Есташ Дешан
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Есташ Дешан | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1346. |
Место рођења | Вертус, Средњовековна Француска |
Датум смрти | око 1406. |
Место смрти | непознато, |
Есташ Дешан (фр. Eustache Deschamps 1346 — 1406) је био француски средњовековни књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1346. године у месту Вертус, у сливу реке Марне, као Есташ Морел. Презиме Дешан потиче од имена његовог малог имања (фр. Des Champs). Студирао је у Ремсу и Орлеану. Обављао је разне државне функције. Био је у дворској служби код војводе Луја Орлеанског, а краља Шарла VI је пратио у његовим ратним походима у Фландрију. И као дипломата и као књижевник нападао је Енглезе, а они су из освете опљачкали његово имање. Иако је учествовао у дипломатским мисијама и политички се ангажовао, био је пре свега човек уметности. Као службеник краљева и великаша доста је путовао, од Немачке, Мађарске и Италије до Египта и Сирије. Година његове смрти није тачно утврђена, највероватније је умро 1406. или 1407. године.
Машоов ученик
[уреди | уреди извор]Дешан је типичан представник куртоазне поезије и веран ученик Гијома де Машоа. Као и његов песнички учитељ, био је грађанског порекла, веома образован, вршио је службене функције и био писац на дворовима великаша. Следећи Машоа и он се у свом стваралаштву угледао на Роман о Ружи. Једино су Дешанов темперамент, јер је волео живот пун уживања, као и одређени догађаји, дали његовом песничком делу и лично обележје.
Песме и поетика
[уреди | уреди извор]У прозном делу Уметност певања (фр. Art de dictier, 1393) Дешан је изложио своја схватања поезије. Мада она нису увек оригинална и немају вредност општих теоријских погледа ипак је ово дело прва поетика на француском језику.
И теоријски и на делу Дешан показује тенденцију ка уском формализму и ка схватању поезије као затвореног система одвојеног од осталог говора и са сопственим законима. О томе сведоче и његове песме испеване у утврђеним формама и конвенционални начин опевања љубави, вољене даме и идеала женске лепоте. Ипак, умео је Дешан и да искорачи из оквира куртоазије и да изнесе и сопствени живот, материјалне и друге невоље, као и ставове који одударају од утврђених норми.
Дешан је био веома продуктиван писац. Написао је преко хиљаду балада, око двеста рондоа, преко сто краљевских песама, и неколико десетина вирлеа и леа, укупно преко 80 хиљада стихова. Све баладе су кратке, осим једне под називом Огледало брака које броји преко 13 хиљада стихова и у коме на сатиричан начин говори о женама и расправља о корисности брачне институције. И његове краће баладе су углавном сатиричне. Дешан у њима често напада Енглезе, које сматра пљачкашима своје земље, али и богаташе који угњетавају сиромашне, као и корумпиране званичнике и похлепне свештенике.
Занимљиво је да је енглески песник Џефри Чосер користио теме из Дешанове баладе Огледало брака у свом делу. Изгледа да је Чосер био један од ретких Енглеза које је Дешан ценио. Чак је написао и једну баладу у његову част, хвалећи га као великог филозофа, преводиоца, етичара и песника.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Hœpffner, Ernest (1903). Eustache Deschamps: biographische Studie. Kaiser-Wilhelms-Universitat Strassburg.
- Француска књижевност, књига прва, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.
- Boudet, Jean-Patrice; Millet, Hélène (1997). Eustache Deschamps en son temps. Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-315-3.
- Sinnreich-Levi, Deborah M. (1998). Eustache DesChamps, French Courtier-Poet: His Work and His World. Ams PressInc. ISBN 978-0-404-64162-7.
- Lacassagne, Miren; Lassabatère, Thierry (2005). Les "dictez vertueulx" d'Eustache Deschamps: forme poétique et discours engagé à la fin du moyen âge. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-390-3.
- Bliggenstorfer, Susanna (2005). Eustache Deschamps: aspects poétiques et satiriques. Francke. ISBN 978-3-7720-8107-1.
- Lassabatère, Thierry; Lacassagne, Miren (2008). Eustache Deschamps, témoin et modèle: littérature et société politique, XIVe-XVIe siècles. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-564-8.
- Raynaud, Gaston (2013). Eustache Deschamps, sa vie, ses oeuvres, son temps: etude historique et litteraire sur la seconde moitie du quatorzieme siecle, 1346-1406. BiblioLife. ISBN 978-1-294-39229-3.