Будимпештански метро
| Будимпештански метро | |
|---|---|
 | |
| Општи подаци | |
| Област превоза | Будимпешта |
| Тип превоза | подземна железница |
| Број линија | 4 |
| Број станица | 52 |
| Дневни превоз путника | 1 120 000 (2014) |
| Функционисање система | |
| Почетак рада | 3.мај 1896 |
| Оператор(и) | Budapesti Közlekedési Zrt. |
| Технички подаци | |
| Дужина мреже | 39,4 km |
| Ширина колосека | 1435 mm |
Будимпештански метро (мађ. Budapesti metró) је скуп метро линија у мађарском главном граду Будимпешти. Представља један од најстаријих метро система у свету. Састоји се из четири линије од којих је свака обележена посебним бројем и бојом. Четврта, најмлађа линија, пуштена је урад 2014. године. У плану је и линија број 5.
| Линија | Траса | Изградња | Дужина | Број станица |
|---|---|---|---|---|
 
|
Vörösmarty tér ↔ Mexikói út | 1896 | 4,7 km | 11 |
|
Déli pályaudvar ↔ Örs vezér tere | 1970 | 10,3 km | 11 |
|
Újpest Központ ↔ Kőbánya-Kispest | 1976 | 16,5 km | 20 |
|
Kelenföld vasútállomás ↔ Keleti pályaudvar | 2014 | 7,4 km | 10 |
Историја
[уреди | уреди извор]
Првобитна сврха прве линије је била да олакша транспорт до Будимпештанског градског парка. Међутим престоница се одувек противила да се саобраћај одвија преко Андрашевог булевара који је постао најчувенији пут у граду и део светске баштине. Национална скупштина је ипак прихватила план 1870. и изградња која је почела 1894. је поверена немачкој фирми Сименс и Ханке АГ. Требало је две године да две хиљаде радника са тада најсавременијом опремом заврши посао. Ова линија метроа је грађена потпуно са површине. Пуштена је у рад 2 маја 1896. на годишњицу миленијума (то је 1000 година од доласка Мађара на ово тло). Свечано ју је отворио владар Фрања Јосиф.
Метро-воз је ишао дуж Андрашевог булевара, са трга Верешмарти до градског парка, у правцу североисток-југозапад. Имао је једанаест станица, девет испод земље и две изнад. Дужина је тад била 3,7 km, и воз је ишао на свака два минута. За дан је могао да превезе 35 000 људи(а данас 105 000 радним данима).
Планови за друге две линије које би повезивале север-југ и исток-запад направљени су 1895, међутим да би њихова градња и отпочела требало је педесетак година. Новији планови су направљени 1942, а Савет министара је донео уредбу за почетак градње 1950. године. Метро линија 2 је по првобитном плану требало да повезује две главне железничке станице Келети (на истоку) и Дели (на југу). Све је требало да буде завршено 1955, али је градња стално одлагана из разних политичких и финансијских разлога од 1954. до 1963. Коначно је отворена 4. априла 1970. и имала је 7 станица. Њен правац је исток-запад. Она је и данас једина линија која пролази испод Дунава и повезује Будим и Пешту. Укршта се са првом линијом на тргу Ференца Деака.
Прва метро линија је реновирана између 1970. и 1973, укључујући и замену вагона. Године 1973. обе линије су продужене (прва са једном станицом а друга са 4). Тако је дужина прве линије достигла данашњу дужину од 4,2 km а друга од 10,3 km, састојећи се од 11 станица. Будимпештанска транспортна компанија је преузела одржавање метроа 1973. године, а и данас је задужена за њега. Обележавање метро линија бојама почело је 1976, када је прва секција треће линије отворена за јавност. Прва линија је постала жута, друга црвена а трећа плава.
Прва одлука да се направи трећа линија донесена је 1963, а њена изградња је почела 1970, са завршеном првом секцијом 1976. Она је имала 6 станица. У јужном правцу додато је још пет станица 1980, а у северном девет током 1981, 1984. и 1990. Тако трећа линија има 20 станица и са 16,4 km најдужа је линија у Будимпешти. Метро линија број 3 иде кроз Пешту у правцу север-југ (тачније, север-североисток до југоистока).
Током 80-их и 90-их М1 је битно реконструисан. Од његових осам станица 11 је постојало а три су направљене током реконструкције. Станице подсећају на доба 1890-их са паркетом, клупама, дрвеним прозорима и осветљењем тог времена. Свака станица је мали музеј са сликама и информацијама.
