Заједнички туркијски језици
| заједнички туркијски | |
|---|---|
| Шаз туркијски | |
| Географска распрострањеност | Јужна Европа, Источна Европа, Југозападна Азија, Средња Азија, Северна Азија, Источна Азија |
| Језичка класификација | туркијски
|
| Подподела | |
| Глотолог | comm1245[1] |
 Мапа дистрибуције заједничких турских језика широм Евроазије | |
Заједнички туркијски језик, или шаз туркијски језик, је таксон у неким класификацијама туркијских језика које обухватају све осим огурских језика.
Класификација
[уреди | уреди извор]Ларс Јохансонов предлог садржи следеће подгрупе:[2][3]
- Југозападни заједнички туркијски (огуски)
- Северозападни заједнички туркијски (кипчачки)
- Југоисточни заједнички туркијски (карлучки)
- Североисточни заједнички туркијски (сибирски)
У тој класификационој шеми, заједнички турски језик је супротстављен огурски туркијски (лир-турски). За опште туркијске језике карактеристичне су звучне кореспонденције као што је заједничко туркијско ш наспрам огурски л и заједнички туркијски з наспрам огурски р.
У другим класификационим шемама (као што су оне од Александра Самојловича и Николаја Башкакова), подела је другачија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Common Turkic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Lars Johanson (1998) The History of Turkic. In Lars Johanson & Éva Ágnes Csató (eds) The Turkic Languages. London, New York: Routledge, 81–125.
- ^ „turcologica”. www.turkiclanguages.com. Архивирано из оригинала 08. 04. 2011. г. Приступљено 2022-03-04.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). The Turkic languages. London: Routledge. 1998. ISBN 0-415-08200-5.
