Пређи на садржај

Европска радиодифузна унија

С Википедије, слободне енциклопедије
Европска радиодифузна унија
Европска радиодифузна унија
  Државе са једном или више чланица
  Државе придружене чланице
Датум оснивања12. фебруар 1950.; пре 74 године (1950-02-12)
Типунија радиодифузних организација
СедиштеЖенева, Швајцарска
Чланови112 организација из 54 државе
Службени језициенглески, француски
ПредседникДелфин Ернот[1]
Веб-сајтebu.ch

Европска радиодифузна унија (ЕРУ; енгл. European Broadcasting Union, EBU, фр. L'Union Européenne de Radio-Télévision, UER) основана је 12. фебруара 1950. године. Основале су је 23 радиодифузне агенције са простора Европе и Медитерана на конференцији у граду Торки у енглеском Девону. Године 1993. Међународна радио-телевизијска агенција, еквивалент радиодифузних кућа из Централне и источне Европе се сјединила са Европском радиодофузном агенцијом.

Године 2022. EBU/UER је имала пуноправне чланове из 54 државе[2] и придружене чланове из још 30 држава.[3] Чланице су радио и телевизијске компаније од којих су већина радиодифузне организације у државном власништву или у приватном власништву са јавном концесијом.[4] Пуноправне чланице обухватају територију од Алжира до Ватикана укључујући тако скоро све европске државе. Придружене чланице нису ограничене само на Европу и Медитеран и међу њима су радиодифузне компаније из Канаде, Јапана, Мексика, Индије, Хонгконга и много других држава. Придружене чланице из САД обухватају неке од највећих радио-телевизијских компанија као што су ABC, CBS, NBC, Тајм Ворнер и сл.

Пуноправне чланице су оне државе чија територија припада Европском радиодифузном простору или су чланице Савета Европе.[5]

Најпознатија активност Европске радиодифузне агенције је организовање Песме Евровизије. Право учешћа на овом такмичењу имају земље које су пуноправне чланице ове организације. Агенција организује такмичења Младих плесача Евровизије, Дечју песму Евровизије и још нека слична такмичења. Чланице често сарађују на изради документарних и анимираних филмова за децу. Први резултат ове сарадње био је The Animals of Farthing Wood снимљен 1993. године.

Чланице

[уреди | уреди извор]

Европске чланице

[уреди | уреди извор]

Чланице које нису на територији Европе

[уреди | уреди извор]
  • Азербејџан Азербејџан: İTV
  • Алжир Алжир: ENTV (Entreprise nationale de Télévision), ENRS (Entreprise nationale de Radiodiffusion sonore) и TDA (Télédiffusion d'Algérie)
  • Египат Египат: ERTU (Egyptian Radio and Television Union)
  • Израел Израел: IBA (Israel Broadcasting Authority)
  • Јерменија Јерменија: AMPTV (Public Television & Radio Company of Armenia
  • Јордан Јордан: JRTV (Jordan Radio and Television Corporation)
  • Либан Либан: RL/TL (Télé-Liban)
  •  Либија: LJB (Libya Jamahiriya Broadcasting)
  • Мароко Мароко: SNRT (La Société Nationale de Radiodiffusion et Télévision marocaine)
  • Тунис Тунис: ERTT (Établissement de la Radiodiffusion-Télévision Tunisienne)

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Грчка државна телевизија (2013)

[уреди | уреди извор]

Грчка влада је 11. јуна 2013. у кратком року затворила државну радиодифузну кућу Хеленска радиодифузна корпорација (ERT), наводећи као разлог забринутост државне потрошње у вези са Европском дужничком кризом.[6] Као одговор, EBU је истог дана поставила импровизовани студио у близини бивших канцеларија ERT-а у Атини како би наставио да пружа члановима EBU-а услуге прикупљања вести и преноса емитовања које је раније пружао ERT.[7] EBU је објавила саопштење у којем изражава своје „дубоко узнемирење“ због затварања, позивајући грчког премијера „да искористи сва своја овлашћења да одмах поништи ову одлуку“ и понудила „савет, помоћ и стручност неопходне за очување ERT-а“.[8] Почевши од 4. маја 2014, нови државни емитер Нови хеленски радио, интернет и телевизија (NERIT) започео је преносе широм земље, преузимајући упражњено место активног чланства ЕРТ-а у EBU.[9] Дана 11. јуна 2015, две године након затварања ERT-а, NERIT је преименован у Хеленска радиодифузна корпорација (ERT),[10][11] која је поново отворена са свеобухватним програмом на свим радио станицама (са деветнаест регионалних, две светске и пет панхеленских опсега радио станице) и три ТВ канала ERT1, ERT2 and ERT3.

Белоруски државни емитер (2021)

[уреди | уреди извор]

Белоруска телевизијска и радио компанија (BTRC) оптужена је за репресију над својим запосленима, отпустивши више од 100 људи од таласа антилукашенковских протеста 2020. године након наводне изборне преваре. Многи од њих су такође били у затвору. Против учешћа Белорусије и BTRC-а на иначе неполитичном такмичењу за Песму Евровизије 2021. дигли су се многи гласови, уз аргумент да би EBU дао политичку изјаву ако би подржао Белорусију суштински и прећутно говорећи да је демократија неважна, као и основна људска права као што је слобода говора.[12]

Дана 28. маја 2021, EBU је суспендовао чланство у BTRC-у, јер су били „посебно узнемирени емитовањем интервјуа који су очигледно добијени под принудом“. BTRC је добио две недеље да одговори пре него што је суспензија ступила на снагу, али то није учињено јавно.[13] Емитер је потпуно искључен из EBU 1. јула 2021. на период од три године.[14][15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „EBU elects new Executive Board”. ebu.ch (Саопштење). 4. 12. 2020. Архивирано из оригинала 30. 12. 2021. г. Приступљено 4. 12. 2020. 
  2. ^ „EBU Active Members”. ebu.ch. EBU. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  3. ^ „EBU Associate Members”. ebu.ch. EBU. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  4. ^ „The Eurovision News Exchange Social Newswire: the EBU'S First Line of Defence in Breaking News”. www.ebu.ch (на језику: енглески). 27. 11. 2019. Архивирано из оригинала 7. 10. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2022. 
  5. ^ „Eurovision Debate”. EBU. Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  6. ^ „Greek public broadcaster ERT to be shut down, reopened with fewer employees”. Kathimerini. 11. 6. 2013. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2014. 
  7. ^ O'Carroll, Lisa (12. 6. 2013). „ERT shutdown: European Broadcasting Union sets up makeshift studio”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 24. 5. 2022. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  8. ^ Roverelli, Michelle (11. 6. 2013). „EBU urges the Greek government to reverse decision on ERT”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 11. 5. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2014. 
  9. ^ „Greece profile – Media”. BBC News. 13. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 3. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  10. ^ „Greece's state broadcaster ERT back on air after two years”. BBC News. 11. 6. 2015. Архивирано из оригинала 19. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  11. ^ Maltezou, Renee (28. 4. 2015). „In symbolic move, Greece to reopen shuttered state broadcaster”. Reuters. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  12. ^ „Belarus: Protestors Call For The EBU To Remove BTRC From Eurovision”. wiwibloggs (на језику: енглески). 28. 1. 2021. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  13. ^ Rainford, Claire (28. 5. 2021). „EBU Executive Board agrees to suspension of Belarus Member BTRC” (Саопштење). Switzerland: EBU. Архивирано из оригинала 28. 5. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  14. ^ „Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза”. euroradio.fm. 30. 6. 2021. Архивирано из оригинала 1. 7. 2021. г. Приступљено 30. 6. 2021. 
  15. ^ Granger, Anthony (27. 8. 2021). „Belarus: BTRC Reveals EBU Suspension Scheduled to Expire in 2024”. Eurovoix. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_радиодифузна_унија&oldid=28878333”