Богдан Косановић

Богдан Косановић
Богдан Косановић
Лични подаци
Датум рођења	2. јул 1892.
Место рођења	Кунић, Плашки, Аустроугарска
Датум смрти	19. септембар 1964. (72 год.)
Место смрти	Тузла, СФР Југославија

Богдан Косановић (Кунић, 2. јул 1892 — Тузла, 19. септембар 1964) био је српски лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета и дописни члан САНУ.^[1]

Младост, образовање и рана каријера

Рођен је 2. јула 1892. године у селу Кунићу, општина Плашки. Основну школу завршио је у Плашком, а гимназију у Сремским Карловцима. Медицински факултет је завршио у Бечу где је и докторирао 1919. године. За време студија био је прогањан као Србин.

Специјализацију из хирургије завршио је 1922. године. Био је асистент на Медицинском факултету у Београду, шеф хируршког одсека и шеф одељења за грудну хирургију.^[2]

Ратни хирург у Другом светском рату

У марту 1941. године мобилисан је као резервни санитетски потпуковник и распоређен у Ниш, где је после бомбардовања Ниша обрадио и лечио преко 2.000 рањеника.

За време окупације и Недићеве владавине био је отпуштен из државне службе, као национално неподобан.

Првих дана септембра 1944. године ступио је у Народноослободилачку војску као шеф хируршке екипе Првог пролетерског корпуса^[3] и учествовао у спасавању и лечењу рањеника у борбама по Србији и у ослобођењу Београда. Када је формирана Прва армија Народноослободилачке војске постављен за управника и главног хирурга армијске хируршке пољске покретне болнице у којој је са великим напорима обрађивано хиљаде рањеника на Сремском фронту и у завршним операција преко Славоније и даље према западу.

Од јула до децембра 1945. године био је главни хирург болничких центара Треће армије, и са те је дужности демобилисан и преведен у резерву у чину санитетског пуковника ЈА.

Послератни период

После демобилизације, од децембра 1945. до фебруара 1965. године био је шеф хируршког одељења Градске болнице у Београду^{[тражи се извор]} и ванредни професор хирургије на Медицинском факултету у Београду. У децембру 1955. године изабран је за редовног професора хирургије на Медицинском факултету и постављен за управника Прве хируршке клинике одакле је пензионисан 31. децембра 1963. године.^[1]

Дугогодишњим радом стекао је завидну хируршку технику и постигао изузетан успех не само у стручном него и у научном и наставном погледу. Професор др. Косановић био је један од врхунских хирурга, обдарен виртуозном мануелном техником и врстан познавалац савремене хируршке науке и човек високе савести. Неговао је изузетно хуман однос према пацијентима и сарадницима. Публиковао је преко 100 научних и стручних радова и свих грана хирургије. Нарочито је заслужан за развој грудне хирургије, организујући још 1933. године узорно грудно-хируршко одељење, прво на просторима бивше Југославије.

Као наставник хирургије вешто је преносио знање и своја искуства на многе генерације хирурга од којих су неки постали ванредни и редовни професори хирургије и доценти, а већи број шефови хируршких одељена по болницама широм Југославије.

Као друштвени радник професор Косановић је још од 1919. године био члан Српског лекарског друштва, у коме је активно радио у пленуму и у секцијама. Био је члан и пет година председник Хируршке секције у којој је непрекидно стручно и научно сарађивао. Као активан члан Фтизиолошке секције био је иницијатор хируршког лечења плућне туберкулозе. Био је оснивач Канцеролошке секције и њен председник десет година, а од 1962. године доживотни почасни председник. На његову иницијативу основано је Друштво канцеролога Југославије и као њен председник на првом Конгресу 1961. године окупио око 600 учесника са више од 500 пријављених радова. Од 1959. године професор Косановић је био представник Југославије у Међународној унији за борбу против рака. Био је члан Међународног хируршког друштва.

На његову иницијативу и залагање још 1935. године основан је Одсек за трансфузију крви и уведена употреба конзервисане крви. Био је дугогодишњи члан редакционог одбора Војно-санитетског прегледа, а од 1959. године члан редакционог одбора Српског архива. Био је члан управе, потпредседник и председник Удружења наставника Медицинског факултета и члан управе Удружења наставника Београдског универзитета.

Учествовао је на неколико конгреса хирурга са запаженим саопштењима.

Одликован је Орденом заслуге за народ другог реда и Орденом рада другог реда.^[1] Додељена му је Плакета за пожртвован рад у Српском лекарском друштву. Неколико пута је похваљиван и награђиван.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963. године. Умро је 19. септембра 1964. године у Тузли.^[1] Посхумно га је увредио његов нећак примаријус Златар др. Богдан, иначе академик Српске краљевске академије наука и иноватора, наводећи неистину у својој књизи Плашки кроз векове, да је мобилисан и одведен на Сремски фронт а истина је да се раније добровољно определио за партизански покрет.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Чланови: Богдан Косановић Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Српска академија наука и уметности, званични сајт
^ „Хирургија са анестезиологијом: Историјат“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Медицински факултет у Београду
^ Знаци: Санитетска служба у НОР Југославије 1941—1945, група аутора, књига прва, приступ 20.8.2013

Литература

Златар, Богдан М. Плашки кроз векове. 2011. ISBN 86-914885-0-5 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). , ауторско издање.
Воркапић, Милан. Плашчанска долина, ауторско издање, 2012

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

[сану-1] а ^б ^в ^г Чланови: Богдан Косановић Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Српска академија наука и уметности, званични сајт

[2] „Хирургија са анестезиологијом: Историјат“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Медицински факултет у Београду

[3] Знаци: Санитетска служба у НОР Југославије 1941—1945, група аутора, књига прва, приступ 20.8.2013

[1]

[2]

[3]