Генералисимус
Генералисимус или генералисим је највиша војна титула (чин), виша у односу на фелдмаршала, маршала и других генерала са пет звездица. У армији Сједињених Америчких Држава, еквивалент му је звање генерала војске САД, ранг са шест звездица.
Употреба
[уреди | уреди извор]Реч „генералисимус“ је италијанског порекла, од кованице Генерале и латинског суфикса -иссимус што у преводу значи највиши могући генерал или узвишени генерал.
Установљен у Француској 1569. за команданта оперативне војске. Касније уведен у армијама Аустрије, Русије и др. Додељивао се војсковођама, врховним командантима, односно главокомандујућима свих оружаних снага, за изузетне заслуге у рату.
Корејски назив за ово звање је велики маршал (대원수 - Dae wonsu).
Неки од најпознатијих генералисимуса су:
- Чанг Кај Шек,
- Јосиф Стаљин,
- Мао Цедунг,
- Франциско Франко,
- Ким Ил Сунг,
- Александар Суворов,
- Ким Џонг Ун.
Последњи постхумно проглашени генералисимус је бивши лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ил, 14. фебруара 2012.[1] На 90. рођендан оснивања Корејске Народне Армије, Централни комитет Комунистичке партије Кореје унапредио је Ким Џонг Уна у највиши чин генералисимуса. Овим унапређењем он је постао најмлађи генералимисус на свету.[2]
Еполете генералисимуса разних земаља
[уреди | уреди извор]Активни чинови
[уреди | уреди извор]-
Генералисимус Демократске Народне Републике Кореје
Бивши чинови
[уреди | уреди извор]-
Генералисимус Совјетског Савеза
-
Генералисимус Народне Републике Кине
-
Генералисимус Републике Кине[а]
-
Генералисимус Јапанског царства
-
Генерал војске САД[б]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Иако су многи владари новијех доба проглашени за генералисимусе, ово звање су прихватили само Чанг Кај Шек, Франсиско Франко и Ким Ил Сунг, док су Јосиф Стаљин и Мао Цедунг прихватили звање, али се никад јавно нису декларисали са овом титулом.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1971, књига друга.