Војна служба
Војна служба је служба појединца или групе у војсци или другој милицији, било као изабрана дужност (добровољац) или као резултат недобровољног позива (војни обвезник).
Неке државе (нпр. Мексико) захтијевају одређену дужину војне службе од сваког грађанина, осим у посебним случајевима, као што су физички или ментални поремећаји или вјерска увјерења. Већина држава на војну обавезу обавезује само мушкарце.[1] Нпр. у Норвешкој, Шведској, Сјеверној Кореји, Израелу и Еритреји војни обвезници су и мушкарце и жене. Међутим, само Норвешка и Шведска имају родно неутралну војну обавезу, при којој су и мушкарце и жене војни обвезници и служе под једнаким формалним условима.[2] Неке државе са системом војне обавезе тај систем не спроводе.
Државе са обавезном војном службом обично се ослањају и на грађане који одлуче да се придруже оружаним снагама као каријеристи.[3]
Неке државе са оружаним снагама своје особље не приморавају на војну обавезу (нпр. већина држава чланица НАТО-а и Европске уније). Умјесто тога, промовишу војну каријеру како би привукли и одабрали регруте; види војно регрутовање.
Обично мање државе, или уопште немају оружане снаге или се ослањају на наоружане снаге безбједности (нпр. полиција, обалска стража).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „4 Countries With Mandatory Military Service for Men and Women Politics”. ENTITY (на језику: енглески). 20. 9. 2016. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Persson, Alma; Sundevall, Fia (10. 11. 2019). „Conscripting women: gender, soldiering, and military service in Sweden 1965–2018”. Women's History Review. 28 (7): 1039—1056. ISSN 0961-2025. doi:10.1080/09612025.2019.1596542. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Louder than Words: An agenda for action to end state use of child soldiers”. Resource Centre (на језику: енглески). 14. 9. 2012. Приступљено 5. 12. 2020.
