Пређи на садржај

Диаблада

С Википедије, слободне енциклопедије
Диаблада
Плесна екипа која пролази улицама током карневала.
Изворно имеDiablada, Danza de los Diablos
ЖанрНародни плес
Изумитељпреколумбовска ера, цивилизација Инка
Година1500-е
ПореклоАлтиплано регион, Боливија, Јужна Америка

Diablada, такође позната као Danza de los Diablos (Плес ђавола), је андски народни плес који се изводи у Боливији, у региону Алтиплано у Јужној Америци.

Овај плес карактеришу извођачи који носе маске и костиме који представљају ђавола и друге ликове из преколонијалне теологије и митологије[1][2] у комбинацији са шпанским и хришћанским елементима додатим током колонијалне ере. Многи научници су закључили да плес потиче од плеса Лама лама у част бога Тива народа Уру[3] и ајмаранског ритуала за демона Анчанчуа. Оба плеса потичу из преколонијалне Боливије.[4][5]

Док се плес изводио у региону Анда још 1500-их, његово име је настало 1789. године у Оруру у Боливији, где су се извођачи облачили као ђаволи на парадама званим Diabladas. Прва организована група Диаблада са дефинисаном музиком и кореографијом појавила се у Боливији 1904. године.[6][7] Такође постоје докази да је плес настао међу рударима у Потосију, у Боливији,[8] док су регионални плесови у Перуу и Чилеу такође могли да утичу на модерну верзију.

Кореографија

[уреди | уреди извор]

У свом изворном облику, плес је уз музику извео бенд Сикурис, који је свирао сику. У модерно доба плес прати оркестар. Плесачи често наступају на улицама и јавним трговима, али се ритуал може изводити и у затвореним позориштима и аренама. Ритуал почиње круом који приказује Луцифера са неколико кинеских Супаја, или ђавољих жена. Прате их оличених седам смртних грехова гордости, похлепе, пожуде, беса, прождрљивости, зависти и лењости. После излази чета ђавола. Све их предводи Свети Михаило, са блузом, кратком сукњом, мачем и штитом. Током плеса, анђели и демони се непрекидно крећу. Ова конфронтација између две стране је помрачена када се појави Свети Михаило и победи ђавола. Кореографија има три верзије, од којих се свака састоји од седам потеза.[9]

A partiture of a Diablada tune.
Партитура из 1862. песме Diablada под називом Déjame композитора Фроилана Зевиљана из провинције Поопо у Оруроу, Боливија.

Музика повезана са плесом има два дела: први је познат као марш, а други је познат као Ђавоља мекапакења. Неки одреди свирају само једну мелодију или започињу Мекапекењу у четвртом ставу „по четири“.[10] Од друге половине 20. века дијалог је изостављен па је фокус само на плесу.[11]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kartomi, Margaret J.; Blum, Stephen (1994). Music-cultures in Contact: Convergences and Collisions. стр. 63. ISBN 9782884491372. 
  2. ^ Real Academia Española (2001). „Diccionario de la Lengua Española – Vigésima segunda edición” [Spanish Language Dictionary - 22nd edition] (на језику: шпански). Madrid, Spain. Приступљено 30. 11. 2009. „'Danza típica de la región de Oruro, en Bolivia, llamada así por la careta y el traje de diablo que usan los bailarines (Typical dance from the region of Oruro, in Bolivia, called that way by the mask and devil suit worn by the dancers). 
  3. ^ „Bolivia (Plurinational State of) - Information related to Intangible Cultural Heritage”. UNESCO. 2001. Приступљено 3. 10. 2009. „The town of Oruro, situated at an altitude of 3,700 metres in the mountains of western Bolivia and once a pre-Columbian ceremonial site, was an important mining area in the nineteenth and twentieth centuries. Resettled by the Spanish in 1606, it continued to be a sacred site for the Uru people, who would often travel long distances to perform their rituals, especially for the principal Ito festival. The Spanish banned these ceremonies in the seventeenth century, but they continued under the guise of Christian liturgy: the Andean gods were concealed behind Christian icons and the Andean divinities became the Saints. The Ito festival was transformed into a Christian ritual, celebrated on Candlemas (2 February). The traditional llama llama or diablada in worship of the Uru god Tiw became the main dance at the Carnival of Oruro. 
  4. ^ Rubio Zapata, Miguel (јесен 2007). „Diablos Danzantes en Puno, Perú” [Dancing devils in Puno, Peru]. ReVista, Harvard Review of Latin America (на језику: шпански). VII (1): 66—67. Архивирано из оригинала 1. 4. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2009. 
  5. ^ Morales Serruto, José (3. 8. 2009). „La diablada, manzana de la discordia en el altiplano [The ''Diablada'', the bone of contention in the Altiplano]” (интервју) (на језику: шпански). Puno, Peru: Correo. Приступљено 27. 9. 2009. [мртва веза]
  6. ^ Real Academia Española (2001). „Diccionario de la Lengua Española – Vigésima segunda edición” [Spanish Language Dictionary - 22nd edition] (на језику: шпански). Madrid, Spain. Приступљено 30. 11. 2009. „'Danza típica de la región de Oruro, en Bolivia, llamada así por la careta y el traje de diablo que usan los bailarines (Typical dance from the region of Oruro, in Bolivia, called that way by the mask and devil suit worn by the dancers). 
  7. ^ Шаблон:Usurped Compilation of historians, anthropologists, researchers and folklorists about the Carnival of Oruro and La Diablada
  8. ^ Arancibia Andrade, Freddy (20. 8. 2009). „Investigador afirma que la diablada surgió en Potosí [Investigator affirms that the ''Diablada'' emerged in Potosí]” (интервју) (на језику: шпански). La Paz, Bolivia. Архивирано из оригинала 4. 9. 2009. г. Приступљено 2. 10. 2009. 
  9. ^ Fortún, Julia Elena (1961). „Actual coreografía del baile de los diablos” [Current choreography of the devils dance]. La danza de los diablos [The dance of the devils] (DOC). Autores bolivianos contemporáneos (на језику: шпански). 5. La Paz, Bolivia: Ministerio de Educación y Bellas Artes, Oficialía Mayor de Cultura Nacional. OCLC 3346627. 
  10. ^ Fortún, Julia Elena (1961). „Actual coreografía del baile de los diablos” [Current choreography of the devils dance]. La danza de los diablos [The dance of the devils] (DOC). Autores bolivianos contemporáneos (на језику: шпански). 5. La Paz, Bolivia: Ministerio de Educación y Bellas Artes, Oficialía Mayor de Cultura Nacional. OCLC 3346627. 
  11. ^ Gisbert 2002, p. 9.

Чланци:

Books