Велимир Валожић
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Велимир Валожић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1814. |
| Место рођења | Литомишл, Аустријско царство |
| Датум смрти | 28. децембар 1887. |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Велимир Валожић (рођен Валаух Лоренц; Литомишл, 1814 — Београд, 28. децембар 1887[1]) био је књижар и издавач у Кнежевини Србији, пореклом Чех. Стручњаци га сврставају у групу "Савременији књигопродавци".[2] Његова књижара се налазила на Варош-капији, на углу Поп Лукине и Косанчићевог венца, срушена је 1939.[3]
Његови синови су Милош Валожић и Душан Валожић, ћерке Ружица и Анђа, зет Венцеслав Бајлони био је син индустријалца Игњата.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Велимир Валожић (Српске новине, 1. јануар 1888, стр. 4)”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ Novaković, Stojan (1982). Srpska knjiga : njeni prodavci i čitaoci u XIX veku. Beograd: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". pp. 66.
- ^ "Политика", 18. мај 1939
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://velikiljudi.rs/istorija/knizhar-izdavach-prvih-razglednitsa-u-srbiji/ Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2019)