert (20. 12. 1988). „Iron-Rare Earth-Boron Permanent US Patent # 4,792,367”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. 
  74. ^ Brown, Warren; Schrage, Michael (29. 6. 1984). „GM, Perot Computer Firm Agree on $2.5 Billion Merger”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Washington Post. 
  75. ^ LaReau, Jamie L. (9. 7. 2019). „How Ross Perot became GM's biggest shareholder — and a bitter battle took off”. Detroit Free Press. 
  76. ^ Gruber, William (14. 3. 1985). „GMAC Buying Mortgage Portfolio”. Chicago Tribune. 
  77. ^ Cole, Robert J. (6. 6. 1985). „G.M. to Acquire Hughes Aircraft in $5 Billion Bid”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  78. ^ „G.M. Acquires 59.7% of Lotus”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 23. 1. 1986. 
  79. ^ „General Motors 'SunRaycer'”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г. 
  80. ^ „G.M. Acquires 15% Stake”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 15. 8. 1988. 
  81. ^ Brown, Warren (16. 12. 1989). „GM Agrees to Buy Half of Saab's Car Operations”. The Washington Post. 
  82. ^ Levin, Doron P. (4. 4. 1990). „G.M. Picks Its Next Chairman”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  83. ^ Levin, Doron P. (30. 11. 1990). „G.M. Cuts Output in the Latest Sign of Economic Slump”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  84. ^ „Could the electric car save us?”. CBS News. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 29. 8. 2013. г. 
  85. ^ Dobrzynski, Judith H. (9. 7. 1995). „Jack and John: 2 for The Road At G.M.”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  86. ^ „Company News; G.M. Sells its Lotus Group to Bugatti”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Bloomberg News. 28. 8. 1993. 
  87. ^ Malkin, Lawrence (8. 8. 1995). „GM Will Sell EDS to Return To Auto Basics”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  88. ^ Nauss, Donald W. (2. 4. 1996). „GM Board OKs Divestiture of Electronic Data Systems Unit”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Los Angeles Times. 
  89. ^ Sterngold, James (17. 1. 1997). „G.M. to Sell A Hughes Unit To Raytheon”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  90. ^ Mintz, John (17. 1. 1997). „Raytheon to Buy Hughes from GM for $9.5 Billion”. The Washington Post. 
  91. ^ Lipin, Steven; Stern, Gabriella (17. 1. 1997). „GM's Board Approves Sale Of Hughes Unit to Raytheon”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. 
  92. ^ „Raytheon wins Hughes bid”. CNN. 16. 1. 1997. 
  93. ^ „General Motors names Wagoner CEO”. United Press International. 2. 2. 2000. 
  94. ^ Swoboda, Frank; Brown, Warren (3. 2. 2000). „GM Appoints Wagoner As CEO”. The Washington Post. 
  95. ^ Brown, Warren (14. 3. 2000). „GM to Acquire 20% Stake in Fiat”. The Washington Post. 
  96. ^ Cobb, James (6. 6. 2004). „BEHIND THE WHEEL/2004 Oldsmobile Alero; Not With a Bang but a Whimper”. The New York Times. 
  97. ^ Frank, Michael. „2004 Chevy Silverado LS1500 4WD Extended-Cab Hybrid”. Forbes. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. 
  98. ^ Herman, Jack (16. 6. 2008). „GM's Two Mode hybrid system scores with transit agencies”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 
  99. ^ King, Ron (1. 1. 2005). „Opel Astra Diesel Hybrid Concept”. Car and Driver. 
  100. ^ „GM Sells Locomotive Manufacturer”. The Journal of Commerce. 5. 4. 2005. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 9. 1. 2022. г. Приступљено 9. 1. 2022. 
  101. ^ Miller, James P. (13. 1. 2005). „GM to sell area locomotive unit”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Chicago Tribune. 
  102. ^ Hakim, Danny (14. 2. 2005). „G.M. Will Pay $2 Billion to Sever Ties to Fiat”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  103. ^ Johnson, Kimberly S. (27. 8. 2009). „GM To Remove Its Mark from Vehicles To Emphasize Brand”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 8. 2009. г. 
  104. ^ „General Motors to remove its 'Mark of Excellence' logos from new cars – Drive On: A conversation about the cars and trucks we drive”. USA Today. 26. 8. 2009. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. 
  105. ^ „GM Design boss Ed Welburn retiring July 1”. Autoweek. 7. 4. 2016. Архивирано из оригинала 28. 2. 2019. г. 
  106. ^ Atiyeh, Clifford (7. 4. 2016). „General Motors Design Chief Ed Welburn Retiring after 44 Years”. Car and Driver. 
  107. ^ Thomas, Ken (7. 5. 2007). „'Flex-fuel' Vehicles Touted”. USA Today. Архивирано из оригинала 16. 9. 2008. г. 
  108. ^ Edsall, Larry (8. 1. 2006). „2006 Saturn Vue Green Line: Going Green: Saturn Debuts GM's Newest Hybrid”. Autoweek. 
  109. ^ „GM Surpasses Landfill-Free Facilities Commitment” (Саопштење). General Motors. Архивирано из оригинала 7. 8. 2017. г. 
  110. ^ Knoll, Bob (27. 4. 2008). „Big S.U.V.'s Drink Less”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  111. ^ „Let The Sun Shine” (Саопштење). General Motors. 26. 4. 2010. 
  112. ^ „GM Europe puts solar roof on Spanish plant”. Reuters. 8. 7. 2008. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. 
  113. ^ „GM installs the world's biggest rooftop solar panels”. The Guardian. 9. 7. 2008. Архивирано из оригинала 9. 3. 2017. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

General Motors на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=General_Motors&oldid=27886003”