Аустенит
Лична карта: | |
---|---|
|
|
Физичко-хемијске особине: | |
|
|
Алотропске модификације железа: | |
|
|
Микроконституенти у челику и гвожђу: | |
Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.
Структура и својства
[уреди | уреди извор]Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.
Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита
[уреди | уреди извор]Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: никл (Ni), угљеник (C), кобалт (Co), манган (Mn) и азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.
Погледај
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Колекција слика и филмова о аустениту и фериту (изузетно едукативно). (језик: енглески)
- Fe-Fe3C phase diagram (језик: енглески)
- Утицај легирајућих елемената на особине челика (језик: немачки)
Литература:
[уреди | уреди извор]- H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005