Библиотека у Ебли
Библиотека у Ебли се сматра најстаријом познатом библиотеком. Откривена је приликом археолошких истраживања вршених недалеко од града Алепа, на северозападу Сирије у периоду између 1964. до 1975. године. Важи за једну од ретких древних библиотека за коју се тачно зна место, време настанка и период рада.[1]
Архив краљевске палате
[уреди | уреди извор]Археолошки докази добијени за време истраживања, открили су да је на том простору постојао древни град-држава Ебла, један од већих и моћнијих центара ондашње цивилизације. Том приликом је откривен комплекс једне краљевске палате у оквиру које је постојао библиотека-архив. Ту су пронађене глинене таблице које датирају из периода 2500-2250. год. п. н. е. У том тренутку затечено је око 2000 таблица. Библиотека-архив је своје таблице чувала у двема просторијама, чије су величине биле 5,1xх3,5m и 3,5x4m.[1]
Фонд библиотеке
[уреди | уреди извор]У већој просторији се сматра да је било чувано преко 17.000 таблица, најчешће религијског, ритуалног, књижевног па и поучно-педагошког текста.[1] Међу наведеним, нађене су и таблице које представљају двојезичне речнике, односно пописе речи еблаитског језика, тада непознатог, и сумерског језика (клинасто писмо), којих је било око 28. У мањој просторији је нађено преко 1000 таблица административно-економске садржине међу којима су пописи робе.[1]
Између осталих, присутно је било око 100 плочица са садржајем везаних за пољопривреду као нпр. плочица са начином узгоја животиња, о обрадивом земљишту, маслиновом уљу и о поврћу, а око шездесетак је било на сумерском језику на којима су пописани називи животиња, географски појмови, имена риба и птица па и повећи број враџбина и бајалица.[2]
Постојале су и две таблице једног сумерског епа - дупликати, што указује да је ова библиотека-архив уједно представљала и радионицу за краљеве писаре. Постојање овог дупликата потврђује и чињеницу да је град Ебла био један од центара преписивачке делатности.[2]
Пожар и уништење краљевске палате
[уреди | уреди извор]Краљевска палата страда у пожару који су подметнули пљачкаши 2250. год. п. н. е. Том приликом је готово уништен готово целокупан комплекс. Остали су само темељи, поједини делови просторија и један део библиотеке-архива са затеченим глиненим таблицама. Оно што нама остаје јесте увид у библиотечку делатност ове библиотеке. С обзиром на чување књига на дрвеним полицама, оне су гореле и претварале се у пепео док су се неуништиве глинене таблице том приликом само слагале једне преко других и остале у редоследу у коме су и биле ређане. Ово нам показује да је народ Ебле имао уређен систем класификације и ређања књига у својим библиотекама.
Изглед и начин ређања таблица
[уреди | уреди извор]На основу положаја затечених таблица, сазнајемо да су ређане на дрвеним полицама висине око 50cm, а дубине око 80cm.[1] Таблице су ређане једна на другу, усправно, насловом и текстом окренути према споља, нагнуте уназад. Поред наслова, постојао је и запис на хрбату плочице који је такође могао да обезбеди лакше сналажење у библиотеци. [1] Збирка није била нарочито обимна, па се једноставним прегледањем лако могло доћи до жељене таблице. Зато се и посебно зна да су се глинене плочице груписале по формату, садржини и облику.[2]
Претеча данашњих библиотека
[уреди | уреди извор]На основу доказа, закључујемо да је библиотека у Ебли претеча данашњих библиотека стар преко 4500 година. Појмови класификације, каталогизације, транскрипције страних текстова, исписаног хрбата као ређање на полицама на основу појединих карактеристика[1] евидентно датира из доба Блиског истока, као и да библиотека представља центар писменост, знања, културе и образовања већ више од четири миленијума. Традиција остаје непромењена.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Стокић Симончић, Гордана (2017). "Библиотека кроз време: прилози општој историји библиотека до 16. века". Панчево - Београд: Градска библиотека Панчево, Филолошки факултет у Београду. стр. 18. ISBN 978-86-85131-31-8.
- ^ а б в Касон, Лајонел (2004). "Библиотеке старог света". Београд: Clio. стр. 14. ISBN 978-86-7102-135-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Стокић Симончић, Гордана. "Библиотека кроз време: прилози општој историји библиотека до 16. века". Панчево - Београд: Градска библиотека Панчево, Филолошки факултет у Београду. 2017. ISBN 978-86-85131-31-8.
- Касон, Лајонел. "Библиотеке старог света". Београд: Clio. 2004. ISBN 978-86-7102-135-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.ancient-hebrew.org/bible_ebla.html Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2018) приступљено: 22.12.2018. у 18:48