Sedište i zatvor Specijalne policije u Beogradu
Sedište i zatvor Specijalne policije u Beogradu od 1941. — 1944. godine nalazilo se u petospratnoj zgradi na Obilićevom vencu 4, u kojoj je od kraja 1930-ih, bila smeštena Uprava grada Beograda (UGB).[1]
Istorija
[уреди | уреди извор]Sedište kvislinške političke policije (pod novim zvaničnim nazivom: Specijalna policija), nastalo je iz sedišta predratnog IV (antikomunističkog) odeljenja Opšte policije Uprave grada Beograda u Glavnjači po okončanju aprilskog rata. Pošto je stara zgrada Uprave grada Beograda, takozvana Glavnjača, oštećena u aprilskom bombardovanju, novoosnovana Specijalna policija, preseljenа je sredinom 1941. godine u zgradu na Obilićevom vencu 4, i u njoj je radila sve do oslobođenja Beograda oktobra 1944. godine. U njoj se nalazio i ozloglašeni zatvor „Mansarda“ (zatvor i u međuratnom periodu), koji je u prvo vreme služio kao jedini zatvor za političke hapšenike.[2]
Prema rečima Sergija Golubjeva, jednog od protagonista osnivanja Specijalne policije promenom naziva iz Opšte u Specijalnu policiju...
...hteo se naglasiti „specijalni značaj ove policije, koja je imala prvenstveni zadatak da se bori protiv komunističkog pokreta.[3]
Specijalna policija je tako postala najbrojnije i najvažnije odeljenje policijskog nadleštva Beograd.[3]
U istoj zgradi nalazili su se kabineti Dragomira Jovanovića, šefa svih policijskih organa u Beogradu, i njegovog pomoćnika Miodraga Đorđevića. Ove dve ličnosti od velikog poverenja nacističkog okupatora, imale su ključne uloge u sprovođenju represivnih mera nad stanovnicima Beograda i okoline koje nije bilo naklonjeno okupatoru
Najveći broj uhapšenika Specijalne policije nakon istražnog postupa u zatvor Specijalne policije prosleđeni su u Banjički logor (njih oko 4.076, mada broj nije konačan),[4] dok je jedan deo ubijen u istražnom postupku (ili je izvršio samoubistvo). Nepoznat broj uhapšenika je pušten nakon istrage (u zamenu za velike sume novca koji je dobijan od porodica uhapšenika), dok je izvestan broj streljan, a da prethodno nije boravio u logoru na Banjici, jer je izveden iz zatvora na Oblićevom vencu i odveden direktno na gubilište u Jajincima.[3]
Razmeštaj
[уреди | уреди извор]Specijalna policiji u zgradi na Obilićevom vencu 4. bila je razmeštena na trećem i četvrtom spratu, dok je na mansardi zgrade, bio jedan od dva zatvora Specijalne policije u Beogradu.
U zgradi su bili smešteni
- U prizemlju — Centralna prijavnica, u kojoj su overavana lična dokumenta.
- Na jednom od spratova — Administrativno odeljenje, Inspektorski odsek, policijska straža, Odeljenje za strance
- Na drugom spratu — Kabineti Dragomira Jovanovića, šefa svih policijskih organa u Beogradu, i kabinet njegovog pomoćnika Miodraga Đorđevića.
Ozloglašeni zatvor „Mansarda“
[уреди | уреди извор]Isleđivanja i postupci sa uhapšenima u ovoj zgradi bili su veoma strogi, a sprovođeni su ozloglašenom zatvoru na posledwem spratu zgrade zvanom „Mansarda“, u kome je većina zatvorenika bila u lošem fizičkom stanju nakon isledničkog ispitivanja. Loš tretman imao je za cilj da što je moguće viđe zaplaši uhapšene kako bi odali poverljive informacije.[2]
Zatvorenici su bili izolovani od spoljnog sveta, jedini kontakt imali su sa stražarima. U „Mansardi“ su bili strogo zabranjeni paketi sa hranom i jedino je za vreme praznika bilo dozvoljeno da se paketi predaju u prijavnici.[5][6]
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Бранислав Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Београд, 1998, стр.73–78;
- ^ а б Ена С. Мирковић, Ислеђивања ухапшених комуниста у Специјалној полицији током окупације Београда (1941−1944) БАШТИНА, Приштина – Лепосавић, св. 57, 2022
- ^ а б в Слободан Папокача, „Рад у техници МК КПЈ за Београд. Саслушање у Специјалној полицији и методи мучења“, Народно-ослободилачки покрет Београда, 1941–1944, у сећањима учесника, (ур. Богдан Луцић), Београд, 1974, стр. 105–117.
- ^ Sima Begović, Logor Banjica, 1941–1944, I–II, Beograd, 1989, str. II/327–328
- ^ ИАБ, 1885, К-IV-123з, Сећања Саве Драговића
- ^ ИАБ, 1886, МГ-626/4224, Сећања Сергеја Голубјева
Literatura
[уреди | уреди извор]- Borković, Milan (1979a). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1). Beograd.
- Borković, Milan (1979b). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2). Beograd.
- Божовић, Бранислав; Стефановић, Младен (1985). Милан Аћимовић; Драги Јовановић ; Димитрије Љотић. Центар за информације и публицитет.
- Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Sedište i zatvor Specijalne policije u Beogradu na Vikimedijinoj ostavi
- Mračne tačke glavnog grada Novosti onlajn 8. oktobar 2014.
