Корисник:Чиодица Перковић/песак14
Вера Куртић (Ниш, 1971, Социјалистичка федеративна република Југославија), социолошкиња, и мировна активисткиња са фокусом на женска, ромска и ЛГБТ права. Осим тога, залаже се и за права животиња као принципијелним исходиштем женске мировне поилтике[1].
Једна је оснивачица и координаторка организације „Женски простор“ у Нишу, Ромско женске мреже Србије, као и неформалне интернационалне Ромско ЛГБТ Мреже[2].
У свом теоријском и активистичком раду бави се питањима рода, пола, расе, класе и сексуалности, односно начинима на којима патријархална културна матрица унутар економског поретка производи вишеструке хијерархијске структуре и тиме и вишеструке дискриминације[3].
Чланица је и покрета „Не давимо Београд“ у општинском одбору у Земуну.
Консултанткиња је у цивилном друштву, а бави се и веб-дизајном[3].
Биографија[уреди | уреди извор]
Вера Куртић је рођена 1971. године у Нишу, где је завршила основну школу и средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“.
Након средње школе завршава и студије социологије на Филозофском факултету у Нишу, као и Факултет за медије и комуникације на београдском Универзитету Сингидунум.[1]
Активистички ангажман[уреди | уреди извор]
Током 1997. године Вера Куртић започиње неформално самоорганизовање жена, да би већ наредне године „Женски простор“ постао и формално регистрована женска организација цивилног друштва у Нишу[4].
Укорењене у антифашистичкој традицији, мировним и левим политикама, Женски простор је окренут маргинализованим и дискриминисаним групама, те окупља ромске студенткиње, жене из ромских махала, избеглице и расељена лица током ратова у бившој Југославији, као и особе друге сексуалне орјентације од хетеро-сексуалне[4].
Из нишког Женског простора, Вера Куртић и друге чланице стварају и Ромско женску мрежу са 26 организација у Србији, и у складу са политичким уверењима, прикључују се и мировној Мрежи Жена у црном Србије, као и Антифашитичком колективу у Нишу.
Такође, Вера Куртић је и једна од иницијаторки кампање Месец дана женског ромског активизма, који се одвија од 8. марта Дана жена до 8. априла светског Дана Рома[5].
Вера Куртић је дала, скупа са другим мировним активисткињама са територије некадашње СФРЈ, значајан допринос у организовању и реализацији првог Женског суда на тлу Европе, као сведокиња и као теоретичарка[6].
Публикације[уреди | уреди извор]
1. Жене на селу и месне заједнице (Рурал Wомен анд Цоммунитy Центрес),
3. Џувљарке - Рома Лесбиан ЕxистенцеДзувљарке
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Вера Куртиц Линкедин”.
- ^ „Вера Куртиц”. www.ромарцхиве.еу. Приступљено 2023-03-29.
- ^ а б „Биографије кандидата и кандидаткиња на изборним листама Не давимо Београд”. Покрет Не давимо Београд (на језику: енглески). 2022-02-07. Приступљено 2023-03-29.
- ^ а б „Женски простор - О нама”. www.зенскипростор.орг. Приступљено 2023-03-29.
- ^ „Вера Куртиц « ЕуроЦентралАсиан Лесбиан* Цоммунитy”. еуропеанлесбианцонференце.орг. Приступљено 2023-03-29.
- ^ „женски суд”. www.зенскисуд.орг. Приступљено 2023-03-29.