Корисник:Чиодица Перковић/песак14

Вера Куртић (Ниш, 1971, Социјалистичка федеративна република Југославија), социолошкиња, и мировна активисткиња са фокусом на женска, ромска и ЛГБТ права. Осим тога, залаже се и за права животиња као принципијелним исходиштем женске мировне поилтике^[1].

Једна је оснивачица и координаторка организације „Женски простор“ у Нишу, Ромско женске мреже Србије, као и неформалне интернационалне Ромско ЛГБТ Мреже^[2].

У свом теоријском и активистичком раду бави се питањима рода, пола, расе, класе и сексуалности, односно начинима на којима патријархална културна матрица унутар економског поретка производи вишеструке хијерархијске структуре и тиме и вишеструке дискриминације^[3].

Чланица је и покрета „Не давимо Београд“ у општинском одбору у Земуну.

Консултанткиња је у цивилном друштву, а бави се и веб-дизајном^[3].

Биографија[уреди | уреди извор]

Вера Куртић је рођена 1971. године у Нишу, где је завршила основну школу и средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“.

Након средње школе завршава и студије социологије на Филозофском факултету у Нишу, као и Факултет за медије и комуникације на београдском Универзитету Сингидунум.^[1]

Активистички ангажман[уреди | уреди извор]

Током 1997. године Вера Куртић започиње неформално самоорганизовање жена, да би већ наредне године „Женски простор“ постао и формално регистрована женска организација цивилног друштва у Нишу^[4].

Укорењене у антифашистичкој традицији, мировним и левим политикама, Женски простор је окренут маргинализованим и дискриминисаним групама, те окупља ромске студенткиње, жене из ромских махала, избеглице и расељена лица током ратова у бившој Југославији, као и особе друге сексуалне орјентације од хетеро-сексуалне^[4].

Из нишког Женског простора, Вера Куртић и друге чланице стварају и Ромско женску мрежу са 26 организација у Србији, и у складу са политичким уверењима, прикључују се и мировној Мрежи Жена у црном Србије, као и Антифашитичком колективу у Нишу.

Такође, Вера Куртић је и једна од иницијаторки кампање Месец дана женског ромског активизма, који се одвија од 8. марта Дана жена до 8. априла светског Дана Рома^[5].

Вера Куртић је дала, скупа са другим мировним активисткињама са територије некадашње СФРЈ, значајан допринос у организовању и реализацији првог Женског суда на тлу Европе, као сведокиња и као теоретичарка^[6].