Железничка станица Битољ
Железничка станица Битољ | |
---|---|
Станица 2017. године | |
Земља | БЈРМ |
Место | Битољ |
Адреса | Никола Тесла 157 |
Координате | 41° 1′ 10″ N 21° 20′ 33″ E / 41.01944° С; 21.34250° И |
Коридор | 10 |
Структура | надземна |
Колосека | 8 |
Отворена | 1891 |
Власник | Железнице Републике Македоније |
Путника годишње | 81.000[1] |
Железничка станица „Битољ“ налази се у Републици Македонији, на краку Д паневропског коридора 10. Направљена је за време Османског царства крајем XIX века као дел железничке пруге Битољ — Солун, који је требало да повеже два одважна градова у европском делу Османског царства.
Историја
[уреди | уреди извор]1911. Битољ је доживео прву посету султана Мехмед V.. Касније је изграђен и део Прилеп — Велес. Директан промет према Солуну је затворен 1984. године. Са железницом се од Битоља до Солуна стиже преко Ђевђелије (преступање код Велеса).
Србија је због економско-привредног па и политичког значаја већ 1913 планирала да изгради пругу нормалног колосека. Пругу су започеле да граде Централне силе у првом светском рату, за потребе војске. Изграђена је до близине Прилепа и нешто од Прилепа до Битоља, у дужини 54 км. Ширина колосека је била 60 цм (узани колосек). Приликом одступања Немци и Бугари пругу су порушили. Дирекција је 16. јануара 1920. за ову пругу образовала Секцију са задатком да пругу поправи. Пруга је дана у саобрачај 4. јула 1920. Дужина пруге износила је 134,8 км. Касније их је заменила пругама нормалног колосека.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Изглед са Железничког булевара, данас улица Николе Тесле (пре 1912)
-
Станица за време Првог светског рата (1914-1917). Једно време (1915-1916) била је под окупацијом Централних слиа (Бугара)
-
Од бугарско-немачких граната оштечена станица 1917., која је већ била у рукама Антанте али због близине фронта станица није коришћена (поглед са спољне стране, данас са улице Никола Тесла)
-
Изглед станице данас (2007), поглед са унутрашњости станице
-
Бранислав Нушић, Илија Гојковић и министар Кушановић на станици (1912)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.stat.gov.mk/Publikacii/8.4.11.03_700.pdf
- ^ Николић, Јездимир (1980). Историја железница Србије, Војводине, Црне горе и Косова (на језику: српски). Београд: Завод за новинско-издавачку и пропагандну делатност ЈЖ. стр. 291.