Пређи на садржај

Брајан Бору

С Википедије, слободне енциклопедије
Брајан Бору
Брахан Бору, краљ Манстера
Лични подаци
Датум рођењаоко 926.
Место рођењаКилалоу, Клер, Ирска
Датум смрти23. април 1014.(1014-04-23) (87/88 год.)
Место смртиКлонтарф,
Породица
СупружникGormflaith ingen Murchada
ПотомствоDonnchad mac Briain, Tadc mac Briain
РодитељиCennétig mac Lorcáin
Bé Binn inion Urchadh
ДинастијаDál gCais
ПретходникMáel Sechnaill mac Domnaill
НаследникMáel Sechnaill mac Domnaill (restored)

Брајан Бору или Боро или Брин (ир. Brian Boru, Bóramha, Boraimhe, Boroimhe, Borumha[1]; око 92623. април 1014) био је последњи велики краљ Ирске. Окончао је доминацију велике династије Е Нил.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Брајан је рођен око 926. године у селу Килалоу у округу Клер, у Ирској. Његов отац Ценетиг био је краљ Томонда, северног дела Манстера, а и вођа њиховог племена. Викинзи су 951. године убили Брајановог оца, краља Ценетига, а Цетингов брат Матхгамин је постао краљ Далкасианса.

Бору Брајан са Матхгамином је 968. обновио Кашел, разорен од напада Викинга, а 976. од њега наследио престо Манстера. Под Брајановим вођством, Манстер је израстао у моћну државу, пошто је Бору покорио остала краљевства у јужној Ирској. 997. године је поразио великог краља Маелсекнила II и тако окончао утицај моћне династије Е Нил, која је три века владала Ирском.

Године 1002. Брајан је постао врховни краљ. Иако га је дотадашњи велики краљ династије Е Нил признао као краља, његов ауторитет никад није у потпуности прихваћен. У деценији која је уследила, Брајан је водио ратове против чланова династије Е Нил који су живели у северним крајевима Ирске. У Ленстеру су били чести устанци против њега и ту су становници одбијали да га признају за краља.

Године 1014., Бору се сукобио са озбиљним непријатељима - краљом Ленстера Маелом Мордом, нордијским краљем Даблина и његовим скандинавским саветницима. Брајанова војска, 23. априла на Велики петак, одлучно је поразила непријатеље у Клонтарфу, близу Даблина, али у бици је страдао Брајанов син. После битке, група Нордијаца је пронашла и убила Брајана, тако да су у овом окршају страдали и Бору, а и Маел Морду. Велико настало крвопролиће најбоље је искористио бивши краљ, Маелсекнил, који се поново прогласио краљем. Ипак, битком јесте окончана нордијска власт у Ирској, али су између кланова избили сукоби који су трајали 150 година.[2]

Брајан Бору је величан у многим књижевним делима, а на двору његовог праунука је изграђена његова хагиографија.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. 16. Corc mac Anluan
 
 
 
 
 
 
 
8. 8. Lachtna mac Corc
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. 4. Lorcáin mac Lachtna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Cennétig mac Lorcáin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Брајан Бору
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. 24. Máenach mac Flaithnia
 
 
 
 
 
 
 
12. 12. Murchadh mac Maenach, King of Maigh Seóla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. 6. Urchadh mac Murchadh, King of Maigh Seóla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Bé Binn inion Urchadh
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. 14. Criachan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. 7. Osnad ingen Criachan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. 30. Ciocharan
 
 
 
 
 
 
 
15. 15. Cianog ingen Ciocharan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Илустрована историја света, Младенска књига, Београд, 2006.