Управа града Београда

Управа града Београда је била управно-безбедносна институција у Београду у периоду 1839-1944. Највећи део тог времена била је смештена у „Главњачи“ која се налазила на месту данашње зграде Хемијског факултета на Студентском тргу у Београду.

Београдом су управљала два органа власти, Управа града Београда као носилац полицијске и управне државне власти и Општина града Београда као носилац самоуправне власти. После 1944. Управа града Београда није наставила са радом јер је успостављена другачија организација управљања у Београду.

Краљевина Југославија

Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда“, која је обухватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Недићеве Србије, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.

Управници

Управници града Београда су били:^[1]

Јован Герман (в. Германи (породица)) 13.7.1839 — 22.11.1839.
Илија Чарапић 22.11.1839 — 27.5.1840.
Милош Богићевић 27.5.1840 — 24.9.1840.
Младен М. Жујовић 24.9.1840 — 6.8.1842. и поново 1858.
Михаило Љотић 29.8 — 22.9.1842.
Стефан Стефановић Тенка 22.9 — 6.11.1842.
Радован Дамјановић 6.11.1842 — 20.12.1844.
Јован Вучковић 20.12.1844 — 22.7.1848.
Гаврило Јеремић 22.7.1848 — 27.9.1852.
Константин Магазиновић 27.9.1852 — 15.11.1855.
Миливоје Петровић Блазнавац 15.11.1855 — 18.10.1856.
Никола Христић 18.10.1856 — 30.11.1858. и 27.9.1859 — 7.10.1860.
Јован Белимарковић 30.11.1858 — 11.2.1859.
Јован Димитријевић Митричевић 11.2 — 27.9.1859.
Драгутин Жабарац 27.10.1860 — 19.1.1861.
Михаило Барловац 19.1.1861 — 18.7.1868.
Јаков Туцаковић 1.8.1868 — 4.4.1873. и 1.6.1876 — 1.6.1878.
Живојин Блазнавац 4.4.1873 — 13.2.1874. и 25.2.1879 — 17.3.1887.
Димитрије Јоксић 13.2.1874 — 22.10.1875. и 22.10.1875 — 1.6.1876. (заступник)
Јован Авакумовић 22.10.1875 — 1.6.1876.
Јанко Терзић 1877 — 4.2.1878.
Јаков Брзаковић 4.2.1878 — 1.6.1878.
Пантелија Луњевица (в. Луњевице) 1.6.1878 — 25.2.1879.
Живко Анђелић 17.3.1887 — 6.1.1888.
Глиша Ђорђевић 6.1.1888 — 16.9.1889.
Владимир Миленковић 1889. и 1892.
Велимир Тодоровић (в. Тодоровићи (породица)) 16.9.1889 — 13.1.1890.
Светозар Арсеновић 13.1.1890 — 11.5.1891.
Михаило П. Јовановић 27.5.1891 — 1.8.1892.
Павле Денић (в. Баба-Дудићи) 1.8.1892 — 2.4.1893.
Стојан Протић 2 — 7.4.1893.
Ђорђе Несторовић 7.4.1893 — 12.1.1894.
Милош Михаиловић 12.1.1894 — 24.5.1894.
Живко Касидолац 24.5.1894 — 29.10.1894.
Алекса Стевановић 29.10.1894 — 1.8.1895.
Никола Стевановић 1.8.1895 — 20.4.1896.
Риста Бадемлић 20.4.1896 — 14.7.1900.
Божидар Маршићанин 13.7.1900 — 29.5.1903.
Богдан Дамјановић 29.5.1903 — 24.6.1903.
Душан Вујић 24.6.1903 — 25.10.1903.
Михаило Церовић 25.10.1903 — 20.1.1905. и 16.3.1906 — 19.7.1907.
Михаило А. Рашковић 20.1.1905 — 14.8.1905.
Драгић Павловић^[2] 14.8.1905 — 21.1.1906.
Бранимир Рајић 21.1.1906 — 15.3.1906.
Драгутин Милићевић 19.9.1907 — 22.4.1908.
Обрад Благојевић 22.4.1908 — 27.9.1908.
Душан Ђ. Алимпић 22.9.1908 — 10.5.1910.
Гојко Павловић 10.5.1910 — 4.9.1912.
Манојло Лазаревић 4.8.1912 — 9.9.1918. и 24.9.1919 — 27.12.1934.
Коста Туцаковић 9.9.1918 — 24.9.1919.
Душан Филиповић 27.12.1934 — 13.10.1935.
Милан Аћимовић 13.10.1935 — 21.12.1938.
Живојин Симоновић 9.2.1939 — 20.4.1939.
Драгослав М. Лазић 1.3.1939 — 1.4.1940.
Драгомир Дринчић 28.3.1940 — 27.3.1941.
Милутин Стефановић 27.3.1941 — 1.4.1941.
Душан Рибар 1 — 12.4.1941.
Драгомир-Драги Јовановић 7.5.1941 — 5.10.1944.

Види још

Референце

^ Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839-1944, Просвета, Београд, 2011. године, 414 страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
^ "Политика", 15. јул 1937

Литература

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.

Спољашње везе