Пређи на садржај

Водена волухарица

С Википедије, слободне енциклопедије

Водена волухарица
Arvicola amphibius
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
A. amphibius
Биномно име
Arvicola amphibius
(Linnaeus, 1758)[1]
Синоними
  • Arvicola terrestris (Linnaeus, 1758)
  • Mus amphibius Linnaeus, 1758
  • Mus terrestris Linnaeus, 1758

Водена волухарица (лат. Arvicola amphibius) је врста глодара из породице хрчкова (Cricetidae).

Водена волухарица има браон крзно, висина јој варира од 14 до 22 центиметара, а тежина од 220 до 390 грама. Веома добро плива и рони, иако нема стопала са кожицама за пливање. Настањује се у склоништима на обалама.[2][3]

Водена волухарица

Имају кратак животни век, али се веома брзо размножавају, при чему понекад имају потомство само након неколико недеља старости. Број младунаца које женка доноси на свет варира од 2 до 12. Годишњи број окота је просечно 2 — 4. О младунцима се брине искључиво мајка.[4]

Храни се биљкама, инсектима, жабама понекад рибом и мекушцима.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Ареал водене волухарице обухвата већи број држава у Европи и Азији. Присутна је у следећим државама: Италија, Холандија, Русија, Иран, Уједињено Краљевство, Француска, Кина, Шведска, Норвешка, Пољска, Немачка, Србија, Грчка, Мађарска, Румунија, Украјина, Белорусија, Турска, Финска, Монголија, Казахстан, Авганистан, Ирак, Данска, Босна и Херцеговина, Бугарска, Албанија, Црна Гора, Македонија, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Летонија, Словачка, Словенија, Чешка, Естонија, Хрватска, Молдавија, Јерменија, Аустрија, Азербејџан, Белгија, Грузија и Сирија.[5]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су шуме, поља риже, мочварна подручја, травна вегетација, речни екосистеми, слатководна подручја и пустиње.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Водена волухарица је у Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN) наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[5]

  1. ^ а б Arvicola amphibius База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 3. 3. 2016. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2019. 
  3. ^ Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 332, 333. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  4. ^ Часопис Свет Знања - животиње. Бугарска. 2009. стр. 241. ISSN 1312-9414. 
  5. ^ а б Црвена листа (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]