Корисник:Аппле боy123/песак

Витез

Витез је у прошлости (пре свега у средњем веку) био ратник који је следио племића, или је био племић који је следио краља.

Крсташки витез

Данас се, у неким земљама, титулу витеза додељује монарх. У неким земљама као нпр. Велика Британија витезови се ословљавају са сер.

Корени

Појам витез се први пут јавља у старом Риму (лат. еqуитес). Витез је најчешће описиван као слуга Круне и Бога, мада је такође веома често и богати млади племић.

Фигура витеза из Персије је довела до теорије по којој су средњовековни витезови апсорбовали многе традиције које су до њих дошле из Персијско-византијских ратова.

У средњем веку, термин витез се односио на опремљеног наоружаног војника. Изворно, витезови су били ратници на коњима, али се титула касније почиње везивати за племство и социјални статус, понајвише због цене опреме за коњаника.

На почетку коњаници нису били толико важни у рату, јер су пешаци били најважнији у свим северноевропским армијама. Током времена коњица је добијала све већи значај у војној тактици европских армија. Један од разлога је био тај што су пешаци у борби у знатно неповољнијем положају у односу на коњицу.

Витешка каријера

Ако отмена породица жели да њихов син догура до витеза отпремиће га неких седам година у домаћинство каквог племића, обично ујаку или ленскоме господару. Овде ће дечак постати паж и учиће се добрим манирима и јахању. Са неких четрнаест година ступиће као штитоноша у службу витеза.

Тада ће учити како да барата оружијем и да бди над господаревим оклопом и коњима. Каткад че пратити свог витеза у бој, помагаће му да обуче оклоп и притрчаће му ако буде рањен или остане без коња. Добар штитоноша зна да одапне стрелу и да на гозби реже месо. Ако помаже завидно умеће кад наврши 21. годину, промовисаће га у витеза.

Оклоп

Гвожђе

До 15. века се за израду користило искључиво гвожђе. У то време оклопи су тежили од 20 до 25 килограма.

Челична мода

Витешки оклоп

Од 15. века пуна витешка опрема подразумева целовит плочаст оклоп довољно глатких површина да одбију врх или сечиво мача. Захваљујући јединственом дизајну, оклоп постаје релатовно лак, а ипак ублажава силину ударца. Плочасти оклопи често подржавају грађанску ношњу. Неки су оклопи делимице црно бојадисани, и да би метал дуже трајао, и украса ради; неке су оружари, бојадисали плаво. Поједине комаде би резбарили оштром алатком, а од 16. века користи се киселина за изводјење шара - тај прцес се зове радирање. Златним и позлаћеним оплатам улепшавају се ивице и понеки детаљ. Тек у ретким случајевима позлаћује се читав оклоп.

Витезово оружије

Мач је најважније витешко оружије, заправо симбол самог витештва. Све до позног 13. века у бици се тукло двобридним мачем за сечење; како је плочасти оклоп узимао маха, то се више ценио зашиљени мач, јер је делотворније наносио убод кроз међупростор измедју плоча.Својих пет минута добио је и буздован, којим се непријатељ снажно потресао. Али, пре него исуче мач или потегне буздован, витез обично јуриша на свом коњу на непријатељеа са спуштеним копљем. Копља су током средњег века расла у дужину, а отприлике почетком 14. века почињу да се уграђују и кружни рукобрани (вамплате). Бој се водио и другим врстама оружија: у седлу витез понекад завитла кратку секиру, а оружијем са дугачком држаљом када се бори прса у прса.

Витешки кодекс и закон части

Витез је морао да се придржава стриктним правилима понашања. Идеали витезова су били витешке врлине; код по коме су били под заклетвом, мада је то чешће део романтичне легенде него што је то било у стварности. Ти кодекси понашања су били пропагирани од стране цркве, која је промовисала идеале доброчинства је покушавала да витезове претвори у ратнике за хришћанство.

Витезови Излазећег сунца (Самураји)

Самурај

Није само Европа имала своју ратничку класу; Јапан је развио друштво слично феудалном уређењу Западне Европе. Пандан европском витезу био је самурај. I самурај је ратник, често се бори на коњу, служи свог господара и има сопствене слуге.