Пређи на садржај

Активан транспорт

С Википедије, слободне енциклопедије

Активан транспорт је механизам преношења материја и биохемијски активних молекула који нису растворљиви у води и липидима. Такав транспорт врши се насупрот хемијском градијенту, то јест материје се транспортују из средине са мањом у средину са већом концентрацијом, помоћу протеина носача и уз утрошак енергије.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Енергија за одвијање активног транспорта добија се хидролизом АТП-а (аденозин-трифосфат) у АДП (аденозин-дифосфат). Протеини који омогућавају транспорт материја су носачи, који раде налик на пумпе, али и као ензими АТП-азе (аденозинтрифосфатазе) јер катализују разлагање АТП-а. Најбоље проучена је натријум-калијум пумпа која насупрот хемијском градијенту, активно испумпава по три јона натријума из ћелије, а упумпава два јона калијума у ћелију.

Калијум-натријум пумпа

Натријум-калијум пумпа има главну улогу у стварању мембранског потенцијала животињских ћелија. Мембрански потенцијал или потенцијал мировања је електрични напон који постоји између унутрашње (негативно наелектрисана) и спољашње стране (позитивно наелектрисана) мембране нервне и мишићне ћелије у стању мировања, односно пре њиховог надраживања. Када се ове ћелије надраже, онда потенцијал мировања постаје акциони потенцијал – нерви импулс, при коме се обрће поларизованост мембране тако да унутрашња страна постаје позитивно, а спољашња негативно наелектрисана.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]