Пређи на садржај

Идиопатска локализована инволуциона липоатрофија

С Википедије, слободне енциклопедије
Идиопатска локализована инволуциона липоатрофија
Специјалностидерматологија

Идиопатска локализована инволуциона липоатрофија (ИЛИЛ) је фокални губитак поткожног ткива без клиничке или хистопатолошке упале са спонтаном регресијом.[1]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Не постоје студије које би описале праву идиопатску варијанту локализоване инволуционе липоатрофије у значајном броју случајева, и зато се сматра да спада у ретке болести. Петерс и Винкелман[2] су први пут пријавили локализовану инволуциону липотрофију (ЛИЛ) 1986. године Од тада је пријављено више од 30 случајева ЛИЛ широм света.[3]

Етиолопатогнеза

[уреди | уреди извор]

Идиопатска локализована инволуциона липоатрофија је редак карактеристичан облик локализоване липоатрофије који настаје спонтано и непознате је етиологије. Карактерише се специфичним фокалним губитком масног ткива без претходне инфламације.[4]

Претпоставља се да активирани макрофаги би требало да изазову имунолошке поремећаје лучењем различитих цитокина као што су фактор раста фибробласта-2, фактор раста који потиче од тромбоцита, интерлеукин-1, фактор некрозе тумора-α и трансформишући фактор раста-β, што доводи до инволуције поткожно масно ткиво.[5] Дал је 1996. године приметио посебан хистолошки образац адипоцита и класификовао варијанту као ИЛИЛ.[4] ИЛИЛ је ретко стање које карактерише асимптоматска липоатрофија на једном или неколико места, која се јавља без икаквог покретачког фактора и спонтано се повлачи у року од неколико месеци.[6] Међутим, код инфламаторне липоатрофије се виде вишеструке лезије липоатрофије са хистопатолошким налазима нормалних липоцита удружених са дифузним инфилтратом лимфоцита, хистиоцита и плазма ћелија у масним лобулима.

Хистолошки, ИЛИЛ лезије су обележене инволуцијом (симулацијом ембрионалног масног ткива) коју карактеришу мали адипоцити уграђени у хијалинско везивно ткиво са много капилара и инфламаторних ћелија у субкутису.[7] Имунореактанти у ИЛИЛ су позитивни само на макрофаге ЦД-68 и негативни на Т-ћелије и Б-ћелије.[8]

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]

Већина студија објављених у литератури описује инфламаторну локализовану инволуциону липоатрофију са историјом претходних ињекција, лекова или трауме.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Пре него што се пацијент појави на лекарском прегледу, вероватно због асимптоматске природе ентитета и неприметних места, најмање након 4 недеље. Промене могу бити билатералне и симетричне, и спонтано се повлаче код већине пацијената.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Анти-инфламаторни агенси као што су стероиди, инхибитори калцинеурина и антималарици могу се користити у почетној фази када се лезија шири.[1]

Код дуготрајних лезија које перзистирају, филери се могу користити за побољшање козметичког исхода. Сви наши пацијенти су добили плацебо и праћени су након 4 недеље.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Код већине (66%) пацијената, лезије су спонтано регресирале без икакве везе са узрастом, локацијом и величином лезије.[1]

  1. ^ а б в Sharma, Reena K.; Gupta, Mudita; Negi, Lalita (2019). „Idiopathic Localized Involutional Lipoatrophy: A Retrospective Study of 12 Cases”. Indian Dermatology Online Journal. 10 (2): 149—152. ISSN 2229-5178. PMC 6434764Слободан приступ. PMID 30984589. doi:10.4103/idoj.IDOJ_40_18. 
  2. ^ PETERS, MARGOT S.; WINKELMANN, R.K. (1986). „The histopathology of localized lipoatrophy”. British Journal of Dermatology. 114 (1): 27—36. ISSN 0007-0963. doi:10.1111/j.1365-2133.1986.tb02776.x. 
  3. ^ Hisamichi, Katsuya; Suga, Yasushi; Hashimoto, Yukiko; Matsuba, Shouichi; Mizoguchi, Masayuki; Ogawa, Hideoki (2002). „Two Japanese cases of localized involutional lipoatrophy”. International Journal of Dermatology. 41 (3): 176—177. ISSN 0011-9059. doi:10.1046/j.1365-4362.2002.01395.x. 
  4. ^ а б Abbas, Ossama; Salman, Salah; Kibbi, Abdul Ghani; Chedraoui, Adele; Ghosn, Samer (2008). „Localized involutional lipoatrophy with epidermal and dermal changes”. Journal of the American Academy of Dermatology. 58 (3): 490—493. ISSN 0190-9622. doi:10.1016/j.jaad.2007.06.030. 
  5. ^ Chang, Cheng-Huang; Fang, Kan-Tang; Hong, Song-Jen (2010). „Morphea-like localized involutional lipoatrophy—a case report associated with family history”. Dermatologica Sinica. 28 (3): 113—116. ISSN 1027-8117. doi:10.1016/s1027-8117(10)60024-9. 
  6. ^ Dahl, Patrick R; Zalla, Mark J; Winkelmann, R.K (1996). „Localized involutional lipoatrophy: A clinicopathologic study of 16 patients”. Journal of the American Academy of Dermatology. 35 (4): 523—528. ISSN 0190-9622. doi:10.1016/s0190-9622(96)90673-8. 
  7. ^ Joffe, Renata A (2009). „An Assist to the Next (10th) Edition of Lever's Histopathology of the Skin”. The American Journal of Dermatopathology. 31 (1): 26—30. ISSN 0193-1091. doi:10.1097/dad.0b013e31802f779a. 
  8. ^ Yamamoto, Toshiyuki; Yokozeki, Hiroo; Nishioka, Kiyoshi (2002). „Localized Involutional Lipoatrophy: Report of Six Cases”. The Journal of Dermatology. 29 (10): 638—643. ISSN 0385-2407. doi:10.1111/j.1346-8138.2002.tb00194.x. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).