Пређи на садржај

Драгиња Вуксановић Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиња Вуксановић Станковић
Лични подаци
Датум рођења(1978-04-07)7. април 1978. (46 год.)
Мјесто рођењаБар, СФР Југославија
ДржављанствоЦрна Гора
УниверзитетУниверзитет Црне Горе
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалдемократска партија Црне Горе
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. октобра 2012.
Потпис

Драгиња Вуксановић Станковић (Бар, 7. април 1978) црногорска је правница, политичарка и професорка права на Универзитету Црне Горе. До 19. марта 2023. године је била посланица у Скупштини Црне Горе и председница Социјалдемократске партије. На председничким изборима 2018. године постала је прва женска предсједничка кандидаткиња у историји земље. Након неуспјеха на предсједничким изборима 2023, на којима је освојила нешто више од 10.000 гласова, дала је оставку на све функције.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Према њеним ријечима, мајка јој је Српкиња из Пожеге.[1] Крштена је у Српској православној цркви.[2][3]

Вуксановићева је дипломирала на Правном факултету Универзитета Црне Горе 2000. године, магистрирала 2005. године, а докторирала 2011. године на истом Универзитету.

Она ради као професор на Правном и Факултету драмских умјетности Универзитета Црне Горе.

Говори француски и енглески језик, а такође користи италијански и шпански језик.

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Чланица је Социјалдемократске партије Црне Горе (СДП), а посланица у Скупштине Црне Горе од 2012. године.[4] У марту 2018. године Вуксановићева је најавила своју кандидатуру за предстојеће предсједничке изборе. Њу је предложила Социјалдемократска партија и подржао ДЕМОС, као прву предсједничку кандидаткињу у историји Црне Горе.[5] Вуксановићева је била трећа на изборима, освојивши 8,2% гласова.

Дана 29. јуна 2019. Вуксановићева је изабрана за предсједницу Социјалдемократске партије, што ју је чинило једином предсједницом политичке странке у Црној Гори у то вријеме.[6] Након лошег изборног резултата (10.427 гласова) на председничким изборима 2023. године, дала је оставку на функцију председнице партије и посланице Скупштине Црне Горе.[7]

Војислав Шешељ јој је посветио књигу Монтенегринска курвештија Драгиња Вуксановић, што је наишло на осуде дјела грађана.[8]

Ставови

[уреди | уреди извор]

Сматра да ће Србија морати да призна Косово.*[9]

У једном од говора се изјаснила о Српској православној цркви и њеном свештенству: ...А много их је зрело за хапшење. Да има државе сви би били похапшени јер сви раде против државе Црне Горе. СПЦ је парамилитарна организација.[10] Она осмовјековну Српску православну цркву назива Црквом Србије.[11][12] У Скупштини Црне Горе је тврдила да је ЦПЦ (НВО) постојала у вријеме када СПЦ није постојала.[13]

Честитку премијера Кривокапића поводом Дана Републике Српске окарактерисала је као скандалозну.[14] О политичком питању Српске и БиХ навела је једино рјешење за БиХ укидање ентитета и да је Република Српска – геноцидна творевина која никада неће бити држава. На њене изјаве оштро је реаговао посланик Небојша Вукановић.[15]

Тврдила је да је током пандемије ковида 19 Вучић отео респираторе за своје држављане, а које је Црна Гора платила, што је демантовао званични Београд.[16][17]

Она држи да су БиХ и Црна Гора браник одбране европских вриједности.[18]

Наводила је да се скроз пројекат Отворени Балкан остварује агенда српског света.[19]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Њен брат Саво Вуксановић је супруг Татјане Вујановић Вуксановић, кћери бившег председника Црне Горе Филипа Вујановића.[20]

Супруга је Ивице Станковића, бившег врховног државног тужиоца, са којим има ћерку Ксенију.[20]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ИН4С. „(VIDEO) Vuksanović Stanković izaziva mržnju i širi antisrbizam: Srbe nazvala posrbicama!” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-25. 
  2. ^ „Vuksanović - Stanković: Krstila sam se srpskoj pravoslavnoj crkvi, u KRŠTENICI mi piše da sam pravoslavna Crnogorka”. Kolektiv ME (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-06. 
  3. ^ 24sedam. „Otkrivena prava istina: Draginja Vuksanović Stanković je čistokrvna Srpkinja, izopštena iz pravoslavlja, a lažima krije svoje poreklo”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
  4. ^ „Draginja Vuksanović - Biography”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 28. 08. 2020. 
  5. ^ Vuksanović poručila da neće odustati od kandidature Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2018), Vijesti
  6. ^ Draginja Vuksanović Stanković od danas na čelu SDP-a
  7. ^ „DRAGINJA DALA OSTAVKU: Čestitala Milu u svojoj labudovoj pesmi! | Region”. https://region.alo.rs/crna-gora/vesti/44225/draginja-dala-ostavku-cestitala-milu-u-svojoj-labudovoj-pesmi/vest (на језику: српски). 2023-03-19. Приступљено 2023-03-19.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  8. ^ „Uvrjedljiva knjiga iz pera dr Šešelja ...”. Jedro | Bar, Crna Gora (на језику: српски). 2023-11-13. Приступљено 2023-11-14. 
  9. ^ BiH, N1 (2023-01-10). „Crnogorska političarka: Šta su naši ministri radili u RS, to nije država”. N1 (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-11-06. 
  10. ^ Aktuelno (2022-07-20). „Vuksanović-Stanković: SPC je paramilitarna organizacija, mnogo popova zrelo za hapšenje”. Aktuelno (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-11-06. 
  11. ^ FoNet (2021-09-04). „Poslanica SDP: Vladom Crne Gore, preko crkve Srbije, upravlja Beograd”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
  12. ^ „Vuksanović Stanković: A što inspekcija ne ukloni podignute objekte od strane Crkve Srbije”. 2022. Приступљено 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ „Milačić: Da nije bilo SPC i Ostroga ne bi bilo Crne Gore ni demokratije; Vuksanović Stanković: Ne lajte, izdajniče! Neću dozvoliti da mi se vrijeđa država”. Portal Analitika (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
  14. ^ Draginja Stanković: Svaki častan Srbin stidi se genocida u Srebrenici (на језику: српски), Приступљено 2023-11-06 
  15. ^ Bunic, Nevena (2022-02-07). „SRAMOTNE IZJAVE CRNOGORSKE POSLANICE: Srpsku nazvala genocidnom tvorevinom (VIDEO)”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
  16. ^ ИН4С (2021-02-12). „VUČIĆ NAM JE OTEO RESPIRATORE: Draginja krivi predsjednika Srbije”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
  17. ^ „Vučić: Nismo oteli respiratore Crnoj Gori, poklonićemo pet VIDEO”. B92.net (на језику: српски). 2020-03-27. Приступљено 2023-11-06. 
  18. ^ „Magazinović razgovarao sa Vuksanović Stanković: "BiH i Crna Gora branik odbrane evropskih vrijednosti"”. BosnaInfo (на језику: српски). 2023-03-13. Приступљено 2023-11-06. 
  19. ^ Titograd, Radio (2022-06-15). „Vuksanović Stanković: Otvoreni Balkan je drugo ime za Veliku Srbiju i Veliku Albaniju ⋆ Radio Titograd”. Radio Titograd (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-11-06. 
  20. ^ а б Stojiljkovic, Ksenija (2023-03-20). „Ko je Draginja Vuksanović Stanković: Jedina žena koja je izašla Milu na crtu, pa se povukla sa svih funkcija”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-11-06. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиња_Вуксановић_Станковић&oldid=28574989”