Готово је с Едијем Белгелом
Готово је с Едијем Белгелом | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | En finir avec Eddy Bellegueule |
Аутор | Едуар Луј |
Земља | Француска |
Језик | француски |
Жанр / врста дела | драма, аутобиографија |
Издавање | |
Издавање | 2014. |
Број страница | 208 |
Класификација | |
ISBN ? | 978-86-521-3136-5 |
Спољашње везе | |
Ориг. текст | En finir avec Eddy Bellegueule (француски Викизворник) |
Готово је с Едијем Белгелом је аутобиографски роман француског писца Едуара Луја, изашао 2014. године из штампе. На српском језику је овај роман издала издавачка кућа Лагуна 2018. године. [1]
Радња
[уреди | уреди извор]Еди је одрастао у сиромашном радничком насељу на северу Француске, желећи да буде прихваћен као прави мушкарац од стране своје породице и суседа.[2] Међутим, његово тело се понашало другачије од његових вршњака: имао је пискав глас, врцкао је куковима и претерано гестикулирао, што га је одавало још од детињства. Због тога су га вршњаци тукли, злостављали и називали погрдним именима. Еди на крају постаје свестан своје сексуалне привлачности према мушкарцима и свог гађења према хетеросексуалним везама, али покушава да се уклопи у норму. Суочен са својим неуспехом, он одлучује да побегне и на крају напушта пут који му је зацртан да би се придружио средњој школи у Амјену где открива другу друштвену класу.
Наставци
[уреди | уреди извор]Године 2016. је издао свој други аутобиографски роман Историја насиља[3]. Причајући причу о силовању и покушају убиства на Бадње вече 2012, аутобиографски роман се усредсређује на цикличну и само-понављајућу природу насиља у друштву[4].
Године 2017, пишући чланак за Њујорк Тајмс, Луј је изјавио да је пораст популарности националистичких и десничарских политичара међу радничком класом и сиромашним бирачима у Француској резултат промене приоритета на левој страни.
У мају 2018. Луј је издао свој трећи роман, такође аутобиографски, Ко је убио мог оца, у којем он шири ову тему. Он истражује погоршање здравља његовог оца, који је тешко повређен у индустријској несрећи и додатну телесну штету коју претрпи као резултат политичких одлука које су смањиле његову финансијску подршку и натерале га да се врати на посао[5].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gotovo je s Edijem Belgelom - Eduar Luj | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2. 9. 2024.
- ^ „The End Of Eddy' Tells Of Growing Up Poor And Gay In Working-Class France”. Приступљено 2. 9. 2024.
- ^ Edouard Louis et le mauvais garçon
- ^ „Transfuge - Le Grand Entretien : Edouard Louis "écrire, c'est lutter contre les racismes"”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 26. 03. 2019.
- ^ Edouard Louis : « Empêcher le lecteur de détourner le regard »