Алексије Лазовић
| Алексије Лазовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1774. |
| Место рођења | Бијело Поље, Црна Гора |
| Датум смрти | 1837. |
| Занимање | сликар и иконописац |
| Породица | |
| Родитељи | Симеон Лазовић |
Алексије Лазовић (Бијело Поље, 1774 — 1837) био је српски сликар и иконописац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Бијелом Пољу у српској породици, а његов отац са којим је радио био је Симеон Лазовић, такође сликар и иконописац.[1]
Међу делима Алексија Лазовића је иконостас у манастиру Режевићи који се налази у Петровцу на Мору[2], као и иконостас у Цркви Успења Богородице у Шибенику. Са својим оцем осликао је иконостас параклиса Светог Димитрија и Николе у манастиру Високи Дечани и иконостас манастира Савина код Херцег Новог.[3][4][5][6]
Аутор је и иконе Богородице, насликане 1806. године и по угледу на слику која се приписује Светом Луки, ово дело се чува у Музејској ризници Пећке патријаршије. Дела Алексија Лазовића сачувана су и у црквама Доброселица, Мачкат и Бела Река на Златибору и иконостас који је осликао у манастиру Никољцу у Бијелом Пољу 1837. године.[7][8]
Дечански иконостаси су најграндиознија и најлепша дела Симеона и Алексија Лазовића који су између 1764. и 1837. године урадили бројне иконостасе у црквама у Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији.
С обзиром на своје концепције ликовне уметности, ови иконописци су били настављачи поствизантијске традиције иконографије, прилагођавајући моделе укусу својих купаца модернизацијом, односно употребом постбарокне форме коју су практиковали гравери и сликари који су радили. Иконостас манастира Дечана у великој мери допуњује слику разноврсне делатности сликара Лазовића и омогућава нам да објективније судимо о њиховом стваралаштву које верно преноси друштвене и духовне прилике у којима су живели и испољавали своје таленте.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Yugoslav Review”. Jugoslovenska Revija. 5. 10. 1986 — преко Google Books.
- ^ „Serb Land of Montenegro”. www.njegos.org.
- ^ Rakić, Svetlana (5. 10. 2000). Serbian Icons from Bosnia-Herzegovina: Sixteenth Century to Eighteenth Century. A. Pankovich Publishers. ISBN 9780967210124 — преко Google Books.
- ^ MEDAKOVIC, D. (5. 10. 1978). „Manastir Savina. Velika crkva, riznica rukopisi.. (Le monastère Savina. La grande église et le trésor des manuscrits)”. www.openbibart.fr. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 03. 10. 2022.
- ^ „Riviera - string of pearls”. www.hercegnovi.me. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 03. 10. 2022.
- ^ „Ikone iz tri paštrovska manastira”. Vijesti.me. 19. 6. 2018.
- ^ Petković, Sreten (5. 10. 1982). „The Patriarchate of Peć”. Serbian Patriarchate — преко Google Books.
- ^ „CRKVE ZLATIBORSKOG KRAJA - SIROGOJNO - Crkva Svetih apostola Petra i Pavla”. www.uzice.net.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сликарска заоставштина Симеона и Алексија Лазовића y Дечанима на сајту heritage.gov.rs
