Пређи на садржај

Женска штампа у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Женска штампа у Србији први пут се појављује половином 19. века. Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године.

Женски часописи покренути пре Првог светског рата

[уреди | уреди извор]

Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године, а био је намењен „красном полу јужнословенских народа". Намера издавача је била да утиче на просвећивање српских жена и на подизање њихове културе. Осим Бана, у часопису су сарађивали и књижевници Милан Милићевић и Милорад Шапчанин. Часопис је садржавао књижевне прилоге, поуке из медицине, текстове о васпитању и нези деце, вођењу домаћинства, али и прилоге са темама из области етике, науке, историје, географије, као и вести о акцијама жена у свету, положају жене у словенским земљама и друго. Колико је познато, изашле су три свеске овог часописа. Идеје које је Бан заступао о женама биле су за тадашње српско друштво врло револуционарне, часопис је штампан на народном језику, па се претпоставља да је стога било забрањено његово излажење.[1]

Први женски часопис у Србији који је излазио у континуитету био је часопис Домаћица, основан као гласило Београдског женског друштва. часопис се одржао чак до почетка Другог светског рата.[2]

Часописи који су излазили у Србији

[уреди | уреди извор]
  • Воспитатељ женски (1847, изашло само 3 броја)
  • Домаћица (1879-1941, Београд)
  • Једнакост (1910-1914, Београд; орган жена социјалдемократкиња)
  • Ручни рад (1898-19??, Београд; илустровани педагошки лист : орган Друштва за ручни рад у школи)
  • Матерински лист (1901-1903, Београд; илустровани месечник за домаће васпитање и неговање деце, испитивање детињства и рад у забавишту)
  • Париска мода (током 1902, Београд; лист за лепу ношњу, најновије кројење, ручне радове, домаће савете и лепу забаву)[3]

Часописи који су излазили у Војводини

[уреди | уреди извор]

Часописи који су излазили у Босни и Херцеговини

[уреди | уреди извор]
  • Српска жена (1912-1913, Сарајево; орган Савеза добротворних задруга Српкиња за БиХ)[4]

Женски часописи покренути у Србији између два светска рата

[уреди | уреди извор]

Жене ове генерације покрећу своје независне феминистичке листове и сарађују у другој прогресивној штампи широм тадашње Краљевине Југославије, па тако и у Србији.[1] Часописи овог периода промовишу женственост и еманципацију, али не у смислу родне равноправности у мери у којој се то десило после Другог светског рата, него у афирмацији саме жене.[5]

Женски часописи покренути у Србији после Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Савемени женски часописи

[уреди | уреди извор]
  • Про Фемина - српски и југословенски часопис за књижевност и културу и представља један од првих часописа о феминизму у Југославији. Излазио је од 1994. до 2011. године.[6]
  • Женске студије - часопис за феминистичку теорију. Излазио је од 1995. до 2002. године.[7]
  • Генеро

Електронски женски часописи

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бр. 30 (1940) заплењен и забрањено даље излажење часописа. Јануара 1943. године у Дринићима изашао први и други ратни број, трећи ратни број припремљен је у Барију, али је рукопис изгубљен. Ратни бројеви настављају нумерацију предратних, па је први ратни број нумерисан са 31. Поднаслов од бр. 38/39 (1946) „Орган Антифашистичког фронта жена Југославије”. Од 1946. излази у два изд. ћир. и лат.; од бр. 88 (1951), из „техничких разлога”, укидају се оба издања, а наставља раније издање са текстовима ћир. и лат. Од бр. 259 (1960) часопис само лат. Од 1949. са прилогом Моје дете.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Božinović 1996, стр. 85,86,121,123,179,196
  2. ^ а б Femić, Bojana. „Od listova za domaćice do glasila feminizma”. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016. 
  3. ^ а б в Peković, Slobodanka. „Ženski časopisi u Srbiji na početku 20. Veka” (PDF). Universita degli studi di Trieste. Приступљено 20. 9. 2016. 
  4. ^ а б в г Виртуелна библиотека Србије
  5. ^ Gočanin, Sonja. „Šta su nam poručivale naslovne strane?”. B92. Приступљено 21. 10. 2016. 
  6. ^ Петровић, Јелена. „Југословенски феминизми”. Academia edu. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  7. ^ „Elektronska izdanja časopisa za feminističku teoriju "Ženske studije" od 1995-2002. godine”. Zvanični veb-sajt. Centar za ženske studije. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]