Василиј Перов
Василиј Перов | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Пуно име | Василиј Грегоревич Суриков |
Датум рођења | 2. јануар 1834. |
Место рођења | Тобољск, Руска империја |
Датум смрти | 26. мај 1882.48 год.) ( |
Место смрти | Москва, Руска империја |
Уметнички рад | |
Поље | Реализам |
Најважнија дела | Ловци на одмору Портрет Фјодора Достојевског |
Василиј Григоревич Перов (рус. Васи́лий Григо́рьевич Перо́в; 2. јануар 1834 – 10. јун 1882) био је руски сликар, кључна личност руског реализма и један од оснивача Передвижника.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Wassilij_Grigorjewitsch_Perow_004.jpg/220px-Wassilij_Grigorjewitsch_Perow_004.jpg)
Перов је рођен 2. јануара 1834. (21. децембра 1833. по старом стилу) у Тоболску, Тоболска губернија, Руско царство, као Василиј Григоревич Васиљев (Василиј Григорьевич Васильев). Перов је био ванбрачни син локалног прокуратора барона, барона Грегора Густава Фридриха фон Круденера, који је припадао немачкој и балтичкој немачкој племићкој породици, која је припадала Ураделу, и Акулине Иванове, рођене Тоболска. Иако су се родитељи венчали убрзо након његовог рођења, није било законског начина да наследи очево име и баронску титулу, па је он уписан под презименом свог кума — Васиљев. Касније је променио презиме у Перов — надимак који му је дао учитељ који га је као дете научио калиграфији.[2]
Након завршеног курса у Арзамаском округу, Перов је пребачен у уметничку школу Александра Ступина која се такође налазила у Арзамасу. Године 1853. Перов је примљен у Московску школу за сликарство, вајање и архитектуру у Москви, где је учио од неколико реномираних уметника.[3] Године 1856. Перов је награђен малом сребрном медаљом, урученом од стране Империјалне академије уметности за скицу дечакове главе. Касније му је Академија доделила многе друге награде: 1857. велику сребрну медаљу за Истражног комесара сеоске полиције, мању златну медаљу за Сцену на гробу 1861. велику златну медаљу за Беседу на селу.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/07/Perov_Paris_balagan.jpg/220px-Perov_Paris_balagan.jpg)
Перов је преминуо 10. јуна (29. маја ОС) 1882. године у селу Кузминки, садашњи округ Кузминки у Москви) од туберкулозе, а сахрањен је на Донском гробљу.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Аутопортрет (1851)
-
Аутопортрет (1870)
-
Парис Рагман (1864)
-
Александар Островски (1871)
-
Фјодор Достојевски (1872)
-
Старац (1868)
-
Сцена на железници (1868)
-
Ловац на птице (1870)
-
Деца која спавају (1870)
-
Ускршња поворка
-
Гувернанта стиже у кућу трговца
-
Пугачовљева пресуда (1879)
-
Никита Пустосвиат. Спор о исповедању вере (1881)
-
Испијање чаја у Митишчију, близу Москве.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „vasily-perov”. www.visual-arts-cork.com. Приступљено 2. 1. 2016.
- ^ Perov, Vasily Grigorievich in the Russian Biographical Dictionary in 25 Volumes. Saint Petersburg, 1896—1918.
- ^ „biography/Vasily-G-Perov”. www.britannica.com. Приступљено 2. 1. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Василиј Перов, Олгина галерија
- Василиј Перов, Галерији Танаис Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2022)