Бенигно Акино III
Бенигно Акино III | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 8. фебруар 1960. | ||||||||||||
Место рођења | Манила, Филипини | ||||||||||||
Датум смрти | 24. јун 2021.61 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Кезон Сити, Филипини | ||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Либерална странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Бенигно Симеон Кохуанко Акино III[1][2][3][4] (шп. Benigno Simeon Cojuangco Aquino; Манила, 8. фебруар 1960 – 24. јун 2021) био је филипински политичар и бивши, 15. председник Филипина од 30. јуна 2010. до 30. јуна 2016. године.[3][5][6]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у породици која се већ четврту генерацију бави политиком. Он је син бивше председнице Филипина Коразон Акино и сенатора Бенигна Акина II. Завршио је економију на Универзитету у Манили 1981. године, након чега се придружио својој породици у егзилу у САД. Кући се вратио 1983. године, убрзо након што су припадници режима убили његовог оца и био запослен на више функција у приватном сектору.
Почетком 1990-их срушена је диктатура на Филипинима, а Бенигно је 1998. избран за посланика дистрикта Тарлак у Посланичком дому филипинског парламента. Поновно је био изабран 2001. и 2004. године. Пошто му је 2007. истекао мандат за посланика, изабран је за сенатора у 14. сазиву Конгреса Филипина.[3]
Након смрти његове мајке 2009. године, јавност је почела зазивати Акина да се кандидује за председника.[3] Акино је након тога објавио да се кандидује за председника на изборима који су се одржали 10. маја 2010. године.[3] Конгрес Филипина га је 9. јуна прогласио победником председничких избора. Бенигно Акино положио је заклетву 30. јуна и исти дан започео је његов председнички мандат.[3][7]
У раним сатима 24. јуна 2021. године, Акино је био хоспитализован у болницу у Кезон Ситију након што је претрпео срачни удар током дијализе.[8][9] Касније тог дана је умро у сну од дијабетичке нефропатије.[10][11]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Senator Benigno S. Aquino III”. Senate of the Philippines.
- ^ Quezon, Manuel L.. (2010-06-19) Trivia on Aquino and Binay. ABS-CBN News., Приступљено 29.1. 2013.
- ^ а б в г д ђ „Official Program Aquino Inaugural (Excerpts)”.
- ^ „Addressing the President of the Philippines – Benigno S. Aquino III” (PDF). Department of Education. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2012. г. Приступљено 29. 01. 2013.
- ^ „Congress final tallies”. INQUIRER.net. 8. 6. 2010. Архивирано из оригинала 22. 8. 2010. г.
- ^ „Aquino promises justice as Philippines president – Yahoo! News”. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 15. 6. 2010. г.
- ^ Noynoy Aquino to take oath at the Luneta grandstand | GMA News Online. Gmanetwork.com (2010-06-15)., Приступљено 29.1. 2013.
- ^ „Former Philippines President Benigno 'Noynoy' Aquino dies at 61”. Japan Today. 24. 6. 2021. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Ismael, Javier Joe (24. 6. 2021). „Former president Noynoy Aquino dies”. The Manila Times (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Morales, Neil; Lema, Karen (24. 6. 2021). „Ex-Philippine President Benigno Aquino dies of renal failure at 61”. Reuters. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Aguilar, Krissy (24. 6. 2021). „Ex-president Noynoy Aquino died 'peacefully in his sleep' – family”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница председника Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2012)