Каменичка река
| Каменичка река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Дужина | 15,25 km |
| Басен | 65,49 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| Извор | Стара планина подно Миџора |
| В. извора | око 800 m |
| Ушће | река Темска између Изатовца и Браћеваца |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Област | Источна Србија |
| Насеља | Изатовци, Браћевци |
Каменичка река је једна од притока Височице или почетног тока реке Темштице, у општини Димитровград у Пиротском управном округу. Овај назив Каменичка река носи низводно од саставка Воденичке реке и Градешчице које се спајају код села Сенокос. Воденичка река је дужа и по површини слива већа река.[1] У ширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.
Географске одлике
[уреди | уреди извор]Дужина Каменичке реке са Воденичком реком је 15,25 km, а површина слива износи 65,49 km².[1] Низводно од Сенокоса Каменичка река нема сталних притока, а од Каменице формирана је алувијална раван. Улива се у Височицу између Изатовца и Браћеваца, на надморској висини од 753 метара.[1]
Саставнице Каменичке реке
[уреди | уреди извор]- Воденична река
Воденичка река постаје од Јеловог Дола који извире испод Црног врха (1.831 m н.в) на надморској висини од 1.654 m и Студене баре која извире испод Преграде (1.680 m н.в) на надморској висини од 1.598 m.
Ту се у старим рифеј-камбријумским шкриљцима јавља велики број извора. Падови речних токова су велики, долинске стране стрме и покривене шумском вегетацијом. Развођа се одликују травнатим покривачем. Са десне стране Воденичка река прима своју највећу десну притоку Врлу бару која је своју дубоку и стрму долину изградила изградила у тријаским кластичним стенама. Низводно од ушћа Врле баре Воденичка река пресеца кречњаке и доломите средњег тријаса. Долинске стране су веома стрме, али је само дно долине доста широко..[1]
- Градешчица
Код села Сенокос Воденичка река се спаја са Градешчицом која одводњава погранични појас ка Бугарској. Више извора испод Сребрне главе (1.932 m н.в) формира Сребрну бару, док извори испод горе поменутог Црног врха формирају Црновршку бару. Њиховим спајањем настаје Градешчица. У горњем току Градешчица се одликује великим падом речног корита и густом речном мрежом. Највећа притока Градешнице је Карибањски поток који се улива у Градешчицу са леве стране.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад