ИТЕР
Међународни термонуклеарни експериментални реактор | |
---|---|
International Thermonuclear Experimental Reactor | |
Скраћеница | ИТЕР (ITER) |
Датум оснивања | 24. октобар 2007. |
Тип | међународни истраживачки и инжењерски пројекат |
Седиште | Сен Пол ле Диранс Француска |
Чланови | 7 чланова Списак
|
Генерални директор | Бернар Биго |
Веб-сајт | www |
Међународни термонуклеарни експериментални реактор (енгл. International Thermonuclear Experimental Reactor) или верз. скр. ИТЕР (енгл. ITER) је међународни истраживачки и инжењерски пројекат на пољу нуклеарне фузије, који тренутно гради највећи светски и најнапреднији експериментални токамак нуклеарни фузијски реактор у Сен Пол ле Дирансу (Прованса) на југу Француске.[1]
Циљ ИТЕР-а је направити прелаз од експерименталних студија из плазма физике, ка електричним електранама на фузијски погон са пуним производним капацитетом. Такође циљ је да се докаже научна и технолошка изводљивост мирнодопске употребе фузијске енергије.[2] Пројекат финансира и води седам чланица: Европска унија (ЕУ), Индија, Јапан, Кина, Русија, Јужна Кореја и Сједињене Америчке Државе. ЕУ, као домаћин ИТЕР комплекса, учествује са 45% у трошковима, док остале чланице доприносе свака по 9%.[3][4][5] ИТЕР је тренутно највећи међународни научни пројекат, трошкови пројекта су се са почетних 5 милијарди повећали на тренутних 20 милијарди долара.[6]
Изградња комплекса ИТЕР започела је 2013,[7] првобитно се очекивало да ће изградња бити завршена до 2025, али је рок за завршетак померен на 2033. годину, када се може очекивати и пуштање у рад реактора.[8] Када ИТЕР проради, постаће највећи експеримент у физици магнетног заробљавања плазме, који је у употреби, са плазмом запремине од 850 m³, надмашујући ЏЕТ (100 m³). Биће највећи од преко 100 фузијских реактора изграђених од 1950-их.[2] ИТЕР-ов наследник, ДЕМО, очекује се да ће бити прва комерцијална демонстрациона фузијска електрана, тј. да донесе фузијску енергију на комерцијално тржиште.[9]
ИТЕР-ов реактор
[уреди | уреди извор]ИТЕР-ов фузијски реактор је дизајниран да производи 500 мегавата (MW) излазне снаге са само 50 мегавата улазне у периоду од око 10 минута, тако да би он требало да удесетостручи енергију коју потроши.[10] За овај реактор се очекује да покаже принцип добијања више термалне енергије из фузијског процеса, него што је утрошено за покретање процеса, нешто што још није постигнуто ни у једном фузијском реактору.[10] Процес ће се одвијати у прстенастом реактору, који се назива токамак, који је окружен џиновским магнетима који ограничавају и циркулишу прегрејану јонизовану плазму ван металних зидова. Како би се омогућила реакција фузије, плазма ће бити загревана до 150 милиона степени °C, температури која је 10 пута већа од температуре Сунчевог језгра.[10] Емитована топлота из фузијске реакције биће испуштана у ваздух.[11][12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The ITER project. EFDA, European Fusion Development Agreement (2006).
- ^ а б Meade, Dale (2010). „50 years of fusion research”. Nuclear Fusion (на језику: енглески). 50 (1): 014004. Bibcode:2010NucFu..50a4004M. ISSN 0029-5515. doi:10.1088/0029-5515/50/1/014004.
- ^ Amos, Jonathan (14. 10. 2010). „Key component contract for Iter fusion reactor”. BBC News. Приступљено 21. 5. 2013.
- ^ ITER – Our Contribution Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2015). Europa (web portal). Retrieved 21 May 2013.
- ^ Lengthy ITER dispute concludes in favour of France. European Commission press release. Cordis.europa.eu (28 June 2005). Retrieved 21 May 2013.
- ^ Tirone, Jonathan. „World's Biggest Science Experiment Seeks More Time and Money”. Bloomberg.com. Приступљено 1. 7. 2016.
- ^ ITER Organisation (2014). „ITER & Beyond”. ITER. Архивирано из оригинала 1. 6. 2010. г.
- ^ Banks, Michael (2024-07-03). „ITER fusion reactor hit by massive decade-long delay and €5bn price hike”. Physics World (на језику: енглески). Приступљено 6. 7. 2024.
- ^ „Broader Approach agreement”. Iter.org. Приступљено 23. 9. 2018.
- ^ а б в „Facts & Figures”. ITER (на језику: енглески). Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „Will ITER make more energy than it consumes?”. www.jt60sa.org. Архивирано из оригинала 02. 04. 2019. г. Приступљено 12. 9. 2018.
- ^ „Workshop” (PDF). www.iaea.org. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]