Пређи на садржај

Алексије Комнин (протосеваст)

С Википедије, слободне енциклопедије

Алексије Комнин (грч. Αλεξιος Κομνηνος, * 1141. године, † 1183. године), је био братанац византијског цара Манојла I Комнина из династије Комнена и протосеваст. Владао је царством као намесник свог брата од стрица, цара Алексија II Комнина.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Венчање Гија и Сибиле 1180. године; слика Алексија Комнина, Национална библиотека Француске, МС Францаис 2754, 13. век

Алексије је био млађи син севастократора Андроника Комнина († 1142. године) и севастократорке Ирине († 1150/1151. године). Био је унук византијског цара Јована II Комнина (1118 – 1143. године),[1] и царице Пирошке Арпад (Ирене). Његова сестра Теодора Комнина († 1184. године), била је друга жена аустријског војводе Хајнриха II Бабенберга[2]. Његова друга сестра, Евдокија Комнин, била је љубавница Андроника I Комнина[3]. Његов старији брат Јован Дука Комнин (1128 – 1176. године,) био је стратег Сердике, војвода Кипра (1155 – 1176), а 1148. године, постао је протовестијар.[4]

Алексије је добио име по свом стрицу Алексију Комнину († 1142. године), наследнику царског престола. Одрастао је на царском двору у Цариграду, добио је титулу протосеваста (πρωτοσεβαστος, протосеваст).

Ожењен је Маријом Дука, са којом има двоје деце која су умрла. Након смрти његовог стрица цара Манојла I Комнина 1180. године, његов тринаестогодишњи син цар Алексије II Комнин постао је његов наследник под намесништвом царице Марије Антиохијске. Непосредно након Манојлове смрти, настала је завера Марије Комнине Порфирогените и њеног мужа, цезара Рајнера од Монферата, против цара Алексија II, која је откривена. После овога, место намесника је преузео протосеваста Алексије. Он је арогантан и много верује својим латинским саветницима, што га чини непопуларним међу вишим племићима. Такође се причало да је имао аферу са удовицом царицом (латиника) Маријом од Антиохије.[5] Племићи су се обратили за помоћ Андронику I Комнину (Манојлов рођак), који је био на челу варварских најамника у Битинији. Централна влада послала је против њега војску и флоту, на челу са генералом Андроником Анђелом и адмиралом Алексијем Мегадуком, који су прешли на Андроникову страну.

Године 1183. протосеваст Алексије Комнин је био кастриран и ослепљен од стране племића и убрзо је и умро. У страху од предстојеће пропасти, његови латински саветници и водећи млетачки и ђеновљански трговци побегли су са својим галијама на Левант и Црно море. Становништво престонице отворило је капије града Андронику I Комнину. Убрзо након тога, латинска црноморска флота је почела да напада и пљачка градове дуж обале Мраморног мора, чинећи погроме и масакре над њиховим становништвом. У Цариграду је Андроник свечано крунисао Алексија II Комнина за цара на празник Силаска Светог Духа на апостоле (Тројице/Духови) 1182. године. и преузима намесништво. Године 1183 по налогу намесника убијена је царица мајка, а нешто касније и цар Алексије II, који је задављен. После смрти цара Алексија II, цар Андроник I оженио се његовом 12-годишњом удовицом царицом Агнесом (Аном) Капет.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Никита Хониат, Liber III Rerum a Manuele Comneno Gestarum, 2, p. 135. 
  2. ^ Cawley, C.; Byzantium 2 in Medieval Lands. 
  3. ^ Cawley, C.; Byzantium 2 in Medieval Lands. 
  4. ^ fmg.ac Medieval Lands. 
  5. ^ Никита Хониат, Imperium Alexii Comneni Porphyrogeniti Manuelis filii, 1, p. 293.