Пређи на садржај

Дреново (Кавадарци)

Координате: 41° 25′ 10″ С; 21° 53′ 24″ И / 41.4194° С; 21.89° И / 41.4194; 21.89
С Википедије, слободне енциклопедије
Дреново
мкд. Дреново
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаКавадарци
Становништво
 — 2002.648
Географске карактеристике
Координате41° 25′ 10″ С; 21° 53′ 24″ И / 41.4194° С; 21.89° И / 41.4194; 21.89
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина320 m
Дреново на карти Северне Македоније
Дреново
Дреново
Дреново на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1430
Позивни број034
Регистарска ознакаKA

Дреново (мкд. Дреново) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Дреново је насеље у оквиру општине Кавадарци.

Географија

[уреди | уреди извор]

Дреново је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 14 km западно.

Насеље Дреново се налази у историјској области Рајец, која обухвата брда и планине између Тиквешке долине на истоку и висоравни Пелагоније на западу. Западно од насеља уздиже се планина Козјак, а североисточно планина Клепа. Насеље је положено на приближно 320 метара надморске висине.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја

[уреди | уреди извор]

Дреновски манастир

[уреди | уреди извор]

Код села се налази Дреновски манастир настао у 14. веку. Налазио се под једном стеном села Дренова. Изнад јужних врата стојао је 1932. године натпис: "Цар Стеван Првовенчани по смрти Николе и Марка". Касније га је обновио цар Урош и од тада се сматрао царском задужбином. У празничне дане се цару Урошу редовно служе три службе. По народном предању Дреновски манастир је настао у исто време када и Полошки манастир, и да га је градио Милутин. Вредни пажње у манастирској цркви су изграђени стубови и престони сто од графитног камена. Манастир је под Турцима потпуно осиромашио, јер су они сву манастирску земљу продали насељеницима у Дреновцу.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Дреново је према последњем попису из 2002. године имало 648 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%). Почетком 20. века 80% становништва били су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Правда", Београд 29. јун 1932. године

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]