Инуити
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 148.863[1][2][3][4] | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Аљаска | 16.581(2010)[3] |
 Северна Канада | 50.480 (2006)[2] |
 Гренланд | 51.365 (2010)[1] |
 Данска | 15.815 (2015) |
 Русија | 1.750 (2010) |
| Језици | |
| инуитски језици | |
| Религија | |
| хришћанство и шаманизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Алеути и Јупици[5] | |
Инуити (у преводу „истински људи”, Инуит (множина) и Инук (једнина)),[6] је зависно од дефиниције, назив за источна племена ескимског народа, посебан ескимски народ или грану ескимске породице народа, у коју спадају народи који деле заједничку културу и говоре језицима инуитске гране ескимских језика, а који живе у суровим климатским условима на обали Артика: Сибира (Чукотка), Аљаске, Северозападних територија, Нунавута, Квебека (Нунавик), Лабрадора (Нунатсиавут) и Гренланда.[7] Ове територије Инуити су населили пре око 4.000 година, ширећи се од Аљаске где су настали ка истоку, насељавајући велики део Арктика.[8] Инуитски језици су део ескимско-алеутске породице.[9] Инуитски знаковни језик је критично угрожени језички изолат који се користи у Нунавуту.[10]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]
Инуити живе широм већег дела Северне Канаде на територији Нунавут, Нунавик у северној трећини Квебека, Нунатсиавут и Нунатукавут у Лабрадору и у разним деловима северозападних територија, посебно око Арктичког океана, у региону предвиђеним Инувиалуитским споразумом.[note 1] Изузев Нунатукавута, ове области су у инуитским језицима познате као Инуитски Нунангат.[11][2] У Канади, чланци 25 и 35 Уставног закона из 1982. године класифицирају Инуите као посебну групу абориџинских Канађана који нису обухваћени ни Првим народима, нити Метисима.[12]
Гренландски Инуити потомци су досељених носилаца Тулске културе из Канаде до 1100. године.[13] Инуити Гренланда су дански држављани, иако нису држављани Европске уније. У Сједињеним Америчким Државама, у држави Аљасци, Инупијати традиционално насељавају Северозападни Арктички округ, на северним падинама Аљаске и острво Мали Диомед.
У Канади и Сједињеним Државама, термин „Еским” се некада користио за описивање Инуита, сибирских и аљаских Јупика, Инупијата, али и језички несродних Чукча. „Инуит” није прихваћен као термин за Јупике и Чукче; „Еским”[14] је једини појам који обухвата све Јупике, Инупијате и Инуите. Од краја 20. века, међу староседиоцима Канаде и Гренландским Инуитима широко је распрострањено веровање да је „Еским” увредљив израз, а чешће се идентификују аутонимом „Инуити”.[15][16][17]
Подгрупе
[уреди | уреди извор]На конференцији Инуита су дефинисани називи за поједине скупине Ескима: у Канади Инуити (источна Канада) и Инувијалуити (западна Канада), на Гренланду Калалити, на Аљасци Инупијати (северна и северозападна Аљаска) и Јупици (централна Аљаска и источни део полуострва Аљаска са околним острвима) и у Русији Јупици или Јуити. Јупици нису Инуити, па се као назив који обухвата обе групе користи Ескими.
Живот
[уреди | уреди извор]Инуити живе на традиционалан начин. Они лове због хране и крзна, које продају, али је то веома тешко, јер је проблем доћи до савременог и традиционалног света, нарочито младим људима. Они традиционално граде привремена ловачка склоништа од блокова леда, названа игло.[18]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Регија предвиђена Инувиалуитским споразумом (енгл. Inuvialuit Settlement Region - ISR) обухвата и Јуконску северну падину на територији Јукона, која је релативно мала у поређењу са ISR-ом у Северозападним територијама и нема трајно насељених места унутар ње - али део је традиционалног и садашњег инувиалуитског простора за лов, постављање замки, риболов, итд.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „The World Factbook (Greenland)”. Central Intelligence Agency. 2013. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ а б в „2006 Aboriginal Population Profile (Canada)”. Statistics Canada. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ а б „Table 1: American Indian and Alaska Native Alone and Alone or in Combination Population by Tribe for the United States: 2000” (xls). United States Census Bureau. 2000. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ „Statistikbanken”. Statistics Denmark. 2018. Приступљено 22. 7. 2018.
- ^ "Eskimo-Aleut." Ethnologue. Retrieved 17 Oct 2013.
- ^ „Correct use of Inuit and Inuk”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 26. 06. 2020.
- ^ Kaplan, Lawrence (1. 7. 2011). „Comparative Yupik and Inuit”. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала 16. 5. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015.
- ^ Dean, William G.; Matthews, Geoffrey J. (1998). Concise Historical Atlas of Canada. University of Toronto Press. стр. 2. ISBN 978-0-8020-4203-3.
- ^ „The Hunters of the Arctic”. bambusspiele.de. Приступљено 7. 1. 2008.
- ^ Schuit, Joke; Baker, Anne; Pfau, Roland. „Inuit Sign Language: a contribution to sign language typology”. Universiteit van Amsterdam. Архивирано из оригинала 19. 9. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ „Maps of Inuit Nunaat (Inuit Regions of Canada)”. Itk.ca. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 25. 2. 2011.
- ^ „Canadian Charter of Rights and Freedoms”. Department of Justice Canada. Архивирано из оригинала 5. 1. 2011. г.
- ^ Park, Robert W. (1993). „The Dorset-Thule Succession in Arctic North America: Assessing Claims for Culture Contact”. American Antiquity. 58 (2): 203—234. ISSN 0002-7316. doi:10.2307/281966.
- ^ Kaplan, Lawrence (1. 7. 2011). „Inuit or Eskimo: Which names to use?”. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала 12. 1. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2015.
- ^ The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition Архивирано 2001-04-12 на сајту Wayback Machine
- ^ Setting the Record Straight About Native Languages: What Does "Eskimo" Mean In Cree?
- ^ Eskimo Архивирано 2001-04-12 на сајту Wayback Machine, American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition, 2000
- ^ Хиљаду нових питања и одговора 2, Београд: Stooper book, 2004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Alia, Valerie (2009). Names and Nunavut: Culture and Identity in Arctic Canada. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-165-3.
- Billson, Janet Mancini; Kyra Mancini (2007). Inuit women: their powerful spirit in a century of change. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-3596-1.
- Briggs, Jean L. (1971). Never in Anger: Portrait of an Eskimo Family. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-60828-3.
- Forman, Werner; Burch, Ernest S. (1988). The Eskimos. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2126-0.
- CBC. History of the Thule Migration, The Nature of Things, Canadian Broadcasting Corporation. Informational webpage related to the TV documentary, Inuit Odyssey, shown below in the External links section.
- Crandall, Richard C. (2000). Inuit Art: A History. McFarland. ISBN 978-0-7864-0711-8.
- De Poncins, Gontran. Kabloona. St. Paul, MN: Graywolf Press, 1996 (originally 1941). ISBN 1-55597-249-7
- Eber, Dorothy (1997). Images of Justice: A Legal History of the Northwest Territories and Yellowknife. McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-1675-5.
- Eber, Dorothy (2008). Encounters on the Passage: Inuit meet the explorers. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-8798-1.
- Hauser, Michael; Erik Holtved; Bent Jensen (2010). Traditional Inuit songs from the Thule area, Volume 2. Museum Tusculanum Press. ISBN 978-87-635-2589-3.
- Hessell, Ingo (2006). Arctic Spirit: The Albrecht Collection of Inuit Art at the Heard Museum. Vancouver: Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-189-5.
- Hund, Andrew (2012). Inuit. SAGE Publications, Inc. ISBN 978-1412992619.
- Kulchyski, Peter Keith; Frank J. Tester (2007). Kiumajut (talking back): game management and Inuit rights, 1900–70. UBC Press. ISBN 978-0-7748-1241-2.
- King, J. C. H; Birgit Pauksztat; Robert Storrie (2005). Arctic clothing of North America—Alaska, Canada, Greenland. McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3008-9.
- McGrath, Melanie (2007). The long exile: a tale of Inuit betrayal and survival in the high Arctic. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-1-4000-4047-6.
- Paver, Michelle (2008). Chronicles of Ancient Darkness Omnibus Edition (Volume 1, 2, and 3). London: Orion. ISBN 978-1-84255-705-1.
- Ruesch, Hans (1986). Top of the World. New York: Pocket. ISBN 978-950-637-164-7. (Hebrew version)
- Sowa, F. 2014. Inuit. in: Hund, A. Antarctica and the Arctic Circle: A Geographic Encyclopedia of the Earth's Polar Regions. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, pp. 390–395.
- Stern, Pamela R.; Lisa Stevenson (2006). Critical Inuit studies: an anthology of contemporary Arctic ethnography. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-4303-3.
- Steckley, John (2008). White Lies about the Inuit. Broadview Press. ISBN 978-1-55111-875-8.
- Stern, Pamela R (2004). Historical dictionary of the Inuit. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5058-3.
- Walk, Ansgar. (1999). Kenojuak: the life story of an Inuit artist. Manotick, Ontario: Penumbra Press. ISBN 978-0-921254-95-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- National Inuit Organization in Canada
- Inuit на сајту Curlie (језик: енглески)
- Inuktitut Living Dictionary Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2012)
- Inuit Odyssey, produced by The Nature of Things and first broadcast 29 June 2009 on the Canadian Broadcasting Corporation network. This is a documentary on the Thule people, the ancestors of the Inuit, and their eastward migration across the Arctic to Greenland. The webpage contains a link to view the documentary online here (length: 44:03; may not be viewable online outside of Canada). Note: Nature of Things episodes are also viewable on iTunes.
