Пређи на садржај

Ермитска функција

С Википедије, слободне енциклопедије

У математичкој анализи, ермитска функција је комплексна функција са својством да је њена комплексно конјугована вредност једнака оригиналној функцији чија променљива има супротан знак:

за свако у домену функције .

Ова дефиниција се може проширити на функције две и више променљивих, тј. у случају да је функција функција две променљиве, она је ермитска ако

важи за све парове у домену функције .

Из ове дефиниције, директно произилази да, ако је функција ермитска функција, тада је

  • реални део функције парна функција
  • имагинарни део функције непарна функција

Мотивација

[уреди | уреди извор]

Ермитске функције се често користе у математици и процесирању сигнала. Као пример, следеће тврдње су значајне код Фуријеових трансформација: