Пређи на садржај

Голи живот (ТВ серија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Голи живот
Голи живот
ЖанрДокументарни
РежијаАлександар Мандић
ВодитељДанило Киш
УлогеЖени Лебл
Ева Нахир Панић
КомпозиторКсенија Зечевић
Земља СФР Југославија
ЛокацијаИзраел
Број епизода4
Време трајања50 минута
Продукција
ПродуцентМилена Стојићевић
Гојко Кастратовић
МонтажерЗоран Поповић
СниматељДоне Зипевски
ПродукцијаАвала филм
Емитовање
Прво
приказано на
РТВ Сарајево
Премијерно
приказивање
12. фебруар 1990. — 15. фебруар 1990.
Профил на IMDb-ју

Голи живот је телевизијска серија чији су аутори Данило Киш и Александар Мандић.[1] Снимљена је у марту 1989. године у Израелу. Први и једини пут, седам месеци пре смрти, Данило Киш се појављује пред камерама у улози телевизијског приповедача који представља судбине две Јеврејке, Жени Лебл и Ева Нахир Панић. Кроз њихове животе прелама се на узбудљив начин историја наших простора од 30-тих до 60-тих година нашег века; сиромаштво, комунизам, рат, Служба државне безбедности (УДБА), исељење. Серија Голи живот[2] је приказана у фебруару 1990 године, шест месеци после Кишове смрти као последњи телевизијски програм који су заједно могли да гледају сви грађани ондашње Југославије.[3]

ТВ серија „Голи живот“ премијерно емитованa на РТВ Сарајево 12-15. фебруара 1990. године, има четири епизоде:

Снимање серије "Голи живот", 1989. године у Израелу
  • 1 епизода

Прва епизода говори о предратним и ратним годинама па до резолуције Информбироа. Jунакиње серије, Јеврејке Жени Лебл[4] и Еве Нахир Панић[5], једна као студенткиња, а затим новинарка, а друга као сапутница револуционара сведоче о тешким годинама пре и за време другог светског рата.

Током снимања серије "Голи живот", лето 1989. године у Израелу
  • 2 епизода

Друга епизода говори о хапшењу Жени Лебл и Еве Нахир-Панић, удбашким методама истраге и “пресуди”: слање на Голи Оток.

  • 3 епизода

У трећој епизоди Жени Лебл и Ева Нахир Панић описују живот на Голом Отоку у јединственом сведочењу о женском логору, износе се запањујући подаци и брутални детаљи о животу напаћених и углавном невиних жена на том страшном месту.

Данило Киш, Александар Мандић, Жени Лебл и Ева Нахир Панић гледају фотографије направљене током снимања
  • 4 епизода

Четврти наставак описује живот Жени Лебл и Еве Нахир-Панић од изласка на “слободу” и тешком бремену информбироваца од кога су се ослободиле тек одласком у Израел.

Учесници Улога
Жени Лебл Говори о себи
Ева Нахир Панић Говори о себи
Данило Киш Водитељ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Киш, Данило. „Danilo Kiš - HOMO POETICUS, uprkos svemu”. www.danilokis.org. стр. Екран. Приступљено 11. 12. 2019. „Goli život: [dokumentarna TV serija] / scenario Danilo Kiš i Aleksandar Mandić; režija Aleksandar Mandić. – Beograd: Avala Film, 1989. – 4 epizode, 215 min. Pojavljuju se: Ženi Lebl, Eva Panić-Nahir i Danilo Kiš (voditelj). 
  2. ^ Киш, Данило. „www.danilokis.org”. www.danilokis.org. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. „Dokumentarna TV serija GOLI ŽIVOT / scenario Danilo Kiš i Aleksandar Mandić; režija Aleksandar Mandić. – Beograd: Avala Film, 1989 
  3. ^ Киш, Данило; Мандић, Александар. „Голи Живот”. ИМДб. Приступљено 10. 12. 2019. 
  4. ^ Лебл, Жени. „Жени Лебл”. Аудио и фото архив. Архивирано из оригинала 27. 10. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. „Kada se Danilo Kiš u Izraelu upoznao sa Evom Panić i njom, shvatio je da pred sobom ima svog, jugoslovenskog Borisa Davidoviča u ženskom liku, nešto „što se dešavalo ispod njegovog sopstvenog prozora“. Sudbine Eve Panić i Ženi Lebl, koje je tada saznao, nije već stigao ni da zapiše. Svestan neminivnosti svog kraja, uspeo je da nabrzinu organizuje snimanje dokumentarne TV serije o njima („Goli život“, reditelj Aleksandar Mandić). 
  5. ^ Нахир-Панић, Ева. „Knjiga”. evabook.mojsajt.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2019. „Eva Nahir Panić i Danilo Kiš, kibuc Šar Hamakim, Izrael 1989. godine Snimanje dokumentarnog filma "Goli život" Danila Kiša (režija: Aleksandar Mandić). Kibuc Šar Hamakim, Izrael. Film je prikazan nakon Kišove smrti, u februaru 1990. godine na Televiziji Sarajevo, a kasnije i na programima svih televizijskih centara nekadašnje Jugoslovenske radio-televizije (JRT). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]