Пређи на садржај

Дивизијски генерал

С Википедије, слободне енциклопедије
Еполета и рукавна ознака чина Дивизијског генерала у Југословенској сувоземној војсци (1923—1945).
Еполета и рукавна ознака чина Дивизијског генерала у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (1937—1945).

Дивизијски генерал је други генералски војни чин у многим армијама света. Еквивалент овог ранга је чин генерал-мајора у Уједињеном Краљевству, Шпанији, САД, итд. Чин дивизијског генерала први пут је установљен у Француској у XVIII веку.

У Војсци Краљевине Југославије је постојао од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин дивизијског генерала могао је бити унапређен сваки бригадни генерал који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање три године а такође је морао имати вишу школу Војне академије или страну школу у истом рангу. Такође је морао успешно командовати бригадом било ког рода најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним бригадама. У морнарици Краљевине Југославије чин дивизијсог генерала одговарао је чину вицеадмирала. У стручним службама Југословенске војске додавани су називи родова или служби (интентатски, артиљеријско-технички, геодетски, инжињерски, инжињерско-технички, санитетски и судски) уз назив генерал а придев дивизијски је изостављан.[1]

У данашњој комадној подели, обично одговара рангу чин генерал-мајора и ретко генерал-потпуковника. Етимолошки дивизијски генерал је командант дивизије у оквиру армије оружаних снага.

Еполете Краљевине СХС/Југославије

[уреди | уреди извор]
Генералштабни Дивизијски генерал (1923—1945) Интендантски генерал (1923—1945) Артиљеријско-технички генерал (1923—1945) Геодетски, инжињерски и инжињерско-технички генерал (1923—1945) Санитетски генерал (1923—1945) Судски генерал (1923—1945) Ваздухопловни дивизијски генерал (1923—1937)

Еполете разних земаља

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бјелајац 2004, стр. 14.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]