Вода (филм из 2006)
| Вода | |
|---|---|
| Изворни наслов | Вода |
| Жанр | научно популарни |
| Режија | Анастасија Попова Јулија Перкул |
| Сценарио | Марина Дајновец Михаил Вајгер Андреј Медведев Всеволод Лисовски |
| Продуцент | Саида Медведева[1] Сергеј Шумаков |
| Главне улоге | Масару Емото Леонид Извеков Влаиљ Казначејев Курт Витрих |
| Наратор | Сергеј Чонишвили |
| Дизајн звука | Илија Чичерин Никита Ганкин |
| Графичка обрада | Николај Ларионцев |
| Директор фотографије | Олег Кириченко |
| Монтажа | Татјана Миганова Наталија Перкул |
| Продуцентска кућа | „Мастерскаја”, Москва |
| Дистрибутер |  „Русија 1” |
| Година | 2006. |
| Трајање | 82 минута |
| Земља |  Русија |
| Језик | руски |
| Следећи | Тајна живе воде |
| IMDb веза | |
Вода[2], такође познат и као Велика тајна воде (рус. Великая тайна воды), је научно популарни филм из 2006. године у режији Анастасије Попове који се бави тематиком чудесних својстава воде и феноменом „памћења воде”. Филм је пројекат ТВ канала „Русија 1”.
У филму шире признати научници, самостални научници и псеудонаучници износе своја сазнања о „структурирању воде”. Они су из разних земаља света као што су Енглеска, Израел, Кина, Русија, Америка, Јапан и др. У филму су такође учествовали и теолози различитих конфесија, који су из аспекта својих вероисповести исказали ставове о значају воде и њеној религијској примени. Представљено је и неколико експеримената о утицају разних фактора на воду, као што су интеракције људи и њихове емоције.
У новембру 2006. године филм је добио чак три филмске награде ТЕФИ, укључујући и награду за најбољи документарни филм[3], као и награду „Лавр” за најбољи научно популарни филм[4].
Осим тога, филм је наишао на противљења и оштре критике друштва и појединаца, а међу њима и Руског научног друштва, од кога је окарактерисан као паранаучни и псеудонаучни[5].
Учесници
[уреди | уреди извор]Научници:
- Курт Витрих[6], добитник Нобелове награде из области хемије 2002. године;
- Виктор Михајлович Ињушин[7], биофизичар, доктор билошких наука, професор, шеф катедре за биофизику казахстанског националног универзитета Ал-Фараби, шеф лабораторије за биофизичку екологију;
- Герберт Клима, доктор наука, професор на Бечком институту за нуклеарну физику, Аустрија;
- Влаиљ Петрович Казначејев, академик Руске академије медицинских наука, Новосибирск, Русија;
- Рустом Рој, професор емеритус у пензији на Универзитету Пенсилваније, експерт у познавању материјала, присталица неконвенционалне медицине, науке и религије[8];
- Мартин Чаплин, професор, шеф лабораторија Лондон Саут Каст универзитета[9], Велика Британија;
- Владимир Леонидович Војејков, доктор наука, професор биолошког факултета Московског државног универзитета;
- Вјачеслав Звоников, доктор медицинских наука, професор, Русија;
- Ван Гујхуа, главни агроном академије агрономских наука, Кина;
- Перл Лаперла, доктор алтернативне медицине[10], специјалиста ајурведске практике, имунолог, Невада, САД;
- Константин Коротков, доктор техничких наука, професор, редовни члан Руске академије природних наука;
- Александар Солодилов, доктор физико-математичких наука, дописни члан Руске академије природних наука, оснивач школе оригиналних технологија „Телос” у западном Сибиру.
Неакадемски истраживачи:
- Алојс Грубер, истраживач;
- Леонид Извеков, истраживач, шеф лабораторија за проучавање структуре воде, генерални директор АД „Аква-систем”[11], Русија;
- Масару Емото, истраживач, Јапан.
Теолози и религијски делатници:
- Шамиљ Хазрат Аљаудинов, имам-хатиб меморијалне џамије на Поклоној гори, Москва, Русија;
- Митрополит смоленски и калињинградски Кирил, сада патријарх московски и све Русије;
- Пинхас Полонски, доктор теологије, Израел;
- Дамба Ајушејев, поглавар Будистичке традиционалне санге Русије;
- Адин Штејнзалц, рабин, Израел.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Медведева Саида Саидовна”. www.tefi.ru (на језику: руски). Фонд академия Российского телевидения. Приступљено 13. 8. 2022.[мртва веза]
- ^ „Телеканал "РОССИЯ"”. web.archive.org (на језику: руски). 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 13. 08. 2022.
- ^ „ТЭФИ :: Победители "ТЭФИ-2006"-"Профессии" :: Победители ТЭФИ-2006- "Профессии"”. web.archive.org (на језику: руски). 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 19. 03. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2022.
- ^ „Награды «Лавр» 2006 года”. www.vertov.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 8. 2011.
- ^ Кругляков, Э. П. Бюллетень «В защиту науки» (PDF) (на језику: руски). Приступљено 13. 8. 2022.
- ^ Wyss, Rebecca (31. 1. 2018). „Fake News - Nobelpreisträger ist Star von Esoterikfilm – unfreiwillig”. St. Galler Tagblatt (на језику: немачки). Приступљено 13. 8. 2022.
- ^ Кругляков, Э. П. «Лженаука» (на језику: руски).
- ^ „Rustum Roy”. web.archive.org (на језику: енглески). 27. 2. 2010. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 13. 08. 2022.
- ^ „Water structure and science: Contents”. web.archive.org (на језику: енглески). 28. 4. 2017. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 13. 08. 2022.
- ^ „Page 4 Speakers”. web.archive.org (на језику: енглески). 26. 7. 2008. Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 13. 08. 2022.
- ^ „Масаро Эмото Аквадиск”. www.aqvadisk.ru (на језику: руски). Приступљено 13. 8. 2022.