Пређи на садржај

Корисник:Dusannrt6621/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Uncharted 4: Крај Лопова

[уреди | уреди извор]
Uncharted 4: Крај Лоповa
Игра Uncharted 4: Крај Лопова
Dusannrt6621/песак
Девелопер(и)Naughty Dog
Издавач(и)Сони
СеријаUncharted
ПлатформеPlayStation 4
PlayStation 5
Windows
ИзлазакPlayStation 4
Мај 10, 2016
PlayStation 5
Јануар 28, 2022
Windows
Октобар 19, 2022
Жанр(ови)Акционо-авантуристичка игра, треће лице
Режисер(и)Брус Стрејли
Нил Дракман
Дизајнер(и)Курт Маргено
Емилиа Шац
Ентони Њуман
Ричард Камбиер
Програмер(и)Кристиан Гирлинг
Сандип Шикар
Винсент Марксен
Травис МакИнтош
Џејсон Грегори
УметнициРоб Рапел
Ерик Пангилнан
Тејт Мосизиан
ПисциНил Дракман
Џош Шер
Композитор(и)Хенри Џекман
Начин игреИгра за једног играча, игра за више играча (онлајн)

Uncharted 4: Крај Лопова (енгл. Uncharted 4: А Thief's End ) је акционо-авантуристичка игра из 2016. године, коју је развио Naughty Dog, а објавио Сони. То је четврти главни наставак у серијалу Uncharted. Смештен неколико година након догађаја у Uncharted 3: Drake's Deception, играчи контролишу Нејтана Дрејка, бившег ловца на благо кога је његов наводно мртав брат Самуел наговорио да оде у пензију. Са Нејтановим дугогодишњим партнером, Виктором Саливеном, тражи упутства за локацију давно изгубљеног блага Хенрија Евија. Крај Лопова се игра из трећег лица и укључује елементе платформске игре. Играчи решавају загонетке и користе ватрено оружје, блиску борбу и прикрадање да би се супротставили непријатељима. У режиму игре за више играча, учествује до десет људи у кооперативним и такмичарским режимима.

Развој игре Uncharted 4 је почео 2011. године, након изласка игре Uncharted 3. Креативни директор Ејми Хениг и директор игре Џастин Ричмонд предводили су развој. Развој је био успорен 2014. године због нашуштања Хенига и Ричмонда из Naughty Dog-а; они су замењени Нил Дракманом и Брусом Стрејлијем. Тим је желео да укључи елементе игре отвореног света, са већим нивоима који подстичу истраживање и борбу без ограничења. Однос између Нејтана и Елене био је централни, а Naughty Dog је покушао да их прикаже као људски више него у претходним играма. Крај Лопова је изашао у мају 2016. године за PlayStation 4. Тим је искористио могућности хардвера за обраду већих динамичких окружења.

Након најаве у новембру 2013, Крај Лопова је био широко очекиван. Игру су похвалили критичари, који су хвалили њену игру, причу, емоционалну дубину, визуелни изглед и начин игре за више играча, при чему се неки рецензенти сматрали да је игра достојан закључак Нејтанове приче. Сматрана једном од најбољих видео игара икада направљених освојила је признања на крају године, укључујући награде за игру године од неколико гејминг критичара. Са преко 15 милиона продатих копија је најпродаванија игра из серијала Uncharted и једна од најпродаванијих игара за PlayStation 4. Самостални додатак, Uncharted 4: Крај Лопова, издат је 2017. године. Ремастеризована верзија, заједно као део колекције Uncharted: Legacy of Thieves, издата је у јануару 2022. године за PlayStation 5 и у октобру 2022. године за Windows.

Игра

[уреди | уреди извор]

Uncharted 4: Крај Лопова је акционо-авантуристичка игра која се игра из трећег лица, са елементима прелажења препрека. Играчи пролазе кроз различите околине, крећући се кроз локације укључујући градове, зграде и дивљину како би напредовали кроз причу игре. Играчи користе ватрено оружје, борбу прса у прса и прикрадају се како би се борили против непријатеља. Већи део игре, играчи контролишу Нејтана Дрејка – ловца на благо, који је физички вешт и може скакати, трчати, пењати се, пливати, пењати се по уским оградама и зидовима, љуљати се конопцем, користити куку за пењање и изводити друге акробатске радње.[1] Играчи такође возе возила током неки делова игре.[2]

У борби, играчи могу користити дуге цеви, попут пушака и шотгана, као и кратке цеви оружја попут пиштоља и револвера; доступни су и ручни експлозиви попут граната и динамита.[3] Борбени систем прса у прса је у игри је такође преправљен како би избегао присуство догађаја са брзим реакцијама.[4] Кука за пењање омогућава играчима да прескоче јазове, што им пружа тактичку предност у борби.[5] Иако играчи могу директно нападати непријатеље, имају опцију коришћена тактика прикрадања како би их напали непримећене или их заобишли.[6] Иако је игра линеарна, окружења имају више путева које играчи могу истражити;[7] мапе су значајно веће у односу на претходне наслове у серијалу.[8][9]

Игра има систем вештачке интелигенције у којем непријатељи реагују на сваку борбу у коју су укључени; реагују на играчеве акције, координирају тактике и сарађују међусобно.[4] Сапутници играча такође су контролисани вештачком интелигенцијом.[10] Игра уводу дијалошко стабло које омогућава играчима да одлуче исход неких разговора, мада то не утиче на напредак приче.[11] Додатни визуелни филтери и режими, попут режима нулте гравитације, времена успореног кретања и уметничког стила сенки, могу се откључати користећи поене које су играчи сакупили у главној игри.[12]

Игра са више играча

[уреди | уреди извор]

Игра са више играча омогућује десет људи да се укључе у такмичарску игру у више постојећих играчких окружења. Играчи контролишу различите карактере из серијала и задатак им је да поразе своје противнике.[13] Игра садржи пет типова играња за више играча: Команду, где играчи освајају локације за добијање поена; Чин и Тимску смрт, су типови смртне борбе у којима играчи убијају своје противнике; Плен, режим игре са заставом у коме траже идола; и Испите, где играчи сарађују међусобно како би поразили играче контролисане од стране игре.[14] На свим мапама се могу пронаћи блага која се могу користити за куповину предмета и оружја.[15] У игрању са више играча постоје "Мистични" предмети - натприродне моћи које побољшавају способности играча. На пример, "Гнев Ел Дорада" наноси штету свим противницима који се налазе поред њега, док "Цинтамани камен" може излечити играче и њихове тимове. Сапутници, познати као Сарадници, могу бити позвани да помогну играчима, и имају различите функције: Ловци имобилизују свог најближег противника за лакше убијање, Спаситељи пружају медицинску подршку и муницију играчима, Снајпери бране локације снајперском пушком, а Дивови нападају непријатеље користећи митраљез.[16][17] Кооперативни начин преживљавања, који је објављен у децембру 2016. године, укључује три играча који се боре против таласа непријатеља који се континуирано повећавају у односу на тежину.[18]

Сажетак игре

[уреди | уреди извор]

Ликови

[уреди | уреди извор]

Главни лик у игри Uncharted 4: Крај Лопова је Нејтан "Нејт" Дрејк (глас Нолан Норт), ветеран авантуриста и истраживач, који се након догађаја у игри Uncharted 3: Drake's Deception (2011), повукао из потраге за благом заједно са својом супругом Еленом Фишер (глас Емили Роуз), новинарком, како би водио нормалнији живот и запослио се у компанији за спасавање у Њу Орлеансу. У игри се појављује Самуел "Сем" Дрејк (глас Трој Бејкер), Нејтов старији брат, који се сматрао мртвим. Нејт се поново враћа у свој стари живот авантуре због брата, а помаже му дугогодишњи пријатељ, колега авантуриста, ментор и очински лик Виктор "Сали" Саливен (глас Ричард МекГонагле). Њихово путовање у потрази за изгубљеним благом Хенрија Еверија доводи их у сукоб са богатим и опасним бизнисменом и ловцем на благо Рејфом Адлером (глас Ворен Кол), његовом партнерком Надин Рос (глас Лаура Бејли) која води приватну плаћеничку групу Обала, и нарко босом Хектором Алкаразом (глас Робин Аткин Довнс). Млађе верзије Нејта и Сема тумаче Брајтан Далтон и Чејс Остин.[19][20]

Заплет

[уреди | уреди извор]

Неколико година пре догађаја прве игре, Нејт и Сем трагају за благом пирата Хенрија Еверија, који је украо велико богатство током пљачке брода Гансвеј 1965. Уз Рејфа, браћа Дрејк се инфилтрирају у панамски затвор како би приступили ћелији првог Еверијевог партнера, где Нејт открива шупљег идола Светог Дисмаза. Када затворски чувар који им помаже захтева свој део, Рејф га импулсивно убија, што изазива хаотично бекство. Нејт и Рејф успешно беже, али Сем је рањен од стране стражара и претпоставља се да је мртав.

Петнаест година касније, након догађаја из претходне игре, Нејт се повукао у Њу Орлеанс са својом супругом Еленом, али му недостаје узбуђења ис старог живота. Посети га Сем, који је преживео пуцњаву и провео протекло време у затвору. Он објашњава да је побегао са нарко босом Хектором Алкаразом, који захтева од Сема да пронађе Еверијево благо или ће бити убијен. Нејт пристаје да помогне Сему, лажући Елени да је прихватио посао спашавања у Малезији, иако га је првобитно одбио. Уз помоћ Салија, браћа Дрејк краду дупликат идола Дизмаса са илегалне аукције у Италији, што их доводи у сукоб са јужноафричком плаћеничком шефицом Надин Рос и њеним послодавцем Рејфом, који и даље траже Еверијево благо. Мапа унутар идола води Дрејксе до катедрале Светог Дисмаза у шкотским висоравнима. Тамо откривају скривени храм и мапу која показује на Краљевску увалу на Мадагаскару.

У краљевској ували, Дрејкси и Сали сазнају да су Евери, Томас Тев и још десет пиратских капетана удружили своја блага. Пратећи трагове до торња у граду, Нејт открива мапу која води до Либерталије, митске пиратске утопије коју су основали други капетани. Група се враћа у свој хотел и тамо затиче Елену која их чека. Разочарана Нејтовом преваром и појавом Сема, о коме Нејт никада није причао, Елена одлази. Нејт шаље Салија да је прати. Дрејкси прате мапу до острва и откривају Либерталију. Проналазе доказе о грађанском рату; оснивачи су украли благо града и пренели га преко острва у Њу Девон, раскошни и добро утврђени град који су изградили за себе. Браћа су заробљена од стране Рејфа, који открива да је пустио Сема из затвора пре две године и да је Семова прича о Алкаразу лаж, он је заправо преварио Рејфа како би наставио потрагу за Нејтом. Одлучујући да му је потребан Сем, Рејф се припрема да упуца Нејта; Сем га штити, али Нет пада са литице и губи свест.

Елена спасава Нејта, који открива своју прошлост: као тинејџери, он и Сам су сазнали да њихова мајка, брилијантна историчарка, истраживала Либерталију. Дечаци су, након што су их скоро ухватили полицајци због проваљивања у кућу особе повезане са њиховом мајком, одлучили започети нове животе тако што су променили презиме у Дрејк како би одали почаст мајчиној теорији о потомцима Франсиса Дрејка. У Њу Девону, Нејт и Елена сазнају за да је Либерталија запала у сукоб због блага. Тев и Евери су отровали остале осниваче и побегли са пленом, али Тев је издао Еверија.

Група спашава Сема и убеђује га да побегне с њима, али он ускоро одлучује да настави потрагу за благом. Пратећи траг Сема, Нејт проналази брод натоварен Еверијевим благом у пећини. Након што су сакупили велику количину блага, Надин одбија да ризикује више од Еверијевих замки, али Рејф је приморава уценама њених људи. На броду, Сем активира замку, изазивајући пожар и заробљавајући га испод рушевина. Нејт се супроставља Рејфу и Надин у бродском складишту, где леже скелети Еверија и Тева, пошто су се међусобно убили због блага. Надин издаје Рејфа и напушта га са Нејтом и Семом да умру. Рејф изазива Нејта на борбу мачевима. Нејт баца сноп блага на Рејфа, убија га и ослобађа Сема. Враћају се у Салијев авион, где цела група успева да побегне.

Сем и Сали се удружују за нови посао док се Нејт и Елена враћају кући. Елена објашњава да је Сем пронашао део злата и дао јој га. Схвативши да обоје требају авантуру у свом животу, она купује компанију за спашавање у којој је Нејт радио и поставља га као власника, те планира да обнови своју стару емисију истраживања. Годинама касније, Нејт и Елена постају успешни сакупљачи и археолози. Када њихова ћерка Кеси (Кејтлин Девер) открије реликвије са њихових авантура, Нејт одлучује да јој исприча њихову причу.

Развој игре

[уреди | уреди извор]
Нил Дракман (лево) и Брус Стрејли (десно) су изабрани да воде развој Uncharted 4 као директор игре и креативни директор, замењујући Џастина Ричмонда и Ејми Хениг.
Рајан Џејмс
Шер је аутор приче за Uncharted 4 заједно са Дракманом, док су Бисел и Џејмс пружили помоћ при писању.

Развојни тим Naughty Dog поделио се на две групе 2009. године како би истовремено развијали игре Uncharted 3: Drake's Deception и The Last of Us.[21] Бивша група, коју су предводили креативна директорка Ејми Хениг и директор игре Џастин Ричмонд, започела је пробни рад на игри Uncharted 4: Крај Лопова након изласка игре Uncharted 3 у новембру 2011.[22][23] Хениг и Ричмонд су координисали развој неколико година, све до својег одласка из компаније у марту 2014.[24][25] Недуго затим, Нил Дракман и Брус Стрејли су радили на игри као креативни директор и директор игре; Дракман и Стрејли су претходно водили развој игре The Last of Us.[26] Почетни извештаји су тврдили да је Хениг "присиљена" да напусти Naughty Dog од стране Дракмана и Стрејлија, иако су суоснивачи Еван Велс и Кристоф Балестра касније то демантовали.[24] Након преузимања развоја, Дракман и Стрејли су одбацили "осам месеци [Хенигине] приче".[27] Били су одлучни да Uncharted 4 буде последња игра у серијалу, јер нису видели даљи простор за развој ликова.[28] Њихово суочавање с великим изазовима наступило је након Хенигиног одласка, због ограниченог времена за развој значајних промена у причи.[29]

Према извештају Џејсона Шреира са портала Котаку, прековремени радни дани од 12 сати и дуже при крају развоја игре Uncharted 4 резултирали су значајним одласком запослених из компаније Naughty Dog. Након изласка игре, 14 до 20 дизајнера који нису били са водећим позицијама напустило је компанију, што представља одлазак 70% тима. Стрејли је изјавио да "никада не би желео поново радити на Uncharted 4... јер смо сада то проживели".[30] Стрејли је такође напустио компанију непосредно након изласка игренакон продуженог одсуства. Шреира је сугерисао да је развој следећег пројекта компаније Naughty Dog, The Last of Us Part II (2020), био негативно погођен и успорен због огромне промене броја запослених, с мало ветерана осталих у тиму.[30]

Приповедање и дизајн уметности

[уреди | уреди извор]

Игра је написана са дизајнером дијалога, у којем се уноси неколико редова зависно о активностима играча.[29] Процес производње игре почиње о основним приказом приче, описујући главне догађаје и преокрете, пре него што постане процес у којем писци и дизајнери игара сарађују, редовно преправљајући сцене да се уклопе у секвенце играња.[23] Могућност учествовања у опционим разговорима с негативним ликовима у The Last of Us искоришћена је у Uncharted 4 за играче који желе да се укључе у причу. Игра такође садржи неколико дијалошких стабала, која је Naughty Dog први пут користио у The Last of Us: Left Behind (2014), да би играче поставио у исти начин размишљања као и Нејтан.[31]

Дракман је аутор приче заједно са Џошом Шером;[31] Дракман је сматрао да је Шер "духовити" члан тима и дао му је да пише хумор у Uncharted 4 због Дракманове изјаве да не уме да пише шале. Он је ценио сарадњу у писању за Uncharted 4, с обзиром да је The Last of Us скоро у потпуности написао самостално.[32] Том Бисел и Рајан М. Џејмс су такође допринели додатном писању за игру, посебно у погледу дијалога пратилаца, непријатеља и вишеиграчког мода; Бисел и Џејмс су такође обавили истраживање везано за историјске елементе игре.[29] Писци су се изазивали да "испричају значајну људску причу са комплексним односима... у овом нешто ведријем драмском контексту".[28] Темпо нарације игре је било мерило за неколико њених окружења и кључних тренутака у игрању. Иако су додали одређену слободу и одлуке играчима, писци су на крају желели да испричају одређену причу и истраже одређене емотивне тренутке. Прича истражује идеју да "свако благо има своју цену" и до које мере бисмо ишли да спасимо своје вољене.[33] Игра такође истражује тему породице, како путем сурогат родитељства, тако и путем биолошке везе.[33]

Uncharted 4 прати потрагу за благом капетана Хенрија Еверија и Томаса Тева. Исход Еверија и Тева је укључен као порука да ће похлепа и опсесија "на крају те уништити".[28] Тим је рано у развоју конструисао завршетак игре. Сматрали су да се поднаслов игре - "Крај Лопова" - односи на неколико ликова у игри, укључујући Рејфа Адлера и гусарске капетане.[28] Додатак епилога је био ту да осигура да се игра заврши дефинитивно, уместо да играчи постављају питања о догађајима који су уследили. Стрејли је објаснио да је "постојало нешто у решењу које је деловало задовољавајуће... То је такође одговарало и франшизи".[28]

Када су редизајнирали Нејтана Дрејка за Uncharted 4, тим је покушао постићи изглед сличан истраживачу, инспиришући се фиктивним ликовима попут Индиана Џонса. Што се тиче Нејтанове опреме, укључујући футролу и торбицу, тим је тежио суптилности, осигуравајући да не "украду сцену".[34] Током развоја, Стрејли је редовно сарађивао с дизајнерима како би креирао архитектуру окружења и део за концептуалну уметност ради дефинисања боја и облика света игре. Неки тренуци у причи се супротстављају светлим бојама; Стрејли је желео да играчи осете ту контрастност.[35] Дизајнер корисничког интерфејса, Александриа Неонакис, је била задужена за дизајнирање Нејтановог сиротишта и Касијине собе у Uncharted 4, смештене на почетку и крају игре. Она је сарађивала с Дракманом како би успоставили осветљење и уређење тих простора. Оне су дизајниране да се међусобно разликују и представљају њихово различито одрастање; док је Нејтанова соба дизајнирана да буде строга и празна, Касијина соба има меко осветљење и пуна је постера и предмета из детињства.[36]

Развој лика

[уреди | уреди извор]
Нолан Норт
Емили Роуз
Трој Бејкер
Лаура Бејли
Норт и Роуз су поновили своје улоге као Нејтан Дрејк и Елена Фишер, док су Бејкер и Бејли одабрани за улоге Сема Дрејка и Надин Рос.

Нолан Норт и Емили Роуз тумачили су ликове Нејтана Дрејка и Елене Фишер, у игри Uncharted 4, репризирајући своје улоге из претходних делова серијала. Ричард МекГонагле је репризирао своју улогу Виктора "Сали" Саливена.[19] Њихове изведбе су углавном снимане уз помоћ технологије снимања покрета, док су преостали аудио елементи касније снимљени у студију. Однос између Нејтана и Елене је био централна тачка развоја, јер је тим покушао да Нејтана хуманизује више него у претходним играма. Када Елена касније прати Нејтана у игри, тим је сматрао неопходним "створити ближу везу" између ова два лика тако што су уклонили употребу возила, приносећи играче да заједно с Еленом пешаче. Развијајући лик Нејтана, тим је желео да играче доведе у сукоб између његове везе с Еленом и потраге за пиратским благом.[28] Тим је сматрао да је Нејтан одраз њихових властитих менталних стања; како су они старији и сазрели, тако је и Нејтан сазрео у годинама и мудрости. Норт је приметио да старење Нејтана због напретка технологије чини да се он више приближи људском карактеру. МекГонагле је упоредио Нејтана у игри Uncharted 4 са Салијем у претходним играма; обојица сматрају да су превише стари за лов на благо.[37]

Дракман је описао Елену као "изузетно снажну особу која јако воли Нејтана", што на крају подржава њену одлуку да се врати њему. Када Елена види Нејтана како је узбуђен због открића капетана пирата, схвата да је то "оно што им је недостајало" као пару, и "види Нејтана као истраживача кога воли". Сцена у којој су Нејтан и Елена заробљени у мрежи сматра са метафором која их приближава једно другом, сарађујући како би побегли пре него што се помире у шаљивој ситуацији. Стрејли је закључио да је Uncharted 4 омогућио Нејтану да открије своју мотивацију и да постане рањив те да поверује другој особи у свом животу; догађаји у његовом раном животу довели су га до развијања саркастичног става као механизма обране, који почиње да се смањује након што задобије Еленину љубав и поверење.[28] Дракман је сматрао да прича поставља питање могућности "балансирања страсти и смиривања", позивајући се на ефекте кризе у животима програмера.[38]

Глумци игре су редовно доприносили развоју ликова; Дракман је приметио да су глумци били боље упознати са мотивацијама ликова и да је узимао њихове савете приликом писања сценарија.[39] Током серијала, Норт је покушавао приказати Нејтана као обичног човека, а не "акцијску звезду".[40] У Uncharted 4, је приметио да старије доба ликова омогућава играчима да се ближе идентификују с њима, препознајући њихове борбе и успостављајући повезаност с властитим животима.[39] Тим је желео ставити ликове у неугодне ситуације у којима притисак конфликта гура их да откривају нове ствари. Тим је такође приметио да помоћ коју пружају савезнички ликови нису контролисани од стране играча током борбе помаже у развоју приче и ликова.[35] Стрејли је желео истражити односе ликова дубље него у претходним Uncharted играма, инспиришући се причом игре The Last of Us.[41]

Трој Бејкер је одабран да тумачи лик Самуела "Сема" Дрејка, Нејтановог брата за кога се претпостављало да је преминуо. Када је добио ту улогу, Бејкер се састао с Дракманом и Шером како би разговарали о томе како тумачити Сема, који је старији од Нејтана, иако је Бејкер млађи од Норта. Бејкер је на крају упоредио однос брата на основу свог пријатељства са глумцем Тревисом Вилингемом; упркос томе што је Вилингем био млађи, Бејкер је кроз животна искуства стекао поштовање према њему, што је, према његовом мишљењу, одржавало сентименте Нејтана према Сему. Већ постојећи шаљиви однос између Бејкера и Норта олакшао је његово тумачење лика, јер је имао осећај да тумачи самога себе.[42][39] Он и Норт су такође увидели да постоји ривалство између браће, јер су покушавали да претекну један другог.[43] Норт је указивао на тешкоће у приказивању честе анимозности између Нејтана и Сема због блиског односа са Бејкером, иако му је било лако приказати "братску љубав".[40] Сем је развијен да би нагласио осећај "вредности" код Нејтана и подстакао га на авантуру.[41] Тим је додао секвенце из прошлости браће како би приказали Нејтанову привлачност ка авантурама, као и Семову бригу о Нејтану.[38] Још од развоја игре Uncharted: Drake's Fortune (2007), тим је редовно разматрао истраживање Нејтанове породичне историје; иако су разматрани и други ликови, укључујући Нејтановог оца, тим није правилно истражио Нејтанову прошлост све до игре Uncharted 4, с креирањем лика Сема. Дракман је гледао Сема као прошлу верзију Нејтана, пре него што се он оженио Еленом и престао се бавити потрагом за благом. Дракман је рекао да је то начин за Нејтана да се осврне и види шта је некада био и зашто је тако важно да сазри и промени се.[28] Такође је сматрао да то омогућава истраживање питања "Ко је Нејтан Дрејк?" и дубље истраживање његовог развоја током серијала.[44]

Најава да ће Лаура Бејли, бела глумица, тумачити лик Надин Рос, која је црна Јужноафричког порекла, изазвала је одређену критику.[45] Дракман је објаснио да када је лик био осмишљен, њено етничко порекло још увек није било одређено; Бејли је одабрана на аудицији коју су обухватале глумци различитог наслеђа.[46] Дракман је такође напоменуо да бели лик у игри има глас црног глумца.[45] Концептуална уметница Ешли Свидовски је креирала изглед Надин; Дракманова коврџава коса коришћена је као референца за Надин.[39] Стрејли је приметио да ј укључивање лика Надин омогућило тиму да "извуче различите димензије" антагонисту Рејфу Алдеру, због њеног другачијег става према благу; док је Надин заинтересована за новчану вредност блага, Рејф има личну везу са открићем, што га на крају наводи на сукоб са Надин и Нејтом. Дракман је такође сматрао да је Рејф рефлексија Нејтана и да представља његов его.[28] Када је писао сцене у којима су присутни Надин или Рејф, Дракман је сматрао да они "не виде себе као антагонисте", наводећи да је "писао са јасном мотивацијом и јасним циљевима... не пишем их као клише".[44]

Лик Евелин, коју тумачи Мерл Дандриџ, постаје опседнута путовањима и тражењем блага, што резултира смањењем њеног породичног живота; ово је развијено паралелно с Нејтаном и Семом, и исходом њиховог тражења блага током њихових живота.[28] Карактер Евелин је првобитно био стари енглески човек. Током развој, Дракман је био под утицајем Свидовске да укључи више женских ликова у игру. Рекао је да "она ме стално изазива и гура ка разноликости у нашој глумачкој постави".[47] Дракман је признао да је развој приче игре био под утицајем Аните Саркезин, познате феминистичке критичарке игара. Под утицајем Саркезин биле су промена пола Дрејковог детета (првобитно син) да буде женско и промена исхода сукоба тако да жене чешће победе како би биле виђене као моћне и независне.[47] На критику једног од фокус тестера у вези са променама, Дракман му је наредио да напусти просторију одговоривши: "Вау, зашто је то важно?".[38]

Технички развој игре

[уреди | уреди извор]
PlayStation 4
Uncharted 4 је прва игра коју је Naughty Dog развио за PlayStation 4. Развојни тим је искористио предности напредне хардверске технологије како би одређивао већа динамична окружења.[48]

Uncharted 4: Крај Лопова је прва игра коју је Naughty Dog развио за PlayStation 4, након што су поново издали The Last of Us за конзолу као The Last of Us Remastered у јулу 2014. То је омогућило тиму да се навикне на архитектуру, након што су раније имали велике потешкоће при преласку са хардвера PlayStation 2 на PlayStation 3 током развоја Drake's Fortune. Арн Мајер је објаснио да "смо много научили о могућностима нашег мотора и нашег алата током развоја".[49] Напредна хардверска технологија омогућила је тиму да укључи више елемената у сваки ниво и створи динамичније окружење. Дракман је рекао да "су дошли до тачке где технологија не усмерава њихове одлуке, већ њихова креативност".[48] Иако је тим првобитно тежио да цела игра радио са 60 сличица у секунди,[44] ограничења у окружењу су смањила број сличица на 30 у једноиграчком режиму, док вишеиграчки режим ради са 60 сличица у секунди.[50] Резолуција текстура игре је најмање четири пута већа од Uncharted 3, а развијен је и шејдер заснован на физици који ствара реалистичније материјале. У претходним играма, скелет тела Нејтана Дрејка се састојао од 250 костију, док само његово лице у Uncharted 4 има 800 костију.[44] Тим је открио да је прецизност технологије омогућила приказ емоција на снимцима лица из близу током међу сцена,[35] приказујући суптилности попут бора и пора на кожи ликова.[37]

Тим је покушао "додати димензију и комплексност" системима пењања и кретања укључивањем више елемената решавања проблема који не ремете ток приче.[37] Свет игре такође је значајно проширен у односу на претходне наслове у серијалу. Технички директор уметности, Теган Морисон, процењује да игра има "можда десет пута већи простор за истраживање".[9] Већи простор омогућио је тиму да створи неколико путева које играчи могу пратити како би завршили циљеве, иако су се суочили са изазовима у одржавању фокуса играча на укупном циљу подручја.[51] Дракман описује игру као "просторно-линеарну", напомињући да "није отвореног света, јер смо желели испричати веома специфичну причу, са веома специфичном тензијом". Он сматра да играма отвореног света често недостаје тензија јер играчи имају слободу да се не фокусирају на главни циљ; Дракман преферира "контролу темпа".[52] Интерес тима за укључивање лика Креш Бендикот (1996) у игру првобитно је наишао на правно неслагање; тим је почео радити на "другој старој игри" уместо тога, док нису постигнути договори да се укључи Креш Бендикот.[28]

Музика и продукција звука

[уреди | уреди извор]

Оригинална музика игре је написана од стране Хенри Џекмана, са додатном музиком од стране Алекса Белхера, који је заменио претходног композитора серијала Грега Едмонсона. Музику су заједнички креирали Џекман и Џонатан Мајер, старији менаџер музике у Сонију, а снимљена је да оркестром у AIR Studios у Лондону.[53][54] Званична звучна трака је дигитално објављена на платформама као што су iTunes, Amazon Music i Google Play Music истовремено са изласком игре 10. маја 2016. године, а физички од стране iam8bit 12. маја, као и на ЦД-у од стране La-La Land Records 17. маја.[53][55]

Игра садржи око 55.000 редова снимљених дијалога, а њен биоскоп траје отприлике 165 минута.[56] За звучне ефекте у окружењу игре, тим је изводио снимања на отвореном простору; осигурали су да окружења "делују живо, али не пренатрпано" уводећи различите амбијенталне промене како играчи напредују кроз локације. Водећи звучни дизајнер Филип Ковац је рекао да "свет уопште није саркастичан... емоција се гради унутар амбијента".[56] Звук се такође мења у складу са позадинском вегетацијом; на пример, када играчи пролазе кроз жбуње, звук може варирати у зависности од брзине кретања играча и врсте жбуња. Разноликост локација у игри представљала је тиму неколико изазова, јер су покушавали да сваку локацију учине веома различитом како би играчи имали осећај да "су одвођени на различите локације широм света". Игра такође користи квадрафонични звук, који је старији дизајнер звука Џереми Роџерс описао као "сложенији" у односу на претходне игре, захваљујући расположивој меморији током развоја Uncharted 4.[56]

Тим је сматрао да је дизајн звука Џипа у игрибио изазован. Путовали су у Калифорнију и Неваду, где су снимали звукове Џипа који се кретао тереном. Такође су снимали звук гума на различитим површинама у студију намењен за звучне ефекте.[56] Свака гума на Џипу се посебно понаша у интеракцији са површином, зависно од елемената као што су врста површине и притисак гуме, чиме се омогућава истовремено репродуковање неколико звукова током игре. Сваки звучни ефекат у игри има метаподатке који упућују програм како да репродукује звук на одређени начин.[57] При дизајнирању звукова куке за пењање, Роџерс је снимао звукове биковског бича израђеног од стране Дејвида Моргана, одговорног за биковске бичеве коришћене у Индиана Џонс франшизи; сматрао је те звукове као омаж франшизе.[56]

Издање

[уреди | уреди извор]
Gamescom 2015
Gamescom 2015
Taipei Game Show 2016
Taipei Game Show 2016
Uncharted 4 је био промовисан на неколико гејминг догађаја и конвенција.

Неколико новинара је спекулисало о развоју игре Uncharted 4 пре њеног званичног најављивања, наводећи огласе за посао у Naughty Dog-у и наводне процуреле информације од стране продаваца.[58][59] Постојањем нове игре у Uncharted серијалу је званично потврђено од стране Сони-ја 14. новембра 2013. године, објављивањем званичног кратког филма.[22] Пуни назив игре је откривен 9. јуна на Сони-јевој Е3 2014 конференцији.[60] Касније, у септембру 2015. године, Naughty Dog је објавио да ће Uncharted 4 пропустити првобитно планирани датум изласка крајем 2015. године, одлажући га до 18. марта 2016. године како би се даље дотерала завршница игре.[61] Игра је још два пута одложена ради додатног дотеривања; прво до априла,[62] а коначно до 10. маја.[63] Амазон је почео да неовлашћено шаље примерке игре 26. априла 2016. године.[64] Сутрадан је Шуј Јошида, председник Сони-јевог светског студија, изјавио да су примери игре украдени током превоза у продавницама у Уједињеном Краљевству.[65] Запослени у Naughty Dog-у у изразили разочарање због оних који су на интернету прерано делили садржаје игре.[66] Naughty Dog је најавио додатни садржај за преузимање за једног играча, због успеха The Last of Us: Left Behind.[67] Uncharted: The Lost Legacy, самостално проширење, је објављено у августу 2017. године за PlayStation 4, са протагонисткињама Клои Фрејзер и Надин Рос.[68]

У мају 2021. је речено да ће игра бити објављена за Windows, према презентацији за инвеститоре од стране Сони-ја.[69] У септембру је најављена обновљена верзија игре за PlayStation 5 и Windows као део Uncharted: Legacy of Thieves колекције, заједно са игром The Lost Legacy.[70] Игра је објављена за PlayStation 5 28. јануара 2022. године;[71] док је Windows верзија, развијена у сарадњи са Iron Galaxy студијом, објављена 19. октобра 2022. године.[72] Власници оригиналних игара на PlayStation 4 конзоли могу надоградити на PlayStation 5 верзију уз доплату од 10 долара или 10 евра.[71] Куповина или надоградња игре у неким регионима путем PlayStation продавнице обезбедила је код за улазницу за филм Uncharted (2022).[73] Кратак филм за лансирање Legacy of Thieves колекције је објављен 21. јануара 2022. године.[74]

Промоција

[уреди | уреди извор]

Маркетинг менаџер из Сони-ја је изјавио да је Uncharted 4 "највећа икада уложена инвестиција у софтвер од стране PlayStation-а".[75] Премијерни кратак видео је објављен заједно са најавом игре 14. новембра 2013. године, а у њему је био присутанглас Тода Сташвика. Видео приказује древну мапу афричког континента, заустављајући се на Мадагаскару, где је означено острво Свете Марије.[22] Представљен је на Е3 2014 конференцији 10. јуна, приказујући концепт игре, повратне ликове и поставку.[76] Прва биоскопска сцнеа игре је приказана на Е3 2015 конференцији 16. јуна, приказујући сцену у којој су Нејтан и Сали нападнути од стране непријатеља, пре него што крену у потеру да би стигли до Сема.[77] Продужени видео је био приказан приватно, приказујући Нејтана како стиже до Сема, а затим обојица убијају непријатеље и беже на мотоциклу пре него што се сретну са Салијем и Еленом;[78] продужени видео је објављен 1. јула 2016. године.[79]

Кратак видео за мод са више играча је објављен 27. октобра 2015. године као део Paris Games Week догађаја, приказујући различите режиме игре и њихове карактеристике; мод је био игрив на PlayStation Experience догађају у децембру.[80] Два додатна видеа за мод са више играча су такође објављена за PlayStation Experience 3. децембра.[81] Биоскопска сцена игре која уводи лик Надин Рос је приказана на The Game Awards догађају 4. децембра,[82] а затим је приказан додатни клип са Надин и Салијем на PlayStation Experience догађају 5. децембра.[83] Биоскопска сцена која приказује поново спајање Нејтана и Сема такође је приказана на PlayStation Experience догађају, увођењем дијалога са могућношћу различитих путева у игри.[84] Видео под називом "Man Behind the Treasure" је приказан пре одабраних пројекција филма Ратови звезда: Буђење силе (2015), а затим је објављен на интернету 21. децембра; видео користи клавирску верзију песме "Where Is My Mind?" групе Пиксиз.[85] Видео снимак са сцене иза кулиса игре, који је такође приказиван пре пројекције филма Star Wars, такође је објављен.[86]

Кратак видео приче игре, који Дракман сматра "најбољим видеом у историји Naughty Dog-a", објављен је 24. фебруара 2016. године.[87] По објављивању, Амар Азизиа из Убисофт-a је приметио да је коришћен део уметничког дела из игре Assassin's Creed IV: Black Flag (2013); Naughty Dog је заменио уметничко дело у новој верзији видеа и издао изјаву извињења Убисофт-у.[88] Видео под називом "Heads or Tails", који приказује Нејтана како размишља о својим изборима, објављен је 25. марта; приказиван је пре одабраних пројекција филмова ''Batman v Superman: Dawn of Justice'' и 10 Cloverfield Lane (оба из 2016. године).[89] Видео за мод са више играча Plunder је објављен 22. априла; био је игрив на PAX East догађају од 22. до 24. априла.[90] Последњи видео пре изласка игре објављен је 25. априла 2016. године.[91]

Пробна верзија Uncharted 4 за играње са више играча била је укључена на свим копијама игре Uncharted: The Nathan Drake Collection и била је доступна од 4. до 13. децембра 2015. године.[92] Касније је била доступна отворена пробна верзија од 4. до 7. марта 2016. године за све кориснике.[93] Да би подстакли продају копија, Naughty Dog је сарађивао са неколико продавница како би пружили посебно издање игре. "Лимитирана серија" укључује Steelbook кућиште, тврдо укоричену књигу са уметничким делима и кодове за откључавање додатног садржаја у моду за више играча. "Libertalia Collector's Edition" садржи исти садржај, уз додатак статуе Нејтана Дрејка.[94] Наслова илустрација игре је откривена 3. јуна 2015. године и приказује Нејтана Дрејка.[95] Соније издао PlayStation 4 конзолу са капацитетом од 500 ГБ, која укључује копију игре и сет DualShock 4 контролера са Uncharted 4 брендом. Такође је издата и Uncharted 4 верзија PlayStation слушалица.[96]

Одзив

[уреди | уреди извор]

Одговор критичара

[уреди | уреди извор]
Oдзив
Збирни резултат
Објављивач Резултат
Метакритик 93/100[97]
Оцењени резултати
Издање Резултат
Деструктоид 9.5/10[98]
Гејм Информер 9.5/10[99]
ГејмСпот 10/10[100]
ГејмсРадар+ 4/5 звездица [101]
Џајант Бомб 5/5 звездица [102]
ИГН 9.5/10[103]
Полиџн 9.5/10[104]
VideoGamer.com 8/10[105]

Uncharted 4: Крај Лопова је добио "универзалну похвалу" према Метакритик агрегатору рецензија.[97] То је шеста највиша оцењена игра за PlayStation 4 на Метакритику.[106] рецензенти су похвалили механику игре, причу, емоционалну дубину, визуелни дизајн и мод за игру са више играча. Луси О'Брајн из ИГН-а је написала да је игра "изванредно постигнуће у причању блокбастер приче и визуелне лепоте";[103] Мајк Махарди из ГејмСпота такође је назвао игру "изванредним чудом од игре".[100] ГејмсТМ сматрају да је то "мајсторски део причања приче",[107] а Ник Плесаз из Електроник Гејеминг Монтли-ја је прогласио игру "правим уметничким делом".[108]

Ден Рајкерт из Џајнт Бомб-а сматра графику игре најбољем на било којој конзоли, посебно хвалећи детаље ликова и отворена окружења.[102] Стивен Хансен са Деструктоид-а описује уметнички правац игре као "прелеп",[98] док Андру Ренер из Гејм Информер-а опсиује игру као "уметничко дело".[99] Леон Харли са ГејмсРадар-а хвали ситне графичке детаље који чине да се ликови у игри осећају живима.[101] Мајк Махарди из ГејмСпот-а примећује да филмска техника игре, како у игри тако и током међусцена, "појачава одушевљење овим прелепим светом".[100] Лиз Финеган из Ескејпист-а описује игру као "лепу до бола",[109] а Сем Ловриџ из Дигитал Спај-а хвали способност Naughty Doga да створи "вешто осмишљене прелепе призоре".[110]

Грифин МекЕлрој са Полиџн-а сматра да је прича игре нијансирана у поређењу са претходницима.[104] Хансен из Деструктоид-а хвали писце игре што су успели да донесу кохезиван завршетак приче.[98] Андру Реинер из Гејм Информер-а посебно цени писање Хенрија Еверија, хвалећи писце што су његове тајне претворили у "примамљив материјал за причу";[99] с друге стране, Кајл Орланд из Арс Техник-е сматра да ентутијазам ликова "не успева да буде заразан за играча".[111] Мехарди из ГејмСпот-а пише да су поставке игре најбоље у серијалу и међу најбољима у свету видео игара.[100] Финеган из Ескејпист-а сматра да "акција никада не делује вештачки заустављено како би пренела релевантне делове приче".[109] Плесаз из Електроник Гејеминг Монтли-ја проналази задовољство у суптилним интеракцијама игре више него у самој причи.[108] Зек Хендлен из ''А.В. Клуб''-а хвали драматичне тренутке игре.[112] Стивен Брнс из VideoGamer.com-а сматра да, иако је прича игре боља од претходника, има превише досадних делова који је успоравају.[105]

Карактери и односи у игри су посебно похваљени. Хенсен из Деструктоид-а сматра да односи између ликова нису засењени акцијом игре, посебно хвалећи изведбу Емили Роуз као Елену која "савршено и суптилно преноси комплексности њиховог односа".[98] МекЕлрој из Полиџин-а сматра да је хемија између ова два лика најбоља у Uncharted 4.[104] Рикерт из Џајант Бомб-а је изразио исто мишљење, додајући да су разговори између Нејтана и Сема Дрејка "природнији него претенциознији".[102] Мехарди из ГејмСпота-а је написао да додатни детаљи који су откривени о Нејтану су "болно људски", помагајући да се ликови оживе.[100] Харли из ГејмсРадар-а сматра да додавање Сема и његове позадине сувише загушује причу и да би уклањање тог лика побољшало игру.[101] Стефн Тотило са Котаку-а сматра да је Сем више "средство за развој радње на које други реагују" него привлачан лик сам по себи.[113]

Мехарди из ГејмСпот-а је написао да акција игре "тече беспрекорно уз причу", хвалећи додатак тајне борбе и сличности са игром The Last of Us.[100] Рикерт из Џајант Бомб-а сматра да су сапутници играча боље разрађени него у претходним деловима.[102] Том Хогинс из Телеграф-а описује оружано играње као "ефектну и задовољавајућу", уживајући у брзини борбених сценарија.[114] Хансен из Деструктоид-а описује склапање пузли као "течне и динамичне", посебно хвалећи додатак куке за пењање.[98] Реинер из Гејм Информер-а је изразио слично мишљење, напомињући да кука за пењање побољшава истраживање и борбу, али сматра да су сетови игре донели мање узбудљивих тренутака него у претходним играма.[99]

Реинер из Гејм Информер-а је написао да су "окружења толико пространа да стварају илузију отворених светова".[99] О'Брајан из ИГН-а је сматрала да је додатак избора у игри освежавајући.[103] Хогинс из Телеграф-а је сматрао да отворена окружења чине играча "правим авантуристом".[114] Ловриџ из Дигитал Спај-а је ценио додатну слободу коју пружају нове борбене опције, омогућавајући играчу да унапред планира своје тактике.[110] Харли из ГејмсРадар-а је хвалио побољшану игру, али је сматрао да су неки нелинеарни тренуци попут опционалних интеракција и дијалога "мало пренаглашени" у поређењу са претходним деловима.[101] Кит Стјуарт из Гардијан-а сматра да је линеарност игре разбијајућа, посебно критикујући понављање у кретању.[115] Мајк Вилијамс из УСгејмер-а је сматрао да отворени ниво вожње "одузима игри ритам" упркос томе што пружа осећај већег обима.[116]

Критичари су углавном позитивно оценили мод за играње са више играча као компоненту Uncharted 4, али су сматрали да појединачни режим игре има приоритет.[100] О'Брајан из ИГН-а је написала да врсте мода за више играча "одржавају најзабавније особине серијала",[103] док је Харли из ГејмсРадар-а сматрао да има користи од нове механике уведене у појединачну причу.[101] МекЕлрој са странице Полиџн сматрао да је мод за више играча "изузетно лако савладати",[104] а Ловриџ из Дигитал Спај-а је навео да је мод за више играча приступачан и за уживање играти.[110] Реинер из Гејм Информер-а је описао борбу у моду као "узбудљиву" и пуну акције, али је имао проблема са учитавањем мечева.[99] Рикерт из Џајант Бомб-а је сматрао да је мод за више играча "основан", примећујући да играчи вероватно неће дуго остати заинтересовани за њега.[102]

Продаја

[уреди | уреди извор]

У року од седам дана од изласка, Uncharted 4 је продао преко 2,7 милиона примерака, што га чини најбрже продаваном игром прве стране за PlayStation 4.[117] Три недеље након изласкаигра је остварила преко 56 милиона долара у дигиталној продаји.[118] До децембра 2016. године, продато је 8,7 милиона копија, што је чини једном од најпродаванијих игара за PlayStation 4.[119] До маја 2019. године, продато је 15 милиона копија. У Сједињеним Америчким Државама, била је најпродаванија игра у малопродаји у мају 2016.[120] У Уједињеном Краљевству, игра је заузела врх листе, постигавши најјачи резултат у серији са повећањем продаје од 66% у првој недељи у односу на Uncharted 3.[121] У Јапану, игра је дебитовала на врху листе у првој недељи, са преко 128.000 продатих копија;[122] остала је на врху листе и наредне недеље, са додатних 21.000 продатих копија.[123]

Признања

[уреди | уреди извор]

Након приказа на сајму Е3, Uncharted 4 је био номинован за бројне награде, укључујући најбољу PlayStation игру од неколико гејмерских издавања.[124][125] Након изласка, игра је добила награде и номинације у разним категоријама, с посебним похвалама за механику игре, причу, емотивну дубину, визуелни дизајн и мод за играње са више играча. На додели The Game Awards 2016, Uncharted 4 је био номинован за осам награда и освојио је две: Најбоља прича и Најбоља изведба за Норта.[126] Игра је добила десет номинација на 20. годишњој додели награда D.I.C.E. и четири награде, укључујући Авантуристичку игру године и Изузетно достигнуће у причи.[127] Номинована је за четири награде на 6. годишњој додели награда New York Video Game Awards[128] и седам на 17. годишњој додели награда Game Developers Choice.[129] Игра је освојила Награду за изузетну анимацију ликова у видео игри на 44. додели награда Annie,[130] Награду за изузетне визуелне ефекте у пројекцији у реалном времену на 15. додели награда Visual Effects Society[131] и Награду за изузетно достигнуће у писању видео игара на 67. додели награда Writers Guild of America.[132] На додели SXSW Gaming Awards 2017, игра је освојила пет награда од осам номинација, укључујући Видео игру године, Изврсност у приповедању и Најпамтљивији лик.[133] Игра је добила осам номинација на 13. годишњој додели награда British Academy Games[134] и на крају освојила Награду за најбољу игру.[135]

Награда Датум Категорија Прималац(и) и Номинован(и) Резултати Реф.
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Извођач Трој Бејкер као Сем Дрејк Номинован [134]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља изведба Трој Бејкер као Сем Дрејк Номинован [136]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Прича Нил Дракман, Џош Шер Номинован [134]
Writers Guild of America Awards Фебруар 19, 2017. Изузуетно достигнуће у писању видеоигара Нил Дракман, Џош Шер, Том Бисел и Рајан Џејмс Освојено [137][132]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Музика Хенри Џекман, Џонатан Мајер, Скот Ханo Номинован [134]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у стварању карактера Нејтан Дрејк Номинован [127]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Најупечатљивији лик Нејтан Дрејк Освојено [133]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Извођач Нолан Норт као Нејтан Дрејк Номинован [134]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља изведба Нолан Норт као Нејтан Дрејк Освојено [126]
Golden Joystick Awards Новембар 17, 2016. Најбоља изведба Нолан Норт као Нејтан Дрејк Номинован [138]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Извођач Емили Роуз као Елена Фишер Номинован [134]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља изведба Емили Роуз као Елена Фишер Номинован [136]
Visual Effects Society Awards Фебруар 6, 2017. Изванредни ефекти у реалном времену Брус Стрејли, Ебен Кок, и Ики Икрам Освојено [131]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Најбоља игра Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [139]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Уметничко достигнуће Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [134]
British Academy Games Awards Април 6, 2017. Звучно достигнуће Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [134]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Авантуристичка игра године Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у причи Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно техничко достигнуће Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у анимацији Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Игра године Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у вођењу игре Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у дизајну игре Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у звучном дизајну Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [127]
D.I.C.E. Awards Фебруар 23, 2017. Изузетно достигнуће у уметничкој режији Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [127]
Empire Awards Март 19, 2017. Најбоља видео игра Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [140]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Звук године Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [141]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Најбољи филмски/међусценски звук Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [141]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Најбољи разговор Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [141]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Најбољи микс звука Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [141]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Звучни дизајн звука Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [141]
Game Audio Network Guild Awards Март 23, 2017. Најбољи интерактивни скор Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [141]
The Game Awards Децембар 5, 2014. Најишчекиванија игра Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [142]
The Game Awards Децембар 3, 2015. Најишчекиванија игра Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [143]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља прича Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [126]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Игра године Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [136]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоље вођење игре Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [136]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља уметничка режија Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [136]
The Game Awards Децембар 1, 2016. Најбоља акционо-авантуристичка игра Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [136]
Game Critics Awards Јул 7, 2015. Најбоља игра за конзолу Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [144]
Game Critics Awards Јул 7, 2015. Најбоља акционо-авантуристичка игра Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [144]
Game Critics Awards Јул 7, 2015. Посебна похвала за графику Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [144]
Game Critics Awards Јул 7, 2015. Најбољи приказ Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [144]
Game Developers Choice Awards Март 1, 2017. Игра године Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [129]
Game Developers Choice Awards Март 1, 2017. Најбоља прича Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [129]
Game Developers Choice Awards Март 1, 2017. Најбоља технологија Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [129]
Game Developers Choice Awards Март 1, 2017. Најбоља визуелна уметност Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [129]
Golden Joystick Awards Новембар 18, 2016. PlayStation игра године Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [145]
Golden Joystick Awards Новембар 18, 2016. Игра године Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [138]
Golden Joystick Awards Новембар 18, 2016. Најбоље припведање приче Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [138]
Golden Joystick Awards Новембар 18, 2016. Најбољи визуелни изглед Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [138]
Golden Joystick Awards Новембар 18, 2016. Најбољи звук Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [138]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Видео игра године Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у приповедању приче Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у амимацији Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у визуелном достигнућу Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у дизајну Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у техничком достигнућу Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [133]
SXSW Gaming Awards Март 18, 2017. Изврност у специјалним ефектима звука Uncharted 4: Крај Лопова Номинован [133]
Titanium Awards Новембар 24, 2016. Игра године Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [146]
Titanium Awards Новембар 24, 2016. Најбољи оргинални резултат Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [146]
Titanium Awards Новембар 24, 2016. Најбоља изведба Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [146]
Annie Awards Фебруар 4, 2017. Изузетно достигнуће анимације ликова у видео игри Uncharted 4: Крај Лопова Освојено [130]

У другим медијима

[уреди | уреди извор]

Филм Uncharted из 2022. године је инспирисан игром Uncharted 4: Крај Лопова.[147]

Напомене

[уреди | уреди извор]

а. Постављен на Windows од стране Iron Galaxy.[70]

б. Верзије за PlayStation 5 и Windows су објављене под новим именом издавача, Сони корпорација.[70]

в. Технички директор за уметност, Теган Морисон, процењује да игра има "можда десет пута већи простор за истраживање".[9]

г. Тод Сташвик је првобитно био изабран за улогу лика у игри и био је укључен у развој шест месеци; напустио је пројекат у априлу 2014, након одласка Ејми Хениг и Џастина Ричмонда из Naughty Dog-a.[148]

д. Uncharted 4 дели статус шесте најбоље оцењене PlayStation 4 игре на Метакритик-у са Metal Gear Solid V: The Phantom Pain и Persona 5.[106]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mat, Hall (10. мај 2016). „"Uncharted 4 - Chapter 18: New Devon"”. Eurogamer. Gamer Network. Архивирано из оригинала 22. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  2. ^ Monacelli, Eric (15. јун 2016). „"E3 2015: Uncharted 4 Vehicle Chase Gameplay"”. PlayStation Blog. Sony. Архивирано из оригинала 20. април 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  3. ^ Naughty Dog (10. мај 2016). „Uncharted 4: Крај Лопова”. PlayStation 4. Sony. 
  4. ^ а б Reiner, Andrew (23. јануар 2015). „"How Uncharted 4 Is Taking Game Technology To The Next Level"”. Game Informer. GameStop. Архивирано из оригинала 10. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  5. ^ Machkovech, Sam (4. април 2016). „"Uncharted 4 gameplay reveal: Jeeping and stealthing through Madagascar"”. Ars Technica. Condé Nast. Архивирано из оригинала 9. октобар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  6. ^ Webster, Andrew (4. април 2016). „"Can Uncharted 4 go big without losing its soul?"”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 24. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  7. ^ Farokhmanesh, Megan (23. јун 2015). „"How Uncharted 4 will give you the freedom to explore Nathan Drake's final journey"”. Polygon. Vox Media. Архивирано из оригинала 2. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  8. ^ Hardawar, Devindra (4. април 2016). „"'Uncharted 4' shows what its dev learned from 'The Last of Us'"”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  9. ^ а б в Meyer, Anne (9. март 2016). „PlayStation. Sony.”. PlayStation. Sony. Архивирано из оригинала 25. јун 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  10. ^ Valdes, Giancarlo (4. април 2016). „"Uncharted 4's Madagascar shows the heavy influence of The Last of Us"”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 12. август 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  11. ^ Makuch, Eddie (20. јануар 2016). „"Uncharted 4 Branching Dialogue -- "We're Not Making Mass Effect""”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 22. јануар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  12. ^ Hurley, Leon (5. мај 2016). „"Take a look at Uncharted 4's gameplay mods & photo filters"”. GamesRadar. Future,. Архивирано из оригинала 7. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  13. ^ Hoggins, Tom (3. новембар 2015). „"Uncharted 4: A Thief's End release date and multiplayer hands-on"”. The Telegraph. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала 4. новембар 2015. г. Приступљено 11. фебруар 2020. 
  14. ^ Cogburn, Robert (2. мај 2016). „"Uncharted 4 Multiplayer Guide"”. PlayStation Blog. Sony Interactive. Архивирано из оригинала 5. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  15. ^ „"Uncharted 4 multiplayer beta review – a thief's team deathmatch"”. Metro. DMG Media. 7. децембар 2015. Архивирано из оригинала 12. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  16. ^ Shuman, Sid (3. децембар 2015). „"Uncharted 4 Multiplayer Beta – Everything You Need to Know"”. PlayStation Blog. Sony. Архивирано из оригинала 1. октобар 2019. г. Приступљено 5. октобар 2019. 
  17. ^ Krupa, Daniel (27. октобар 2015). „"Uncharted 4's Multiplayer Feels Like Uncharted But Concentrated"”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 21. новембар 2015. г. Приступљено 28. септембар 2016. 
  18. ^ Agarwal, Vinit (21. новембар 2016). „"Uncharted 4: Survival co-op mode announced, launches next month"”. PlayStation Blog. Sony. Архивирано из оригинала 1. октобар 2019. г. Приступљено 5. октобар 2019. 
  19. ^ а б Makuch, Eddie (27. фебруар 2016). „"These Are the Actors Behind New Uncharted 4 Characters Shown in Story Trailer"”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 28. фебруар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  20. ^ Choy, Danny (18. мај 2016). „"'Uncharted 4' Review: How Naughty Dog Redeemed A Lackluster Ending With A Heartwarming Epilogue"”. iDigitalTimes. IBT Media. Архивирано из оригинала 18. март 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  21. ^ Moriarty, Colin (12. децембар 2011). „"Naughty Dog Officially Split Into Two Teams"”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 6. октобар 2014. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  22. ^ а б в Meyer, Anne (14. новембар 2013). „Uncharted on PS4, The Last of Us: Left Behind DLC Revealed”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 27. фебруар 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  23. ^ а б Brown, Lane (16. мај 2016). „"Uncharted 4: The Greatest Story Ever Played"”. Vulture. New York Media. Архивирано из оригинала 27. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  24. ^ а б Dyer, Mitch (4. март 2014). „"Uncharted PS4 Writer Amy Hennig Leaves Naughty Dog"”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 27. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  25. ^ Dyer, Mitch (27. март 2014). „Uncharted 4 Game Director Justin Richmond Leaves Naughty Dog”. IGN. Архивирано из оригинала 27. март 2014. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  26. ^ Moriarty, Colin (2. јун 2014). „The Last of Us' Directors Are Officially Heading Up Uncharted 4”. IGN. Архивирано из оригинала 18. мај 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  27. ^ Tach, Dave (29. јун 2015). „Nolan North: Eight months of Uncharted 4 work scrapped after Last of Us devs took over”. Polygon. Архивирано из оригинала 13. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  28. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Takahashi, Dean (27. мај 2016). „The comprehensive interview with Uncharted 4 creators Neil Druckmann and Bruce Straley”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 19. новембар 2016. г. Приступљено 1. октобар 2016. 
  29. ^ а б в Kalesti, Bailey (31. мај 2016). „"Ryan J. James Interview"”. Behind the Cinematic. Архивирано из оригинала 15. октобар 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  30. ^ а б Schreier, Jason (12. март 2020). „As Naughty Dog Crunches On The Last Of Us II, Developers Wonder How Much Longer This Approach Can Last”. Kotaku. Архивирано из оригинала 12. март 2020. г. Приступљено 13. март 2020. 
  31. ^ а б Hussain, Tamoor (4. април 2016). „Uncharted 4 Interview: Naughty Dog on Crafting a Legendary Ending”. GameSpot. Архивирано из оригинала 6. април 2016. г. Приступљено 30. септембар 2016. 
  32. ^ Hanson, Ben (26. јануар 2015). „The Challenges Of Writing Uncharted 4: A Thief's End”. Game Informer. Архивирано из оригинала 8. октобар 2016. г. Приступљено 30. септембар 2016. 
  33. ^ а б Lemne, Bengt (25. јун 2015). „"Uncharted 4: A Thief's End – Josh Scherr Interview"”. Gamereactor. Gamez Publishing A/S. Архивирано из оригинала 4. октобар 2019. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  34. ^ Monacelli, Eric; Tzeng, Frank; Jiang, Yibing; Thomas, Colin; Ryan, Swidowski; Ashley (7. децембар 2014). „Modelling Nathan Drake: Bringing an Iconic Character to PS4”. PlayStation Experience. Las Vegas. Архивирано из оригинала 4. фебруар 2017. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  35. ^ а б в Wilson, Aoife (4. мај 2016). „"How do you make a game like Uncharted 4? - Developer interview"”. Eurogamer. Gamer Network. Архивирано из оригинала 6. јул 2016. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  36. ^ NEONAKIS, ALEXANDRIA (8. јун 2016). „ALEXANDRIA NEONAKIS - *SPOILERS AHEAD FOR UNCHARTED 4* Uncharted 4-...”. ALEXANDRIA NEONAKIS. Архивирано из оригинала 4. јун 2016. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  37. ^ а б в Naughty Dog (16. март 2016). „The Making of Uncharted 4: A Thief's End — Growing Up With Drake”. Sony Computer Entertainment. Архивирано из оригинала 17. март 2016. г. Приступљено 23. фебруар 2017. 
  38. ^ а б в Suellentrop, Chris (24. мај 2016). „'Uncharted 4' Director on Nathan Drake, Sexism in Games”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 13. јул 2016. г. Приступљено 30. септембар 2016. 
  39. ^ а б в г Miller, Greg, Druckmann, Neil; North, Nolan, McGonagle, Richard; Bailey, Laura (5. децембар 2014). „Uncharted 4: Stories from the Performance Capture Set”. PlayStation Experience. San Francisco. Архивирано из оригинала 8. април 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  40. ^ а б Lemne, Bengt (11. мај 2016). „Nolan North: "It's a bittersweet time"”. Gamereactor UK. Архивирано из оригинала 12. мај 2016. г. Приступљено 3. октобар 2016. 
  41. ^ а б McKeand, Kirk (4. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End interview: Bruce Straley opens up on the year's biggest video game”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 15. јул 2016. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  42. ^ Diver, Mike (2. мај 2016). „In Conversation with Nolan North and Troy Baker, the De Niro and Pacino of Video Games”. Vice. Архивирано из оригинала 10. август 2016. г. Приступљено 3. октобар 2016. 
  43. ^ Hanson, Ben (14. јануар 2015). „How Uncharted 4 United Nolan North And Troy Baker”. Game Informer. Архивирано из оригинала 10. јануар 2016. г. Приступљено 3. октобар 2016. 
  44. ^ а б в г Edge Staff (25. фебруар 2015). „Uncharted 4: A Thief's End - the story behind the biggest game of the year”. gamesradar. Архивирано из оригинала 15. март 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  45. ^ а б Brenna Hillier (6. децембар 2015). „Uncharted 4 PSX panel reveals more about Nadine Ross, addresses casting controversy”. VG247. Архивирано из оригинала 3. март 2016. г. Приступљено 1. октобар 2016. 
  46. ^ Makuch, Eddie (5. децембар 2015). „Uncharted 4 Director Responds to Character Racial Swap”. GameSpot. Архивирано из оригинала 7. децембар 2015. г. Приступљено 1. октобар 2016. 
  47. ^ а б Lanz, Michelle (14. јул 2016). „A peek into Naughty Dog game creator Neil Druckmann's creative process”. LAist - NPR News for Southern California - 89.3 FM. Архивирано из оригинала 15. јул 2016. г. Приступљено 30. септембар 2016. 
  48. ^ а б Sutheran, Rhys (23. јун 2015). „The inside track on that stunning E3 Uncharted 4: A Thief’s End demo”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 17. април 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  49. ^ Reynolds, Matthew (18. јул 2014). „How will Last of Us benefit Uncharted PS4?”. Digital Spy. (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. новембар 2016. г. Приступљено 2. октобар 2016. 
  50. ^ Makuch, Eddie (1. јул 2015). „Uncharted 4 Single-Player Is 1080p/30FPS; Photo Mode Confirmed”. GameSpot. Архивирано из оригинала 3. јул 2015. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  51. ^ Mott, Tony, ed. (јун 2016). "Hype: Uncharted 4: A Thief's End". Edge. No. 293. Future plc. pp. 36–41.
  52. ^ Crossley, Rob (17. јун 2015). „Uncharted 4's Neil Druckmann: "We Are Bringing Closure to Drake's Journey"”. GameSpot. Архивирано из оригинала 18. јун 2015. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  53. ^ а б Greening, Chris (16. мај 2016). „Uncharted 4 soundtrack out digitally, coming to CD and LP”. VGMO -Video Game Music Online-. Архивирано из оригинала 26. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  54. ^ „"Jonathan Mayer (The Last of Us, Uncharted Series) - Recording Music for Games"”. 1. септембар 2016. Архивирано из оригинала 2. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  55. ^ Skrebels, Joe (12. мај 2016). „Uncharted 4 Soundtrack Available on Vinyl This Week”. IGN. Архивирано из оригинала 13. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  56. ^ а б в г д Coleman, Michael (11. мај 2016). „"The Sound of Uncharted 4: A Thief's End"”. soundworkscollection.com. Архивирано из оригинала 1. октобар 2016. г. Приступљено 3. октобар 2016. 
  57. ^ Frederiksen, Eric (22. јун 2015). „"Uncharted 4 sounds great, and the sound team tells why"”. TechnoBuffalo. Архивирано из оригинала 10. март 2016. г. Приступљено 3. октобар 2016. 
  58. ^ Goldfarb, Andrew (4. новембар 2011). „Is Uncharted 4 in Development?”. IGN. Архивирано из оригинала 19. октобар 2012. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  59. ^ „"Uncharted 4 Release Date Reveal Rumored Following Naughty Dog Job Listing, Retailer Leak"”. iDigitalTimes. IBT Media. 5. јун 2013. Архивирано из оригинала 25. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  60. ^ Sliva, Marty (9. јун 2014). „E3 2014: Uncharted 4: A Thief's End Announced For 2015”. IGN. Архивирано из оригинала 10. јун 2014. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  61. ^ Makuch, Eddie (25. септембар 2015). „Uncharted 4 Delayed to Help Get the Ending Right”. GameSpot. Архивирано из оригинала 26. септембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  62. ^ Hussain, Tamoor (23. децембар 2015). „Uncharted 4 Delayed into April 2016”. GameSpot. Архивирано из оригинала 25. децембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  63. ^ Haywald, Justin (2. март 2016). „Uncharted 4 Delayed Again”. GameSpot. Архивирано из оригинала 3. март 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  64. ^ Scammell (26. април 2016). „"Uncharted 4 street date broken in the UK"”. VideoGamer.com. Архивирано из оригинала 12. јул 2018. г. Приступљено 9. октобар 2019. 
  65. ^ Yoshida, Shuhei (27. април 2016). „Uncharted 4: A Thief’s End update”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 28. април 2016. г. Приступљено 9. октобар 2019. 
  66. ^ Co, Alex (29. април 2016). „Naughty Dog Sad at People Actively Spoiling Uncharted 4 Online”. PlayStation LifeStyle. Архивирано из оригинала 1. мај 2016. г. Приступљено 9. октобар 2019. 
  67. ^ Makedonski, Brett (3. септембар 2015). „Uncharted 4's getting single-player DLC because it worked in The Last of Us”. Destructoid. Архивирано из оригинала 5. септембар 2015. г. Приступљено 9. октобар 2019. 
  68. ^ Good, Owen S. (3. децембар 2016). „Uncharted: The Lost Legacy is coming from Naughty Dog”. Polygon. Архивирано из оригинала 4. децембар 2016. г. Приступљено 9. октобар 2018. 
  69. ^ Fenlon, Wes (26. мај 2021). „Uncharted 4 is coming to PC according to Sony report”. PC Gamer. Архивирано из оригинала 26. мај 2021. г. Приступљено 28. мај 2021. 
  70. ^ а б в Tapsell, Chris (9. септембар 2021). „"Uncharted: Legacy of Thieves Collection brings A Thief's End and Lost Legacy remasters to both PC and PS5"”. Eurogamer. Gamer Network. Архивирано из оригинала 10. септембар 2021. г. Приступљено 10. септембар 2021. 
  71. ^ а б Ivan, Tom (7. децембар 2021). „Uncharted remasters get PS5 release date, graphics, pricing and upgrade details”. VGC. Архивирано из оригинала 7. децембар 2021. г. Приступљено 8. децембар 2021. 
  72. ^ Makuch, Eddie (15. септембар 2022). „Uncharted: Legacy Of Thieves Collection Hits PC October 19, System Requirements And Features Revealed”. GameSpot. Архивирано из оригинала 15. септембар 2022. г. Приступљено 16. септембар 2022. 
  73. ^ Synder, Rochelle (21. јануар 2022). „Naughty Dog celebrates Uncharted: Legacy of Thieves Collection PS5 launch with new trailer”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 21. јануар 2022. г. Приступљено 13. мај 2022. 
  74. ^ Croft, Liam (21. јануар 2022). „The Uncharted: Legacy of Thieves Collection Launch Trailer Is Here”. Push Square. Архивирано из оригинала 21. јануар 2022. г. Приступљено 21. јануар 2022. 
  75. ^ Scammell, David (28. април 2016). „"Uncharted 4's marketing campaign is 'PlayStation's largest ever' for a game"”. VideoGamer.com. AOL. Архивирано из оригинала 5. октобар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  76. ^ Monacelli, Eric (10. јун 2014). „Uncharted 4: A Thief’s End trailer debuts at E3 2014”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 22. јул 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  77. ^ Sutheran, Rhys (23. јун 2015). „Uncharted 4: Inside That E3 Demo”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 30. октобар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  78. ^ Sliva, Marty (16. јун 2015). „E3 2015: Uncharted 4's Extended E3 Demo Is Incredible”. IGN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. јун 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  79. ^ Editor, Stephany Nunneley-Jackson News (2015-07-01). „Uncharted 4: here's the full 14 minute extended E3 2015 demo in all its glory”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  80. ^ Cogburn, Robert (27. октобар 2015). „Uncharted 4 Multiplayer Revealed, Playable at PlayStation Experience”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 7. јануар 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  81. ^ Shuman, Sid (3. децембар 2015). „Uncharted 4 Multiplayer Beta – Everything You Need to Know”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 2. јануар 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  82. ^ Scammell, David (4. децембар 2015). „"Uncharted 4 Game Awards Trailer introduces new character Nadine Ross"”. VideoGamer.com. Архивирано из оригинала 25. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  83. ^ Makuch, Eddie (7. децембар 2015). „Watch Uncharted 4 Cinematic Featuring Sully and New Character Ross”. GameSpot. Архивирано из оригинала 9. децембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  84. ^ Sanchez, Miranda (5. децембар 2015). „PSX 2015: Uncharted 4: A Thief's End Has Dialogue Options”. IGN. Архивирано из оригинала 6. децембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  85. ^ Skipper, Ben (21. децембар 2015). „Watch the new Uncharted 4: A Thief's End trailer which played before select Star Wars screenings”. International Business Times UK. Архивирано из оригинала 18. март 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  86. ^ Makuch, Eddie (22. децембар 2015). „"Watch New Uncharted 4 Behind-the-Scenes Video"”. GameSpot. Архивирано из оригинала 23. децембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  87. ^ Druckmann, Neil (24. фебруар 2016). „Watch the new Uncharted 4: A Thief’s End story trailer”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 4. март 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  88. ^ Macy, Seth G. (24. фебруар 2016). „Did Uncharted 4 Steal Art From Assassin's Creed 4?”. IGN. Архивирано из оригинала 24. фебруар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  89. ^ Martin, Liam (28. март 2016). „Uncharted 4's story trailer is being shown in cinemas”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 29. август 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  90. ^ Cogburn, Robert (22. април 2016). „Uncharted 4 Plunder Mode Revealed, Playable at PAX East”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 18. јун 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  91. ^ Shuman, Sid (25. април 2016). „One Last Time: The Final Uncharted 4 Trailer”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 21. август 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  92. ^ Hussain, Tamoor (17. септембар 2015). „Here's When Uncharted 4's Multiplayer Beta Will Begin”. GameSpot. Архивирано из оригинала 20. септембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  93. ^ Saed, Sherif (2. март 2016). „Uncharted 4 open multiplayer beta - everything you need to know”. VG247. Архивирано из оригинала 4. јун 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  94. ^ Albert, Brian (31. август 2015). „Uncharted 4 Release Date Revealed”. IGN. Архивирано из оригинала 2. септембар 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  95. ^ Karmali, Luke (3. јун 2015). „Official Uncharted 4: A Thief's End Box Art Revealed”. IGN. Архивирано из оригинала 4. јун 2015. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  96. ^ Fekete, Bob (4. фебруар 2016). „"Uncharted 4' Limited Edition PS4, Gold Headset Announced"”. iDigitalTimes. Архивирано из оригинала 11. јун 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  97. ^ а б „"Uncharted 4: A Thief's End for PlayStation 4 Reviews"”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. мај 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  98. ^ а б в г д Hansen, Steven (10. мај 2016). „Review: Uncharted 4: A Thief's End”. Destructoid. Архивирано из оригинала 5. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  99. ^ а б в г д ђ Reiner, Andrew (5. мај 2016). „"One Last Grand Adventure - Uncharted 4: A Thief's End - PlayStation 4"”. Game Informer. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  100. ^ а б в г д ђ е Mahardy, Mike (5. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 7. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  101. ^ а б в г д Hurley, Leon (5. мај 2016). „Uncharted 4 review”. gamesradar. Архивирано из оригинала 2. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  102. ^ а б в г д Ryckert, Dan (5. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End Review”. Giant Bomb. Архивирано из оригинала 5. март 2017. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  103. ^ а б в г O'Brien, Lucy (10. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End Review”. IGN. Архивирано из оригинала 26. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  104. ^ а б в г McElroy, Griffin (5. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End review”. Polygon. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  105. ^ а б Burns, Steven (5. мај 2016). „"Uncharted 4: A Thief's End Review"”. VideoGamer.com. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  106. ^ а б „Best PlayStation 4 Video Games of All Time”. Metacritic. Архивирано из оригинала 21. април 2020. г. Приступљено 22. април 2020. 
  107. ^ „"Uncharted 4: A Thief's End Review"”. GamesTM. 5. мај 2016. Архивирано из оригинала 22. мај 2016. г. Приступљено 16. мај 2016. 
  108. ^ а б Plessas, Nick (5. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief's End review”. EGM. Архивирано из оригинала 9. мај 2016. г. Приступљено 5. мај 2016. 
  109. ^ а б Finnegan, Liz (18. мај 2016). „"Uncharted 4 Review – A Fitting Finale"”. The Escapist. Архивирано из оригинала 2. јун 2016. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  110. ^ а б в Loveridge, Sam (5. мај 2016). „"Uncharted 4 review: Is Nathan Drake's last hurrah the perfect game?"”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 18. април 2019. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  111. ^ Orland, Kyle (5. мај 2016). „Uncharted 4 is slickly ridiculous action gaming at its best”. Ars Technica. Архивирано из оригинала 5. мај 2016. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  112. ^ Handlen, Zack (5. мај 2016). „Uncharted 4: A Thief’s End gives us heroes who hurt”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 23. септембар 2017. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  113. ^ Totilo, Stephen (5. мај 2016). „Uncharted 4: The Kotaku Review”. Kotaku Australia. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  114. ^ а б Hoggins, Tom (5. мај 2016). „Uncharted 4 review - Is this the best video game of the generation?”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 8. мај 2016. г. Приступљено 4. октобар 2016. 
  115. ^ Stuart, Keith (6. мај 2016). „Uncharted 4 single-player review - a rollicking, globetrotting adventure”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. мај 2016. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  116. ^ Williams, Mike (27. јануар 2016). „"Uncharted 4: A Thief's End PS4 Review: Greatness From Small Beginnings"”. USgamer. Архивирано из оригинала 6. мај 2016. г. Приступљено 4. октобар 2019. 
  117. ^ Qizilbash, Asad (23. мај 2016). „Uncharted 4 First Week Sales Surpass 2.7 Million”. PlayStation.Blog. Архивирано из оригинала 1. јул 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  118. ^ Grubb, Jeff (27. јун 2016). „Uncharted 4 made $56M in digital revenues from downloads and microtransactions in May”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 9. октобар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  119. ^ Sliva, Marty (4. јануар 2017). „CES 2017: Uncharted 4 Sold 8.7 Million Copies in 2016”. IGN. Архивирано из оригинала 5. јануар 2017. г. Приступљено 14. фебруар 2017. 
  120. ^ Miller, Matt (9. јун 2016). „"Uncharted 4 Leads Strong Month Of Software Sales In May NPD"”. Game Informer. Архивирано из оригинала 13. јун 2018. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  121. ^ Hussain, Tamoor (16. мај 2016). „Top 10 UK Sales: Uncharted 4 Has Strongest Debut in Series History”. GameSpot. Архивирано из оригинала 20. мај 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  122. ^ Sato (18. мај 2016). „This Week In Sales: Uncharted 4: A Thief’s End Steals The Top Spot In Japan”. Siliconera. Архивирано из оригинала 24. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  123. ^ Sato (25. мај 2016). „This Week In Sales: Homefront, DOOM, And Battleborn Make Their Way To Japan”. Siliconera. Архивирано из оригинала 29. септембар 2016. г. Приступљено 25. септембар 2016. 
  124. ^ Shea, Brian (23. јун 2015). „Game Informer's Best Of E3 2015 Awards”. Game Informer. Архивирано из оригинала 15. октобар 2015. г. Приступљено 14. фебруар 2017. 
  125. ^ „IGN's Best of E3 2015 Awards”. IGN. 16. јун 2015. Архивирано из оригинала 13. мај 2017. г. Приступљено 14. фебруар 2017. 
  126. ^ а б в Stark, Chelsea (1. децембар 2016). „The Game Awards: Here’s the full winners list”. Polygon. Архивирано из оригинала 2. децембар 2016. г. Приступљено 16. децембар 2016. 
  127. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Makuch, Eddie, Imms, Jason (24. фебруар 2017). „Overwatch Wins DICE Game of the Year; All Winners Revealed [UPDATED]”. GameSpot. Архивирано из оригинала 26. фебруар 2017. г. Приступљено 26. фебруар 2017. 
  128. ^ „Nominees! 2017 New York Game Awards!”. The New York Videogame Critics Circle. 7. јануар 2017. Архивирано из оригинала 19. новембар 2018. г. Приступљено 22. јануар 2017. 
  129. ^ а б в г д Makuch, Eddie, Imms, Jason (1. март 2017). „Overwatch Wins Game Of The Year; Full List Of GDCA And IGFA Winners Here [UPDATE]”. GameSpot. Архивирано из оригинала 2. март 2017. г. Приступљено 2. март 2017. 
  130. ^ а б Makuch, Eddie (5. фебруар 2017). „Uncharted 4 Wins Another Award”. GameSpot. Архивирано из оригинала 16. март 2017. г. Приступљено 6. фебруар 2017. 
  131. ^ а б Matt Grobar, Pedersen Erik (7. фебруар 2017). „VES Awards: ‘Jungle Book’ & ‘Game Of Thrones’ Dominate VFX Honors – Winners List”. Deadline. Архивирано из оригинала 9. фебруар 2017. г. Приступљено 8. фебруар 2017. 
  132. ^ а б Mitchell, Gregg, Gordon, Jason (19. фебруар 2017). „2017 Writers Guild Awards Winners Announced”. www.wga.org. Архивирано из оригинала 20. фебруар 2017. г. Приступљено 20. фебруар 2017. 
  133. ^ а б в г д ђ е ж з Makuch, Eddie (19. март 2017). „Uncharted 4 Wins Game Of The Year At SXSW Awards”. GameSpot. Архивирано из оригинала 29. август 2018. г. Приступљено 21. март 2017. 
  134. ^ а б в г д ђ е ж Webber, Jordan Erica (9. март 2017). „Bafta games awards 2017: Inside and Uncharted 4 lead the way”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 9. март 2017. г. Приступљено 10. март 2017. 
  135. ^ „Winners List for the British Academy Games Awards in 2017 (Plain Text)”. www.bafta.org. 6. април 2017. Архивирано из оригинала 7. јун 2017. г. Приступљено 6. април 2017. 
  136. ^ а б в г д ђ Makuch, Eddie (16. новембар 2016). „All the 2016 Game Awards Nominees”. GameSpot. Архивирано из оригинала 24. новембар 2016. г. Приступљено 21. новембар 2016. 
  137. ^ Barsanti, Sam (19. фебруар 2017). „The Writers Guild really liked Moonlight and Atlanta”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 20. фебруар 2017. г. Приступљено 20. фебруар 2017. 
  138. ^ а б в г д Loveridge, Sam (15. септембар 2016). „Golden Joystick Awards 2016 voting open to the public”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 20. новембар 2016. г. Приступљено 21. новембар 2016. 
  139. ^ „Winners List for the British Academy Games Awards in 2017 (Plain Text)”. www.bafta.org. 6. април 2017. Архивирано из оригинала 7. јун 2017. г. Приступљено 6. април 2017. 
  140. ^ Nugent, John (19. март 2017). „Three Empire Awards 2017: Rogue One, Tom Hiddleston And Patrick Stewart Win Big | News | Movies - Empire”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 20. март 2017. г. Приступљено 15. март 2020. 
  141. ^ а б в г д ђ „2017 G.A.N.G. Awards Winners”. Game Audio Network Guild. Архивирано из оригинала 13. август 2020. г. Приступљено 22. март 2021. 
  142. ^ Sarkar, Samit (21. новембар 2014). „Here are the nominees for The Game Awards 2014”. Polygon. Архивирано из оригинала 23. новембар 2014. г. Приступљено 30. април 2021. 
  143. ^ Sarkar, Samit (13. новембар 2015). „Here are the nominees for The Game Awards 2015”. Polygon. Архивирано из оригинала 13. новембар 2015. г. Приступљено 30. април 2021. 
  144. ^ а б в г Walker, Austin (7. јул 2015). „'Best of E3 2015' Game Critics Awards Announced”. Giant Bomb. Архивирано из оригинала 17. октобар 2017. г. Приступљено 21. новембар 2016. 
  145. ^ Sheridan, Connor (18. новембар 2016). „Overwatch scoops five awards, Firewatch wins Best Indie Game: Here are all the Golden Joystick 2016 winners”. gamesradar. Архивирано из оригинала 21. новембар 2016. г. Приступљено 21. новембар 2016. 
  146. ^ а б в „"Uncharted 4, galardonado con el Premio Titanium al Mejor Videojuego del Año"”. Uncharted 4 Awarded the Titanium Award for Best Video Game of the Year (in European Spanish). Архивирано из оригинала 11. децембар 2016. г. Приступљено 12. мај 2020. 
  147. ^ Scott, Ryan (19. фебруар 2020). „Uncharted Movie Is Inspired by the 4th Game, Shooting Begins in 4 Weeks”. MovieWeb. Архивирано из оригинала 20. фебруар 2020. г. Приступљено 20. фебруар 2020. 
  148. ^ Dyer, Mitch (21. април 2014). „Star Wars Co-Writer Todd Stashwick 'Recast' in Uncharted PS4”. IGN. Архивирано из оригинала 22. април 2014. г. Приступљено 25. септембар 2016. 

Спољашњи линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusannrt6621/песак&oldid=25751492”