Пређи на садржај

Казахстанска степа

Координате: 52° 53′ 46″ С; 71° 39′ 00″ И / 52.896° С; 71.650° И / 52.896; 71.650
С Википедије, слободне енциклопедије
Казахстанска степа
Ecoregion territory (in purple)
Територија екорегиона (љубичасто); WWF ID# PA0810
Екологија
ЦарствоПалеарктичка зона
БиомТравнате површине
Географија
Подручје804.450 km2 (310.600 sq mi)
ЗемљеКазахстан и Русија
Координате52° 53′ 46″ С; 71° 39′ 00″ И / 52.896° С; 71.650° И / 52.896; 71.650

Казахстанска степа (каз. Қазақ даласы, такође Uly dala, Ұлы дала "Great Steppe"), такође названа Велика Дала, је огроман регион отворених травњака у северном Казахстану и суседним деловима Русије. Лежи источно од понтске степе и западно од степе долине Емин, са којом чини део евроазијске степе. Казахстанска степа је екорегија умерених пашњака, савана и биома шибља у Палеарктичком царству. Пре средине деветнаестог века звала се Киргишка степа, 'Киргизи' је стара руска реч за Казахстанце.

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Казахтанска степа се простире на више од 2.200 км од подручја источно од Каспијске депресије и северно од Аралског мора, све до планине Алтај. То је највећа сува степска област на земљи, која покрива око 804.450 квадратних километара.[1] Казахстанска степа лежи на јужном крају Уралских планина, традиционалне линије раздвајања између Европе и Азије. Велики део степе се сматра полупустињом, која прелази у пустињу како се иде јужније.[2] Туранска низија лежи у југозападном делу степе, али се надморска висина повећава како се путује на исток или ка северним деловима степе, са неколико изузетака.

Понтска степа лежи на западу и северозападу. На северу и североистоку од казахстанске степе лежи Казахстанска шумска степа, екорегија борових шумарака испресецана травнатим површинама који чине прелаз између казахстанске степе и шума Сибира. На југу се налази казахстанска полупустиња и казахстански планински екорегиони. Масив Кокшетај у северном централном Казахстану представља енклаву казахстанске планине, која се разликује од казахстанске степе која га окружује на нижим надморским висинама

Регион има полусушну, континенталну климу. Већина подручја спада у хладну семи-аридну (БСк) класификацију према Кепеновом систему класификације климе, иако је влажнији север класификован као влажни континентални (Дфа/Дфб). Степа прима између 200 and 400 mm (8 and 16 in) падавина у просеку годишње, са више падавина у северним областима. Просечне максималне температуре крећу се од 20 to 26 °C (68,0 to 78,8 °F) у јулу и од −12 to −18 °C (10,4 to −0,4 °F) у јануару. Веома јаки ветрови повремено дувају кроз равницу.

Клима Астана
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 4
(39)
5
(41)
22
(72)
30
(86)
36
(97)
40
(104)
42
(108)
39
(102)
36
(97)
27
(81)
19
(66)
5
(41)
42
(108)
Максимум, °C (°F) −12
(10)
−11
(12)
−4
(25)
9
(48)
19
(66)
25
(77)
27
(81)
24
(75)
18
(64)
8
(46)
−2
(28)
−9
(16)
7
(45)
Просек, °C (°F) −15
(5)
−15
(5)
−9
(16)
5
(41)
13
(55)
19
(66)
21
(70)
18
(64)
12
(54)
4
(39)
−6
(21)
−12
(10)
3
(37)
Минимум, °C (°F) −21
(−6)
−21
(−6)
−15
(5)
−2
(28)
5
(41)
11
(52)
13
(55)
11
(52)
5
(41)
−1
(30)
−11
(12)
−18
(0)
−3
(27)
Апсолутни минимум, °C (°F) −52
(−62)
−49
(−56)
−38
(−36)
−28
(−18)
−11
(12)
−2
(28)
2
(36)
−2
(28)
−8
(18)
−26
(−15)
−39
(−38)
−44
(−47)
−52
(−62)
Количина падавина, mm (in) 22
(0,87)
14
(0,55)
19
(0,75)
21
(0,83)
31
(1,22)
40
(1,57)
50
(1,97)
37
(1,46)
26
(1,02)
27
(1,06)
20
(0,79)
22
(0,87)
327
(12,87)
[тражи се извор]

Због мале количине падавина, степа има мало дрвећа, а садржи углавном травнате површине и велике делове пешчаних површина. Типична вегетација укључује перјаницу (Стипа), пелин (Артемисиа (род) и власуље (Фестуца).[3]

Животиње које се могу наћи у степама Казахстана укључују антилопу Сајга[4], сибирске срне[5][6], вукове, лисице, јазавце[7], монголске гербиле[8] и степске корњаче[9][10].

Становништво

[уреди | уреди извор]
Казахстански номади

Западни део казахстанске степе је веома ретко насељен, између два и три становника по квадратном километру. Како се креће на исток преко равница, густина насељености се повећава на између четири и седам људи по квадратном километру. Казахстанци чине већину људи који живе у овој области. Русија изнајмљује око 7.360 квадратних километара у јужном делу степе за најстарије свемирско лансирно постројење на свету, космодром Бајконур[11] .

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kazakh steppe” (на језику: енглески). GlobalSpecies.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  2. ^ „Kazakh steppe, Asia - Kazakhstan and Russia” (на језику: енглески). World Wildlife Federation. Приступљено 18. 10. 2018. 
  3. ^ „About the Kazakh Steppe” (на језику: енглески). kazakhsteppe.com. Архивирано из оригинала 16. 02. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  4. ^ „Сајга антилопа”. Приступљено 28. 10. 2017. 
  5. ^ Bogoljoebov, A.S. (2001). Sibirskaja kosoelja - Capreolus pygargus Geraadpleegd op 21 december 2015.
  6. ^ Savtsjenko, A.P. & Savtsjenko, I.A. (2012). Kosoelja sibirskaja. Geraadpleegd op 21 december 2015
  7. ^ Do Linh San, E.; Begg, C.; Begg, K.; Abramov, A.V. (2016). Mellivora capensis. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41629A45210107. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41629A45210107.enСлободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  8. ^ Mongolian gerbil
  9. ^ „Testudo horsfieldii”. The Reptile Database. Приступљено 2022-03-25. 
  10. ^ Lee, Davis S. (2010). „Testudostan: Our Post-Cold War Global Exploitation of a Noble Tortoise” (PDF). Bull. Chicago Herp. Soc. 45 (1): 1-9. Приступљено 16. 4. 2023. 
  11. ^ „Baikonur Cosmodrome 45.9 N 63.3 E”. FAS.org. Federation of American Scientists (FAS). Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]