Битка код Хмељника
Битка код Хмељника | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део инвазије Монгола на Пољску | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Монголско царство | Краљевина Пољска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Бајдар |
Влођимјеж из Кракова † Пакослав из Сандомјежа † Клемент из Бжезњице † | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознато | тешки |
Битка код Хмељника се одиграла 18. марта 1241. године током инвазије Монгола на Пољску. Завршила се поразом пољских армија из провинција Сандомјеж и Краков. Монголи су могли да наставе да се крећу неометано и да опљачкају напуштени град Краков.
Позадина
[уреди | уреди извор]Монголи су започели инвазију Пољске касне 1240. године и кретали су се западно; прешли су замрзнуту реку Вислу и победили пољске армије у биткама код Турског и Сандомјежа 13. фебруара 1241. године.[1] Након тога, монголска војска се поделила у две или три армије, од којих се главна, под вођством Бајдара, кретала ка Кракову, великом граду (и главном граду распарчаног Пољског краљевства) у централно-јужној Пољској. Друга два монголска заповедника, Орда и Кадан, су се кретали више ка северу.
Битка
[уреди | уреди извор]Детаљи битке су записани у хроникама Јана Длугоша.[3] Случајно, град Хмељник се прво помиње у записима о бици.[3] У 1241. години, Хмељник је био село (Хмељник ће добити градска права тек средином 16. века).[4]
Заповедници пољских снага су били Влођимјеж, војвода (палатин) Кракова, и Пакослав, војвода Сандомјежа, и представљали су већину пољских витезова из ове две провинције (Провинција Краков, позната и као Сениорска провинција, и Провинција Сандомјеж) распарчане Пољске.[3][5] Монголске снаге је водио Бајдар.[3] Војвода Кракова, Болеслав V Пјаст, се повукао пре битке и није учествовао.[6] Болеславово бекство је нарушило морал војске и натерало је многе друге да се такође повуку, умањујући доступне снаге доступне Влођимјежу и Пакославу.[6]
Док су пољске снаге имале предност у борби, Монголи, свесни да не могу да победе Пољаке у директној борби, су се лажно повукли. Када су пољске снаге почеле да их јуре, монголско појачање их је напало и свеобухватно поразило.[5] Пољски губици су били јако тешки (историчар Норман Дејвис је написао: „На Хмељнику, окупљено племство Малопољске је пострадало до последњег човека“[7]); Влођимјеж и Пакослав су били убијени, као и кастелан Кракова Клемент из Бжезњице и кастелан Сандомјежа Јакуб Раћиборович.[3][8]
Последице
[уреди | уреди извор]Пошто се повукао из битке, Болеслав је побегао у Моравску.[1][2] Пошто је пољска војска поражена, паника се проширила у оближње пољске земље. Краков, један од највећих и најимућнијих градова у Пољској, је напуштен, а становници су побегли док су Монголи провели неколико дана пљачкајући град и оближња села (извори се разликују по томе колико брзо након битке су Монголи ушли у град, али је сигурно да су га спалили до 24. марта).[5][6]
У данашњем граду Хмељнику постоји споменик посвећен бици.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Грусе, Рене (1970). Царство степа: Историја Централне Азије (на језику: енглески). Рутгерс Јуниверсити Прес. стр. 266. ISBN 978-0-8135-1304-1. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ а б Сондерс, Џ. Џ. (29. 3. 2001). Историја монголских освајања (на језику: енглески). Јуниверсити оф Пенсилванија Прес. стр. 85. ISBN 978-0-8122-1766-7. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ а б в г д ђ Historia Chmielnika (Историја Хмељника) са званичне странице града (на пољском)
- ^ Miasto I Gmina Chmielnik W Publikacjach. Bibliografia. Архивирано октобар 5, 2011 на сајту Wayback Machine (на пољском)
- ^ а б в Bitwa pod Leginicą Chwała Oręża Polskiego Nr 3. Новине Република и историјски часопис Векови говоре. Главни аутор Рафал Јаворски. 12. август 2006, стр. 9. (на пољском)
- ^ а б в Ричард А. Габријел, Храбри Субудај, Гринвуд Паблишинг Груп, 2004, ISBN 0275975827, Google Print, p. 112
- ^ Норман Дејвис, Божије игралиште, Колумбија Јуниверсити Прес, 2005, ISBN 0231128177, Google Print, p. 71
- ^ Хвалчевски, Станислав (1829). Kronika polska ... starosty kobrynskiego etc. (Polnische Chronik, geschrieben im J. 1549.) pol (на језику: пољски). Галечовски.