Институт за политичке студије
Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
Институт за политичке студије | |
---|---|
Датум оснивања | 4. јануар 1968. |
Тип | државна |
Намена | научно-истраживачка институција |
Седиште | |
Број запослених | 76 |
Веб-сајт | ips |
Институт за политичке студије (ИПС) у Београду је научна установа из области друштвених наука, основана Одлуком Владе Републике Србије 1968. године,[1][2] која од 1978. године делује самостално.
Стални је члан Заједнице института у Србији. Бави се истраживањем и објављивањем научних радова везаних за политичке науке, посткомунистичку транзицију и балканске студије.[3]
У оквиру научно-истраживачких активности сарађује са универзитетима, бави се школовањем кадрова и пружа истраживачко-развојне услуге, као што су: консултантске услуге, истраживање јавног мњења, медија.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Институт за политичке студије у Београду је 4. јануара 1968. године основала је Висока школа политичких наука, као своју посебну научно-истраживачку јединицу. После процеса прерастања Високе школе политичких наука у Факултет политичких наука Универзитета у Београду (ФПН), Законом о Факултету, Институт је регистрован код Окружног привредног суда у Београду као Институт за политичке студије Факултета политичких наука[5]. После раздвајања (уговорног) од матичног факултета, Институт за политичке студије је од 1978. године стекао статус самосталне установе од националног значаја чији је оснивач Влада Републике Србије.[6]
Почетком деведесетих година 20. века ИПС је остварио следеће макропројекте:
- Конституисање Србије као модерне правне државе, у периоду од 1990—1995;
- Политички живот и политичке институције у Србији на прелазу из 20. у 21. век (период од 1995. до 2000);
- Социјална политика, породица и деца у Србији на прелазу из 20. и 21. век (реализован до краја 2000).
У оквиру ових истраживачких пројеката Института, као водеће установе за политичке студије у Србији, настао је велики број обимних монографија, као и велики број чланака и прилога.[7]
У раздобљу од 1990 — 2000. године већи део истраживачке делатности Института, остваривао се путем реализације два петогодишња пројекта: Конституисање Србије као модерне правне државе (1990 — 1995. заједно са Правним факултетом у Београду) и Политички живот и политичке институције у Србији на прелазу из 20. и 21. века, на којима је настало више десетина монографија и велики број истраживачких чланака у научним зборницима. Овде се као најзначајнији доприноси издвајају следеће научне студије :[8]
- Нове странке Србије - документи нових политичких странака и група у Србији, изд. 1990, проф. Вукашина Павловића, проф. Слободана Антонића, др Живојина Ђурића и др Србобрана Бранковића.
- Рађање јавног мњења и политичких странака у Србији, изд. 1992. проф. Мирослава Печујлића, проф. Владимира Милића и др Србобрана Бранковића.
- Либерализам, популизам и демократија, изд. 1992. проф. Милана Матића.
- Србија између ауторитаризма и демократије, изд. 1994., проф. Слободана Антонића, др Дарка Маринковића и др Милана Јовановића.
- Политички систем — теорије и принципи, изд. 1994. проф. Милана Матића и проф. Милана Подунавца.
- енгл. Serbia at War with Itself, изд. 1995. др Србобрана Бранковића.
- Социолошке теорије, изд. 1994, проф. Михаила Пешића.
- Локална самоуправа, изд. 1998. проф. Радивоја Маринковића.
- Српска политичка традиција, изд. 1998. проф. Милана Матића.
- Српске политичке странке и покрети у 19. и 20. веку, изд. 2000. др Драгана Суботића и др Живојина Ђурића.[а]
Уз ове постигнути су и други научни резултати на страним језицима.[4]
Данашња истраживања обухватају разматрања демократских и националних капацитета институција Србије, посебно у процесима међународних интеграција. Анализа се посебно усмерава на функционисање политичког система, односно на истраживање друштвених, политичких и међународних детерминанти, варијабли, фактора и капацитета установа, посебно политичких, за постизање стратешких циљева, нарочито оних усмерених на очување националних интереса и процес интеграције.[6][10]
Основни постављени циљеви данашњих анализа и проучавања се односе на процесе модернизације, усклађивања законодавства са европским, проблематику очувања и развоја националног и државног идентитета и анализе угрожавања националног интереса и националне безбедности. У новије време посебно место, поред традиционалних анализа у оквирима политичког система и друштвених односа, добија и проучавање дипломатије и спољне политике Србије.[11] У оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије,[б] међу више књига, урађена је и објављена 2013. године монографија Дипломатија аутора проф. др Игор Јанева. и Миодрага Д. Перића.
Часописи
[уреди | уреди извор]ИПС издаје следеће часописе:
- Политичка ревија, првобитно „Политичке свеске“. Почеле су да излазе још 1968. године. Средином 1990-их поново су покренуте у форми годишњака. Часопис добија данашњи назив 2002. године. Објављује резултате истраживања јавног мњења, радове из новије политичке историје, комуникологије и других области модерних политичких наука. Излази четири пута годишње. ISSN 0554-5226 = Политичка ревија; COBISS.SR-ID 105060364.[12]
- Српска политичка мисао (енгл. Serbian Political Thought). Излази од 1994. године, четири пута годишње. ISSN 1450-5460 = Српска политичка мисао; COBISS.SR-ID 102782215.[13]
- Национални интерес. Часопис је покренут 2005. године, поводом 200. годишњице савремене српске државности. Излази три пута годишње. ISSN 1820-4996 = Национални интерес; COBISS.SR-ID 125448460.[14]
- Политика националне безбедности (енгл. The Policy of Nacional Security). Излази од 2013. године, два пута годишње. ISSN 2334-959X = Политика националне безбедности; COBISS.SR-ID 203583500.[15]
- Администрација и јавне политике (енгл. Administration and Public Policy). Излази од 2015. године, два пута годишње. ISSN 2406-2529 = Администрација и јавне политике; COBISS.SR-ID 214588684.[16]
- Социјална политика (енгл. Social Policy). Излази од 1951. године, 3 пута годишње. ISSN 0038-0091 = Социјална политика; COBISS.SR-ID 118295.[17]
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Одлука о изменама и допунама одлуке о оснивању института за политичке студије”. Параграф. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г.
- ^ „Institute for Political Studies” [Институт за политичке студије]. IPSA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2023. г.
- ^ „Историјат”. ИПС. Архивирано из оригинала 30. 1. 2023. г.
- ^ а б „Међународна сарадња”. ИПС. Архивирано из оригинала 30. 1. 2023. г.
- ^ „Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka (Beograd)”. WorldCat. Архивирано из оригинала 13. 12. 2022. г. Приступљено 12. 12. 2022.
- ^ а б „О институту”. ИПС. Архивирано из оригинала 2. 4. 2023. г.
- ^ „Све публикације”. ИПС. Архивирано из оригинала 30. 1. 2023. г.
- ^ „Књиге”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Ђурић: Поништење конкурса исправна одлука”. Блиц. 7. 5. 2016. Архивирано из оригинала 19. 4. 2023. г.
- ^ „ФДБ и Институт за политичке студије: Споразум о сарадњи”. Факултет за дипломатију и безбездност. 3. 2. 2023. Архивирано из оригинала 14. 4. 2023. г.
- ^ „Мисија и визија”. ИПС. Архивирано из оригинала 12. 12. 2022. г.
- ^ „Политичка ревија”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Српска политичка мисао”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Национални интерес”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Политика националне безбедности”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Администрација и јавне политике”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
- ^ „Социјална политика”. ИПС. Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Институт за политичке студије
- Институт за политичке студије на сајту Facebook
- Институт за политичке студије на Српском цитатном индексу