Велики народни типар
 Велики народни Типар, број 4 из 1893. | |
| Тип | сатирични лист |
|---|---|
| Формат | 21 cm |
| Власник | Стеван Самарџић |
| Издавач | Стеван Самарџић |
| Уредник | Стеван Самарџић |
| Главни уредник | Др Кас |
| Оснивање | 1893. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1895. |
Велики народни Типар: шаљиво-стоки илустровани народни листић за узданицу Србинову је сатирични часопис који је излазио од 1893. до 1895. године.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Велики народни Типар је почео да излази 20. октобра 1893. године у Београду. Бројеви који су изашли прве године изашли су под девизом Све за народ. Лист је излазио до 1895. године. У току 1893. и 1894. године изашло је 9 бројева, док је 1895. изашло 7 бројева. Неколико бројева Великог народног типра је сачувано и налазе се у Музеју хумора и сатире у Пљевљима. Лист Велики народни ипар издавали су пљеваљски ђаци који су се школовали у Београду. Главни сарадници и уредници били су Стеван Самарџић и браћа Ристо и Танасије Пејатовић који су карикирали познате личности из Србије (краља, чланове владе, професоре и друге који су били знатни типови), а међу првима је о листу писао историчар Љубомир Дурковић-Јакшић.[2] Крајем 19. века штампа из Србије није стизала у Црну Гору, па ни у Пљевља, те преко листа Велики народни типар пљеваљски ђаци су обавештавали суграђане о свему што се догађало у Београду и Србији, као на пример, о променама владе краља Александра Обреновића и сличним збивањима. Како је лист крпио све што заслужује да буде крпљено лист је био илегалан те су уредници саветовали својим читаоцима да чувају тајне листа. Тако су читаоци после употребе склањали бројеве Великог народног типра како тајне листа не би пале у руке непријатеља.[3] Типар је писан мастиломм илустрације су рађене црном оловком или у боји. Пагинација је текла континуирано за цело годиште.
Промена наслова
[уреди | уреди извор]Прве две године је носио наслов Велики народни Типар: шаљиво-стоки илустровани народни листић за узданицу Србинову. У броју 7 за 1984. годину мења наслов у Велики илустровани народни лист Типар: шаљиво-стоки илустровани народни листић за узданицу Србинову. У наредним бројевима изостаје реч народни. Почетком треће године лист носи само наслов Типар: Лист за шалу и забаву. Орган целокупног типарства.[4]
Значење речи Типар
[уреди | уреди извор]Типар је означавао главну реч у наслову. Тиме се наглашавало да се говори о разним типовима српског друштва.[2]
Одговорни уредник и главни сарадник
[уреди | уреди извор]Одговорни уредник се потписивао као Др Кас, а то је био Танасије Пејатовић. Главни сарадник је Др Мум, односно Ристо Пејатовић. Помињу се још неки сарадници као Др Пуц и Др Кил. Др Кас се помиње и као главни илустратор.[4]
Периодичност
[уреди | уреди извор]Типар излази кад му се свиди. A неки пут је писало да излази сваког месеца 1 пут, а и 2 пут и 3 пут или 4 пут, али ће ретко то да му се свиди.[4]
Тематика
[уреди | уреди извор]Главни предмет њихове критике је представљала Управа Српске православне црквено-школске општине у Пљевљима.
- Оригинални текстови
- Прештампани текстови
- Шаљиве песме
- Ребуси
- Писма читаоцима
- Огласи
Рубрике
[уреди | уреди извор]Лист је имао сталне и повремене рубрике.[4]
- Подлистак
- Песмице за допуњавање
- Мрвице из Типареве торбице
- Пилулице
- Типарева пошта
- Из народа
- Из дечјег живота
Сарадници
[уреди | уреди извор]Сарадници су имали живописна имена, тако да се не може тачно рећи данас о коме се ради. Потписивани су као псеудоними или у шифрама.[4]
- Гега Тане
- Миле Кешта
- Милинко Прцо
- Васо Јовашевић Тотрљака
- Крејо Воденичар
- Иван Србенда Српски Тић
Место издавања
[уреди | уреди извор]Београд, 20. октобар 1893 - 1895.
Фототипско издање
[уреди | уреди извор]Године 2007. је изашло фототипско издање на основу сачуваних бројева. Фототипско издање је настало захваљујући приватној архиви сачуваних бројева потомака породице Танасија и Риста Пејатовића. На једној страни се налази оригинал рукописа, а на другој је транскрибовано издање.[1][5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Велики народни Типар, број 4 из 1893. -
Велики народни Типар, број 9 из 1894. -
Велики народни Типар, број 1 из 1895. -
Велики народни Типар, број 6-7 из 1895.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Велики народни типар : шаљиво-стоки илустровани народни листић за узданицу Србинову / власник и уредник ТиТ "Тејо" [Стеван Самарџић] ; одговорни уредник Кас. - Год. 1, бр. 1 (20. октобар 1893)-год. 3, бр. 6/7 (1895). - (Београд : Стеван Самарџић), 1893-1895. - 21 см.
- ^ а б Дурковић-Јакшић, Љубомир (1955). „О првом листу плеваљске омладине”. Библиотекар. Год. 7, бр. 1/2: 30—36.
- ^ Рошуља, Жарко (2017). Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 42—43.
- ^ а б в г д Добрило Аранитовић: Рукописни илустровани лист Типар - културна драгоцјеност пљеваљског краја - стр: 182-189. - У: Велики народни Типар : шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову : 1893-1895. / приредили Добрило Аранитовић и Радоман Ристо Манојловић. - Фототипско и транскрибовано изд. - Пљевља : Завичајни музеј, 2007. - 189 стр. : илустр. ; 21 cm.
- ^ „Типар”. Завичајни музеј Пљевља. Приступљено 13. 10. 2020.
