Корисник:ЂорђеС/песак
Лечење вером представља верске обичаје кроз разне религије које помажу болесним људима.
Лечење вером
[уреди | уреди извор]Религија је карактерисана поставком посебних уверења о Богу или некој вишој сили, која је заједничка групи појединих особа, која се практикује ритуалима и облицима управљања који дефинишу како се испољавају ова уверења. Здрави стилови живљења и унапређење здравља представљају важан облик неспецифичне превенције душевних поремећаја. Међутим, вера може одиграти важну улогу и у специфичној превенцији алкохолизма, болести овисности, суицидалног понашања, анксиозних и депресивних поремећаја отклањањем негативних емоција и менталних навика које су повезане с настанком ових поремећаја.Према неким проценама 50 до 75 посто људи данас је болесно због утицаја лоших духовних стања на њихово емоционално и телесно устројство.[1]
Обичаји за лечење људи кроз религије
[уреди | уреди извор]- молитве
- света вода
- приношење дарова за оздрављење
- одлазак у цркве или манастире
Одлазак у цркве или манастире
[уреди | уреди извор]Када се болест манифестује и када човек постане свестан њеног присуства, а лечење безуспешно, болесник, као и његова ужа породица одлазе у разне манастире за које по сопственом сазнању верују да су најефикаснији и траже помоћ.[2]
Медитирање и редовне молитве било у религијској или духовној традицији су у високој корелацији са позитивним здравственим изгледима укључујући, смањење крвног притиска, умањење хроничног бола, чак умањење нивоа холестерола. Међу пацијентима са канцером, религијска уверења су удружена са смањењем бола и анксиозности. Преживјели од канцера укључени у духовну праксу показују више позитивних здравих навика и обезбјеђују више друштвене и емоционалне подршке другим преживјелима.[1]
Велика већина манастира смештена је уз некакав извор, тако да се исцелитељска моћ придаје и самој водици. Верује се да када вода извире непосредно уз манастир да она има лековиту моћ и натприродна својства. Болесници се том водом умивају, купају, рукама захватају и пребацују преко себе, на који начин симболичким путем пребацују односно водом терају болест што даље од себе. Болесници се поред ових извора веома често бришу а пешкир или марамицу оставе поред извора у циљу симболичког остављања болести да је вода однесе.[2]
Приношење дарова за оздрављење
[уреди | уреди извор]У разним религијама када је особа болесна како би брже оздравила доносе јој се реилигијски дарови (нпр. Библија или крст у Хришћанству и Куран у Исламу) који се верује да доприносе бржем побољшању здравља.[2]
Примери
[уреди | уреди извор]Сматра се да када код појединих болесних људи медицина заказе, на сцену ступа Бозја воља која мозе да их спаси. У таквим ситуацијама сваки болесник се приклања одредјеном свецу ком се моли и одлази у манастир по његову помоц. На зидовима неких манастира могу се наци, цак и бројни записи о исцељењима и оздрављењима о којима сведоце исцељени како би упутили друге којима је помоц потребна. Свеци са највецим моцима и највише успеха су: Света Петка, Свети Василије Остроски, Свети Роман, па су манастир Свети Роман Дјунис, манастир Острог и Црква Рузица места која болесници највисе посецују.
Света Петка вази за заститиницу деце, мајки и породица.[3]
Вода по коју верници долазе у цркву Свете Рузице леци неплодност, карцином као и бојна дусевна стања. Верници сведоце да им се након тога она указивала у сну где их је мирно гледала или им несто рекла или их повела негде.[4]
Свети Василије Остроски је најпознатији српски светац који поседује исцелитељске моци, његов манастир је треце најпосеценије светилисте у хрисцанском свету, верује се да помазе у лецењу канцера и разних малигних болести.[5]
Основа манастира светог Романа Дјуниса је у облику листа детелине. У овом манастиру су се десила невероватна оздрављења немоцних, нароцито умоболних људи и психијатријских болесника по цему је манастир цувен.[6]
Сматра се да икона Пресвете Богородице Тројеруцице има исцелитељске моци, наиме према предању икона је исцелила руку Светог Јована Дамаскина.[7]
Икона Мајке Бозије Брзопомоцнице која се налази у манастиру Јовање сматра се као икона која има исцелитељска дејства, наиме забелезена су сведоцења многобројних верника о цудотворним исцељењима након цитања молитви пред том иконом.[8]
У Србији је најпознатији контроверзни случај лечења болести зависности у манастиру Црна Река код Новог Пазара. Манастир Црна Река је носио звање духовно-рехабилитационог центра и у њему су се користиле јавности врло контроверзне методе лечења. Манастир је био под управом СПЦ (српске православне цркве), конкретније под управом Епархије рашко-призренске. Центром Црна Река је руководио свештеник Бранислав Перановић, који је методама физичког кажњавања пацијената покушавао да их излечи. У периоду од преко 6 година током којих је Перановић био руководилац Црне Реке, преко хиљаду људи је прошло кроз терапију, са успехом лечења од преко 90%. Према изјавама излечених пацијената и њихових породица лечење се наплаћивало на месечном нивоу, а цена се кретала и до неколико стотина евра. Године 2009. се појавио снимак лечења пацијента пребијањем лопатом у Црној Реци. Бранислав Перановић је 2013. године ухапшен и осудјен на 20 година затвора због убиства једног од пацијената који је преминуо услед последица пребијања. Манастир Црна Река је и даље активан као манастир који пружа "лечење молитвом", мада је данас лечење потпуно бесплатно, лече се знатно мање групе пацијената и не користе се више методе Бранислава Перановића. У "лечење молитвом" манастира Црна Река данас спада потпуна изолација пацијената од претходног живота, радом у шуми, манастирској пекари или дубокорезачкој радионици. У манастиру се труде са пацијентима скроз склоне мисли и дух са порока због којих су и завршили у манастиру.[9]
Литература
[уреди | уреди извор]Лијечење овисности базирано на духовности и вјери Мевлудин ХАСАНОВИЋ, Осман СИНАНОВИЋ
- ^ а б ХАСАНОВИЋ, Мевлудин; СИНАНОВИЋ, Осман. Лијечење овисности базирано на духовности и вјери. стр. 1.
- ^ а б в „Болест и здравље са хришћанског становишта”.
- ^ „Света Петка”.
- ^ „ЦРКВА РУЖИЦА”.
- ^ „ЧУДА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА”.
- ^ „МАНАСТИР СВЕТОГ РОМАНА ЂУНИШКОГ”.
- ^ „Чудотоворна икона Пресвете Богородице Тројеручице”.
- ^ „Манастир Јовање”.
- ^ „Свештеник из Црне Реке убио штићеника новог центра за лечење зависности”.
Јадарска Лешница - Злочин под окриљем цркве
Олсан, Леа Т., „Цхармс анд Праyерс ин Медиевал Медицал Тхеорy анд Працтице“, у: Социал Хисторy оф Медицине