Калај(II)-сулфид
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Калај(II) сулфид
| |
Други називи
калај-моносулфид; станосулфид
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.013.863 |
MeSH | Tin+sulfide |
Својства | |
SnS | |
Моларна маса | 150,76g mol-1 |
Агрегатно стање | тамнобраон кристали |
Густина | 5,22 g cm-3 |
Тачка топљења | 882 ˚C |
Тачка кључања | око 1230 ˚C |
Нерастворан у води | |
Опасности | |
Главне опасности | Иритант |
R-ознаке | R36/37/38 |
S-ознаке | S26, S37/39 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Калај(II) сулфид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле SnS.
Добијање
[уреди | уреди извор]Може се добити сагоревањем листића калаја у пари сумпора[2]:
Такође, добија се и када се водоник-сулфид проводи кроз раствор стано-соли[2]:
Својства
[уреди | уреди извор]У води није растворљив, као ни у амонијаку, амонијум-карбонату и амонијум-сулфиду, али јесте у јако киселим растворима, мада се поново таложи при разблаживању. Са полисулфидима алкалних метала, као и са амонијум-полисулфидом гради тиостанате:
Уколико се добијеном раствору дода киселина, наградиће се жути стани-сулфид.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Record of Tin(II) sulfide in the GESTIS Substance Database from the IFA, accessed on 4/9/2007
- ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.